Kupoholičarke i kriza

Došlo je vreme da se stegne kaiš, pa makar on bio i s potpisom Moschino, ukoliko želimo da osiguramo sebi u budućnosti makar onaj kupljen u "Top Shopu" za 800 dinara.

Evropske žene koje pripadaju generaciji "Seks i grad", između 25 i 40 godina, (prema istraživanju britanske agencije "Friends Provident", koja se bavi životnim osiguranjima) imaju naviku da žive od danas do sutra, trošeći više nego što to sebi realno mogu da priušte i sasvim sigurno čuvaju pun ormar cipela, ali nemaju nikakvu ideju o tome od čega će živeti u starosti.

Ove žene pripadaju generaciji koja živi u prividu blagostanja, generaciji kupi-danas-plati-sutra, koja nema nikakvu ušteđevinu, na računu je u konstantnom minusu, puna je dugova, bez ikakvog životnog osiguranja i penzionog fonda, ali koja se istovremeno neće odreći najnovijih cipela Prada.

Finansijska kriza koja je pogodila Sjedinjene Američke države sve više se oseća i u zapadnoevropskim zemljama i navodi na drastičnu promenu dosadašnjeg stila života.

Istraživanja su pokazala da samo 23 odsto žena u Evropi ima osiguranu penziju, dok je 41 odsto njih trošilo novac na modu, kozmetičke preparate i večernje izlaske, a za godinu dana uspevale su da uštede svega 300 evra. Trećina ovih ispitanica troši oko 70 evra mesečno na odeću, dok godišnje izdvajaju više od 300 evra za tretmane lepote. Ali, takvom načinu života došao je kraj. Zbog ozbiljne krize koja je pogodila skoro sve države sveta, ljudi su primorani da pod hitno promene svoje hedonističke navike i nauče da štede.

Menjanje navika

Kriza u Italiji počela je drastičnim smanjenjem potrošačke moći. Prosečna italijanska plata više nije dovoljna kako bi se pokrili svi osnovni mesečni troškovi, jer su hrana i računi poslednjih meseci porasli vrtoglavom brzinom. Prvo čega su se Italijanke odrekle su egzotična putovanja i skraćivanje boravka na skromnijim destinacijama.

Drugi korak bio je smanjiti izlaske u restorane (čak i u picerije gde se tradicionalno jede za najmanje novca), zaboraviti na omiljene barove (u kojim Italijani rado doručkuju pred posao), zatim odreći se kupovine nameštaja i odeće. Mnogi stanovnici Apeninskog ostrva primorani su da štede i na zdravstvenim uslugama, te umesto da plaćaju brze privatne usluge i po nekoliko stotina evra, sad radije (ukoliko se ne radi o hitnom slučaju) čekaju mesecima pregled u državnim zdravstvenim ustanovama.

Sve je više Evropljanki koje se same farbaju i depiliraju a tretmane kod kozmetičara zamenile su prirodnim maskama koje same pripremaju kod kuće.

Žene se, takođe, danas odriču odlazaka u teretanu i biraju alternativne načine vežbanja kod kuće: džoging, pešačenje, prevoz biciklom, dok se odlazak u pozorište svodi na dva puta godišnje (cena pozorišne predstave "San letnje noći" u "Piccolo teatru" u Milanu košta za jednu osobu preko 25 evra).

Dolaskom recesije psiholozi se svakodnevno suočavaju sa dve vrste psihoza: depresije koje su nastale zbog stvarnih gubitaka novca i kompletne promene života i anksioznosti kod osoba kojima se još ništa nije dogodilo, ali žive u paničnom strahu da će uskoro osiromašiti ili ostati bez posla. Američko udruženje psihologa APA definisalo je ovaj novi strah kao “money disorder” čiji su simptomi: depresija, bes, iritacija, nesanica i problemi s ishranom.

Istraživanje je pokazalo da od 7.500 ispitanika u Americi jedan od sedam njih pati od ovog sindroma, dok se broj beskućnika drastično povećao, kao i nova pojava da cele porodice ostaju bez krova nad glavom.

iPod zadužene generacije

Istraživanje koje je urađeno u Velikoj Britaniji, a u kojem su učestvovale osobe od 18 do 35 godina pokazalo je da, isključujući kredite za kuću, svaki građanin duguje preko 10.000 funti godišnje a dve trećine ispitanika nema ni jednog jedinog ušteđenog penija.

Takozvana iPod generacija – "Insecure", "Pressured", "Over-taxed" and "Debt-ridden" (Neobezbeđena, Pod pritiskom, Opterećena taksama, Prezadužena) obuhvata mlade ljude koji danas u zapadnoj Evropi moraju sami sebi da plate školovanje, da nakon studiranja rade i po dva posla ne bi li sastavili kraj s krajem, a istovremeno da probaju da uštede nešto za starost.

Prognoze pokazuju da će se dugovi generacije koja sada počinje da studira povećati na 20.000 funti. Broj mladih ljudi koji i dalje žive s roditeljima porastao je svuda u zapadnoj Evropi dok je samo u Velikoj Britaniji doživeo rast sa 41 odsto (1991) na 49 odsto (2008).

Literatura i kriza

Pojavom recesije sve veću popularnost dobijaju knjige poput" The Money Goddess: The Complete Financial Makeover" (Boginja novca: Kompletan finansijski preokret) Pola Hokinsa, u kojima novopečeni stručnjaci za svakodnevna i najsitnija ekonomska pitanja daju savete kako bi se uklopili u novu životnu filozofiju štednje: pozovite prijatelje na večeru umesto da idete u restoran, kupite bicikl i idite prevozom umesto taksijem ili kolima, ostavite kod kuće kreditne kartice, otkrijte onlajn kupovinu koja vam štedi benzin i vreme, ali često omogućava da kupite mnogo manje stvari nego da ste u pravoj prodavnici, pretplatite se na časopise jer vas to košta mnogo manje...

U Italiji se već nekoliko sedmica na izlozima prodavnica pojavljuju natpisi "Saldi" (sniženja), iako su po zakonu zimska sniženje predviđena za januar. Definišu se kao “prilike”, “promocije” i “popusti”, iako nisu ništa drugo do pravih sniženja kojima trgovci moraju da pribegavaju ne bi li opstali u vreme krize. Mnogi luksuzni komadi odeće sada su pristupačniji zahvaljujući promotivnim prodajama od 50 odsto a autleti su posećeniji više nego ikada.

“Moderne Britanke igraju opasne igre i kockaju se s budućnošću”, tvrde iz "Friends Provident", “27 odsto njih ima više od 30 pari cipela u ormaru, ali apsolutno nikakvu ideju o tome kako će steći penziju”.

Jedna od pet ispitanih žena takođe sanja o tome da će naći svog gospodina Zverku koji će im omogućiti lagodan život i finansijsku stabilnost. No, moderne pepeljuge će morati da se trgnu iz bajkovitog sna, ne bi li se uskoro probudile u bundevi.

Indija Najt u knjizi "The Thrift Book" (Live well and spend less) pokazuje na koji način možete uštedeti novac i stisnuti kaiš a da to ne izgleda kao neka vrsta kazne već kao zabavna pa čak i glamurozna igra u kojoj ćete na kraju biti više zadovoljni nego kada date celu platu za najnoviju "it-bag", iliti tašnu u trendu. Možda će ovaj negativni period poslužiti da većina kupoholičara promeni svoj način života koji je očigledno bio neodrživ. Posledice takvog života očigledno su dovele do ove krize koja će definitivno doneti novi trend - štednju.

Italijanke i kriza

Istraživanje italijanskih psihologa “Žene i kvalitet života” pokazalo je da Italijanke sanjaju da radikalno promene svoje živote. Samo 10 odsto ispitanica zadovoljno je svojim životom, dok njih 43 odsto njih žele da ga drastično promene. Italijanke su umorne i bez perspektive. Nezadovoljne su situacijom i položajem žena u zemlji, pozicijom na poslu, odnosom s decom i konzumističkim društvom koje nameće suviše dinamičan ritam života bez ikakvih vrednosti.

One pripadaju prvoj generaciji nakon Drugog svetskog rata koje smatraju da će njihova budućnost biti gora od one koju su imali njihovi roditelji. Mere koje bi najradije preuzele jesu selidba u egzotične zemlje u kojima sve košta manje (njih 24 odsto) i napuštanje familije - supruga, dece, roditelja, kućnih ljubimaca, ne bi li ponovo postali singl (njih 11 odsto).

Udruženje "Federconsumatori" (koje se bavi istraživanjem tržišta u Italiji) pokazalo je podatak da sve više Italijanki traži posao pomoći u kući: peglanje i sređivanje stanova i kancelarija, čuvanje dece, pa čak i stvaranje tzv. kućnih obdaništa gde jedna mama u stanu može da drži maksium troje dece (pored vlastite), zarađujući godišnje oko 10.000 evra. Italijanke se sve više vraćaju poslovima koje su do sada radile samo strankinje!

MAGAZIN GRAZIA U JANUARSKOM BROJU DONOSI:

Gvinet Paltrou: Čuvena puritanka koja se ne odriče seksepila

U fokusu: Modna recesija i šoping navike kupoholičarki

Miki Rork: Povratak u ring nekadašnjeg srcelomca

Bekamovi u Milanu

Modne ideje za hiljadu i jednu noć