Zavirite u um Bila Gejtsa

- U pismu dosta govorite o zemljama koje polako stižu do tačke samoodrživosti. Takođe predviđate da do 2035. godine više neće biti siromašnih zemalja. Da li su po vama ove dve stvari iste? Kada zemlja jednom stigne do statusa srednje zarade, da li joj je i dalje potrebna strana pomoć?

Ukoliko se desi neka katastrofa, ljudi će doći kako bi vam pomogli - a tu su i dalje globalna javna dobra, poput stvaranja vakcina – stvaranja vakcine za malariju, stvaranje vakcine protiv side ili tuberkuloze. Manje bogate zemlje biće veliki korisnici i profitiraće od toga šta rade bogate zemlje.

Kada stignete do bogatstva kakvo poseduje Kina, jasno je da vam neće biti potrebna sistematska godišnja pomoć. Moraćete da koristite sopstvena sredstva, dobijena porezom, kako biste ostvarili prihode i omogućili ljudima obrazovanje i priliku.

Mnoge zemlje koje su u prošlosti primale pomoć sada je ne dobijaju, poput Koreje, koja je ostvarila veliki napredak i sada se smatra zemljom sa visokim prihodom stanovništva.

- U pismu takođe pominjete i „bolje seme“ kao nešto što će stvoriti bogatstvo u siromašnim zemljama. Da li govorite o GMO prinosima?

Mnoštvo unapređenog semenja će koristiti genetski modifikovane tehnike kako vreme bude prolazilo, dok pokušavate da stvorite semenje koje će biti otporno na sušu i so i slične stvari. Većina novog semenja kojim se bavimo trenutno nije GMO, zato što i dalje postoji prostor za unapređenje konvencionalnih vrsta.

Važno je da siromašne zemlje koje imaju najviše problema sa prehranom svog stanovništva imaju proces, baš kao što ga imaju i za lekove. U slučaju vakcinisanja ljudi i uzimanja lekova su uradili dobar posao kako bi se postarale da su te stvari testirane i da prolaze kroz proces odobrenja nadležnih tela.

Ovakav sistem bi trebalo da se koristi i kada su u pitanju novi prehrambeni proizvodi, bez obzira na tehnike koje su korišćene.

Trebalo bi da postoji otvorenost i ukoliko je moguće dokazati bezbednost i prednosti, te namirnice bi trebalo da budu odobrene.

Potreban nam je ceo spektar naučnih inovacija kako bi ove zemlje stigle do nivoa onih naprednih sa zaista dobrim procesom proveravanja novih proizvoda kako bi se zaštitili najsiromašniji.

- Kako delite svoje vreme između fondacije i Majkrosofta?

Fondacija bez ikakvih problema čini dve trećine mene. Radim vikendima, šaljem dosta mejlova, u pitanju je pravi posao, sa punim radnim vremenom. Ali i dalje uspevam da stvorim vreme i za Majkrosoft kako bih im pomogao sa određenim proizvodima, a tu su i mnoge druge stvari kojima sam zaokupljen, poput energetske kompanije „Tera pauer“.

- Da li planirate da se više uključite u rad Majkrosofta?

To će biti odluka borda direktora kada završi sve svoje obaveze i odabere novog direktora. Želeo bih da sa tom osobom pričam o tome šta želi da radi sa kompanijom. Fondacija će i dalje biti moj pravi posao, ali ću svoju pomoć usmeriti ka Majkrosoftu ukoliko novi direktor bude smatrao da je korisna.

- Kako provodite ono malo vremena što vam preostaje?

Nešto od tog vremena provodim sa mladim ljudima koji tek pokreću svoje projekte. Uvek je fascinantno videti šta drugi posmatraju kao zanimljive prilike za investiranje i razvoj. Postoje stvari na koje možete da gledate i kao na odmor. Moj sin voli da gleda rudnike i elektrane, ili veliki Hadronski sudarač. Imali smo priliku da vidimo dosta interesantnih stvari. Bili smo u rudniku bakra i raketnim silosima. Moj sin zaista voli da uči zajedno sa mnom.