Kako će se Srbija oprostiti od Bajforda?

Bajfordov život i rad, između ostalog, mogu da posluže da se otvori pitanje o tome šta radimo sa svojom decom i šta od njih možemo da očekujemo, kada im je tako malo toga danas posvećeno.

Odgovori koji će mnogo brže stići, tiču se toga kako će Bajforda ispratiti zemlja u kojoj je tek 2004. godine prestao da bude "stranac na privremenom radu", iako je tokom 40 godina stvaranja u njoj ostavio nemerljiv trag.

Već postoje apeli da bude sahranjen u Aleji veilkana i da neke ulice u gradovima u Srbiji ponesu njegovo ime.

Neke odgovore o tome kako želi da bude ispraćen dao je sam, na svom blogu pre skoro deset godina, kada je objavio da mu je otkriven rak.

Bajford je naveo da ne želi nešto što će se zvati "komemoracija", već nešto što će se zvati "Proslava jednog života".

"Ako budu smatrali da sam dovoljno važan da se za moju smrt priredi neka komemorativna ceremonija, ona mora da bude vedrog duha, sa insertima iz Nevena i Poletarca i sa puno smeha. Morala bi da se zove 'Proslava jednog života', a ne 'komemoracija. Ako ima mojih učenika koji bi bili raspoloženi da pročitaju neke pesme na engleskom jeziku. Postoji mnogo citata koji oslikavaju moju životnu filozofiju na kraju trećeg poglavlja 'Pigs...' (Bajfordov autoportret triptih prim. aut.). Neka neko kaže, u moje ime, da sam umro srećan i da sam bio srećan što ću umreti. Možda i nešto napišem da se pročita u moje ime, da ne bude nesporazuma", naveo je Bajford na svom blogu napisanom 4. jula 2005. godine, koji je ponovio i u januaru 2012. godine.

Bajford je u istom tekstu naveo i da bi se mnogima možda moglo "učiniti čudnim to što je srećan da ima rak".

"Ispunjena je moja davnašnja želja da uživam u umiranju onoliko koliko sam uživao, i koliko uživam, u življenju. Nikada nisam želeo da umrem kao oronuli starac, mirno u snu. Sada ću zaista uživati u svakom danu svog života kao da je poslednji. Moj univerzum je i dalje živ i živahan u mojoj duši, koja je savršeno zdrava, kao i moj mozak...", naveo je Bajford.

Njegov blog krije još mnogo misli, poruka i razmišljanja, od kojih je jedan direktan odgovor na pitanje zašto u 21. veku nije pravio serije kao što su "Neven" i "Poletarac". U suštini je to i odgovor na ono prvo otvoreno pitanje iz ovog teksta.

"Ono sto želim da kažem je da to što nema dobrih emisija na TV nije zbog nedostatka ideja, nego zbog toga da RTS, ili država, nije spremna da uloži sredstva u dobre emisije", naveo je Bajford.

Povodom smrti Timotija Džona Bajforda ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac u saučešću porodici je naveo da "iako to ne može nadoknaditi gubitak, među nama ostaje da živi najbolje što nam je Timoti dao i što je dubokim smislom ispunilo detinjstva mnogih generacija".

"Zato je teško oteti se osećanju da se njegov ovozemaljski život nije mogao završiti drugačije nego da bi nas, zajedno sa Zmajem i Duškom Radovićem, gledao s neba pošto nam je, zajedno s njima, ovde ostavio najnezaboravnije orijentire za odrastanje boljih i srećnijih ljudi,“ naveo je Tasovac.