Neću starke, hoću startas!

Ta gusenica od šezdesetak stopala koja je monotonim ritmom bezvoljno tabanala od Novog Beograda do Zagreba, od Vardara do Triglava, gotovo je po pravilu bila u prepoznatljivoj teget-beloj boji, objedinjujući bivšu državu bolje od bilo kod Kozaračkog kola.

Bile su tek nešto omiljenije od šangajki, što znači da su uživale vrlo nizak status među decom. Svako malo poneko bi se pobunio i pojavio na fizičkom u starkama sa neuverljivom pričom, namenjenoj nastavniku, o tome kako su se naše startasice raspale, nepopravljivo isprljale ili jednostavno nestale. Nisu nasedali. Nije bilo šanse da ih iko ukrade, iskuvavale su se u veš-mašini bez problema, a bile su toliko jeftine da je svako mogao da ih kupi od novca za nedeljnu užinu.

Fast forward dvadesetak godina i škole se danas zovu Sveti Sava, Nikola Tesla ili Banović Strahinja. Evo nas u Beogradu, koji sa uzbuđenjem koje pokazuje koliko su se stvari zaista promenile očekuje da ga preplavi talas koji je već napravio pometnju u Zagrebu, Rovinju, Dubrovniku, Barseloni, Firenci, Tokiju. Startas – nove, redizajnirane i konačno predmet želje.

Zajedno s njima dolazi i priča o jedinstvenom primeru lične inicijative pojedinca na prostoru bivše zajedničke države da se od starog, zaboravljenog socijalističkog proizvoda uz kreativnost, dobru procenu i malo marketinškog zdravog razuma napravi brend koji ce izazivati uzbuđenje na svakom (lakom kao perce) koraku. Reč je o rovinjskom dizajneru Mauru Masarotiju.

Naime, nakon što je godinama želeo da dizajnira platnene patike, setivši se upravo onih koje su obeležile i njegovo odrastanje, Mauro je sam kontaktirao sa fabrikom Borovo, koja je tavorila izgubljena u novonastalim uslovima tržišne ekonomije. Saznavši da se sa proizvodnjom ikoničnih startasica nikada nije prestalo, makar u izuzetno malim serijama, predstavio im je svoje ideje. Desilo se upravo ono za šta mnogi unapred pretpostavljaju da biti ne može. Bivši industrijski gigant je sa entuzijazmom prihvatio injekciju sveže kreativnosti i krenuo s proizvodnjom probne serije od 1.500 pari. Planula je neverovatnom brzinom.

Maurovo objašnjenje je jednostavno: “U celom svetu raste popularnost platnenih patika. Svaki par je i dan-danas, kao što se to radilo od samog početka, ručno lepljen. U odnosu na taj rad njihova cena je za evropske uslove nepojmljivo niska.”

Ono što je skromno izostavio da spomene, a što je možda najviše doprinelo njihovom uspehu, jeste sam dizajn, o kome dosta govori i prva nagrada na upravo završenoj Izložbi hrvatskog dizajna 0708. U njima je na prvi pogled teško prepoznati patike koje su bile gotovo neizostavni deo svakog detinjstva vezanog za Jugoslaviju i osamdesete.

Basic liniju čini 12 jednobojnih modela u panton bojama, sa plavim i belim đonovima. Ostatak platnene kolekcije predstavlja 16 modela sa desenima koji se kreću od jednostavnih grafičkih motiva kao što su pruge i tačke, do vizuelno bogatijih rešenja kao što su kompjuterski generisani kvadratići, stilizovane leopard šare, motivi džungle ili naizgled nasumično isprskane boje. Svi modeli dolaze sa dva para pertli u različitim bojama, što povećava mogućnosti kombinovanja, a gumeni đonovi su koloristički usklađeni ili namerno kontrastirani osnovnom koloritu. Klasična edicija Letnji kamp omaž je originalnoj nameni ovih patika i odlikuje je kožni umetak na prstima i motiv reketa za stoni tenis. Na kraju, tu je i de-lux edicija startas patika od prevrnute kože u sedam različitih boja sa velikom mašnom koja može da se skida.

Ipak, bilo je neminovno da će na tržištima bivše zajedničke države pojava novih startas patika izazvati talas nostalgije. Svestan toga, Mauro i nije pokušavao da od nje pobegne. Dobro poznati logotip za početak je redizajniran jedva primetno i uz dosta pijeteta, nakon što su ga Mauro i njegov tim pronašli u prašnjavoj knjizi grafičkih standarda, uredno iscrtanog na milimetarskom papiru.

Modeli nose nazive koji će vas vratiti u detinjstvo – Vis, Brioni, Jadran, promenada, novi val ili 1987, model sa motivom Zagijevog repa, svojevrsni omaž najsjajnijem periodu istorije ovih patika tokom zagrebačke Univerzijade, kada su, zahvaljujući generalnom sponzorstvu Borova, protrčkarale na stopalima sportista iz preko sto država.

“Prvobitna zamisao bila je da pre planiranog zvaničnog predstavljanja linije u proleće 2009. godine izađemo na tržište sa malom serijom od 1.500 pari”, kaže Masaroti. Međutim, potražnja je učinila da ti planovi brzo padnu u vodu. Nove startas patike štancuju se brzinom koja podseća na zaboravljene trenutke vukovarske fabrike. Ipak, Mauro nije napustio strategiju koju je zacrtao od početka. Startas će se širom sveta prodavati isključivo u concept store radnjama, a njihovu ciljnu grupu čine tinejdžeri i odrasli kojima, dok se ujutro oblače, radi leva, kreativna strana mozga.

Ovog novembra nove startasice se u velikom stilu vraćaju u staru prestonicu. Beograđani mogu da ih vide, probaju i kupe u Supermarketu i retki srećnici koji su uspeli da dođu do njih preko prijatelja u Zagrebu više neće uživati u svojoj ekskluzivnoj privilegiji.

Dok će za većinu ove patike predstavljati dobrodošlo stilsko osveženje i duhovito poigravanje sa retro simbolikom, za neke će možda nove startasice biti uzor i podsticaj, pa optimisti među nama očekuju naredne primere dobro upotrebljenog talenta i lične inicijative kreativaca.

Jer, ako je došlo i to vreme kada će neki tinejdžer svojim zapanjenim roditeljima razmaženo zakukati: “Neću starke, hoću startas!”, ko zna šta sve još dobra ideja može da uradi?!

MAGAZIN KVART U JANUARSKOM BROJU DONOSI:

Umetnost:
Darkwood Dub

Tema:
Šoping panika

Arhitektura:
Muzej Macura

Dizajn:
Startasice