Svemir je ovaj put „razočarao“ astronome

Bez obzira na razočaranje, ovo istraživanje se suprotstavlja prihvaćenom kosmološkom modelu univerzuma i mogao bi da dovede do toga da istraživači moraju da preispitaju od čega je univerzum napravljen i kako je evoluirao u zvezde i galaksije koje možemo danas da vidimo.

Profesor astronomije Kris Kolins i dr Ian Mekarti sa Džon Murs univerziteta u Liverpulu, upoređivali su nedavna merenja kosmičke pozadinske radijacije i galaktičkih klastera u dve nezavisne studije kada su otkrili da je svemir ravniji nego što se to ranije mislilo.

„Da li ste ikada letovali u Švajcarskoj i umesto predivnih planinskih vrhova pred vama je bila nepregledna ravnica? E, toliko smo mi razočarani. Međutim, nauka je najzanimljivija onda kada se predviđanja i rezultat ne poklapaju. I iako je kosmički pejzaž ravniji nego što smo mislili, to samo znači da moramo da preispitamo kosmološku teoriju, a takav napredak je dugoročno dobar za nauku”, izjavio je profesor Kolins.

Pozadinska kosmička radijacija nalazi se u centru Velikog praska, teorije o nastanku univerzuma.

Naučnici su 1965. godine otkrili elektro-magnetne talase koji su konstantno bombardovali Zemlju iz svih pravaca na bezopasnih mikrotalasnim frekvencijama.

Temperatura radijacije koja stiže do naše planete je 2.7 stepeni Celzijusa iznad apsolutne nule dok se kreće kroz duboki svemir i univerzum širi, što znači da je u dalekoj prošlosti temperatura bila znatno viša.

Ovo je naučnike dovelo do zaključka da je univerzum imao vreo početak – takozvani Veliki prasak, koji se desio pre 13.8 milijardi godina.

Kako bi izmerili temperaturne varijacije u kosmičkoj pozadinskoj radijaciji lansiran je satelit Plank 2009. godine.

Plank je otkrio da male fluktuacije u temperaturi polako rastu tokom vremena, postepeno formirajući zvezde i galaksije koje danas možemo da vidimo.

Zbog toga što je radijacija svoj put započela kada je univerzum bio star svega 380.000 godina, ova merenja nam daju vitalne informacije o njegovom sastavu.

Istraživači smatraju da univerzum čini 28 odsto tamne materije i 68 odsto tamne energije.

Ono što je interesantno, jeste da je Plank osetljiv i na najveće strukture povezane gravitacijom – klastere, koji sadrže na hiljade individualnih galaksija i veliku količinu tamne materije.

Ovaj satelit je takođe otkrio manje klastera nego što je predviđeno analizom kosmičke pozadinske radijacije.