Ko je bila Gertruda Bel?

Deset godina posle pljačke Iračkog nacionalnog muzeja, kada je više od 15 000 predmeta ukradeno tokom američke invazije na Irak, muzej će ovog marta ili aprila ponovo otvoriti vrata javnosti kako bi svetu pokazali da je Irak mnogo više od automobila-bombi ili Sadama Huseina.

Među hiljadama artefakata koji će sada biti izloženi javnosti je i neprocenjiva maska poznata pod nazivom Gospa od Varke ali ne i figura druge velike dame Mesopotamije - bista Gertrude Bel, britanskog diplomate, istraživača i avanturiste, žene koja je osnovala ne samo Irački muzej već i moderni Irak.

Nešto pre 2003. njena bista, zajedno sa pločicom na kojoj je pisalo "Gertruda Bel, koju će Arapi uvek sa ljubavlju pamtiti" netragom je nestala iz muzeja.

Bel - ženski odgovor T.E. Lorensu, oblikovala je Irak više nego ijedna druga ličnost, pomogla je arapskim plemenima da se pobune protiv Otomanskog carstva u Prvom svetskom ratu, učestvovala je u formiranju prve vlade i savetovala gde postaviti nove granice koje su Mesopotamiju pretvorile u današnji Irak.

Bel je, piše britanski list "Telegraf", i pored imperijalističkog stava volela Iračane i govorila je arapski bolje od Lorensa zbog čega i dan danas Britanke koje rade u Iraku mnogi često porede sa "onom gospođicom Gertrudom" bilo da su diplomate, novinarke ili jednostavno nešto živahnije.

"Bila je kolonijalista, ali je bila i potpuno posvećena zemlji", kaže londonski arheolog dr Lamija Al Galijani Ver koja blisko sarađuje sa Iračkim nacionalnim muzejom. Bel je, kaže ona, pomogla i da se spreči ranija masovna pljačka iračkih artefakata koju su planirali da počine evropski arheolozi.

"Šteta je što su bista i pločica ukradeni. Lično bih volela da ih vidim ponovo u muzeju", dodala je Ver. Britanska vlada trenutno ne namerava da pritiska da se pronađe bista pošto danas nije politički korektno da muzej odaje počast svojim kolonijalnim dobročiniteljima, navodi list. Život Gertrude Bel ipak će privući širu publiku zahvaljujući filmu "Queen of the Desert" (Kraljica pustinje) u kome će ovu izvanredu ženu igrati Nikol Kidman.

Snimanje filma je počelo prošlog meseca u Jordanu a Kidmanova je u jednom intervjuu krajem godine rekla da je uloga Belove bila "veliki poduhvat".

"Potpuno sam fascinirana njome. Ona je bukvalno definisala granice između Iraka i Jodana koje i danas postoje. Otišla je u pustinju sa Beduinima i svim drugim sukobljenim plemenima na kraju 19. veka", rekla je glumica. I pored izvanredo uzbudljivog života - Belova je bila i iskusni planinar - iznenađuje što se film o njoj snima tek sada. Fanovi "Lorensa od Arabije" ili Indijane Džounsa uživali bi u avanturama Belove na arheološkim lokalitetima, u pustinji sa neprijateljskim plemenima...

Iako je, prema opisima savremenika, bila muškobanjasta, bučna i srčana, razlog što se Holivud nije "dohvatio" nje leži u tome što se do sada smatralo da ljubav nije bila oblast u kojoj je Belova "sijala". Rođena u bogatoj porodici, bila je potencijalno dobra prilika ali su roditelji kada je imala dvadesetak godina raskinuli njenu veridbu jer se šuškalo da je verenik bio kockar.

Ostatak života Belova je ostala sama i umrla je u Bagdadu 1926. kada je imala 57 godina predozirajući se tabletama za spavanje. Poslednjih godina, piše "Telegraf", pojavili su se dokazi da ljubavni život Belove nije bio toliko jalov.

Belova je, naime, imala strasnu aferu sa majorom Čarlsom Dotijem Vajlijem, nesrećno oženjenim veteranom afričkih ratova koji je bio konzul u Turskoj. Ono što je usledilo bila je mesopotamska verzija "Žene francuskog poručnika" u kojoj je ispravni muž biva zaluđen nekonvencionalnom ženom.

Doti Vajli, koga će igrati Dejmijan Luis (Domovina), nije bio u stanju da napusti suprugu i mnogi veruju da njegova afera sa Belovom nije bila konzumirana. Doti Vajli poginuo je na Galipolju u aprilu 1915. Turski metak ubio ga je u trenutku pobede a njegovi saborci govorili su da je u bitku krenuo nenaoružan i da nije izbegavao tursku artiljeriju.

Ko je zapravo bila ova dama poznata kao hatun - kraljica pustinje?

Prva putovanja sa tetkom promenila su joj život. Kao i mnogi pre i posle nje, otkrila je da je Bliski istok prijemčiv za žene sa Zapada i mesto gde su muškarci možda muškarci, ali gde žene takođe mogu da dobiju počasti rezervisane za muške. U društvu šeika, imama, plemenskih vođa napre u Teheranu a potom u Damasku i Bagdadu, Bel nije trpela društvena ograničenja viktorijanske Engleske.

Zaljubivši se gotovo momentalno u region, Belova je savladala arapski i pored kuknjave da ima "tri zvuka koja su gotovo nemoguća za evropsko grlo".

Ubrzo potom lutala je pustinjama koje su mnogi istraživači izbegavali u širokom luku, družila se sa šeicima i lokalcima, nosila je suknju pantalone zahvaljujući kojoj je 12 sati mogla da provede u sedlu po jezivoj vrućini, pila je ustajalu vodu ali je sa sobom uvek nosila limenu kadu i Vedžvudom servis za ručanje kao i večernju toaletu.

Za šeike sa kojima je pila čaj ova mala figura sa tabakerom od slonovače bila je fascinantna enigma i mnogi su mislili da je muškarac sve gok ne bi progovorila.

Njena putovanja dala su joj uvid u način funkcionisanja arapskog društva. Bila je prvi ženski vojni obaveštajac tokom britanske invazije na Mesopotamiju. Turci su posle žestoke kampanje kapitulirali ostavivši zemlju u rasulu. Britanci su se držali, odolevajući antibritanskom džihadu koji su pokrenula neka plemena, do 1920 kada je ponuđeno rešenje u vidu vlade pod britanskim mandatom.

Belova je tada lobirala za kralja Faisala, sunitskog vođu arapskog ustanka, koji je postao prvi vladar današnjeg Iraka. Mir je bio kratkog veka pošto je Faisalov sin ubijen u puču 1958. otvorivši put Ba'at partiji. Možda je još veća greška Belove bila ta, piše "Telegraf", što je smatrala da obrazovanija sunitska manjina treba da bude prirodan deo vlade.

Šiiti, govorila je ona, povodljivi su za fanatičnim liderima. Takva podela dovela je kasnije, piše list, do građanskog rata 2006-2007. I pored toga, Gertruda Bel je figura za poštovanje a britanski Forin ofis može samo da joj zavidi na slobodi koju je uživala.

Belova je slobodno lutala zemljom, družila se sa kraljevija i prosjacima i džihadistima bez straha za svoju bezbednost za razliku od danas kada zvaničnici jedva da smeju da izađu iz Zelene zone u Bagdadu.

Hrišćansko groblje u Bagdadu gde je Belova sahranjena danas je zaraslo u korov i zatvoreno za posetioce. Doti Vajli je pak sahranjen na Galipolju gde je nekoliko meseci posle njegove smrti dopisan misteriozan postskriptum njihovoj aferi.

Naime, krajem 1915. dok su borbe još trajale vojnici su izvestili nadležne o ženi sa crnim velom koja je položila venac na grob Dotija Vajlija.

Da li je to bila Belova?

Mnogi naučnici veruju da jeste, a ta slika mogla bi da bude upečatljiv završetak filma sa Kidmanovom i Luisom.