Jača uloga muškaraca na poziciji moći

Iako su uspešne kao domaćice, majke, supruge... žene i dalje su u podređenom položaju, naročito u politici i na pozicijama vlasti i odlučivanja, što jasno pokazuje da nije reč o merilu sposobnosti, već o rodnoj razlici i tradicionalnim stereotipima u našem društvu, ukazale su učesnice "okruglog stola" u zgradi vlade.

Dok ministarka za dijasporu Milica Čubrilo smatra da se stvari generalno menjaju, ali da je i dalje vidljiv jaz za čije premošćivanje je potrebno još najmanje decenija kako bi stigli Evropu, ministarka nauke Ana Pešikan kazala je da je baš u srcu te Evrope, u Francuskoj, izazvalo čuđenje što je žena na čelu tog ministarstva.

Prema rečima Čubrilove, žene moraju mnogo više da se dokazuju na svom radnom mestu, dok im dodatni problem predstavlja i autoritet.

Iako smatra da su žene veoma odgovorne i savesne, čak "veće uzdanice" od muškaraca, Pešikanova je rekla da je važno kakva je osoba na nekoj funkciji, a ne koga je pola.

„Na početku mog mandata dočekali su me sa skepsom, verovatno zato što sam žena, ali su me na kraju prihvatili", ukazala je ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić - Marković, dodavši da je najčešće zovu „gospođa ministarka“.

Za razliku od sektora za omladinu, gde nije imala „rodne skepse“, u sportu je, prema njenim rečima, imala potpuno drugačije iskustvo, gde se potvrdilo da žene, iako uspešne u bavljenju sportom, nisu ni delimično zastupljene u odlučivanju.

Učesnice skupa su ukazale da je u oblasti kulture sasvim drugačija slika i da su žene, po pravilu, u toj oblasti vrlo prisutne i da se rodna razlika ne oseća.

Ukazavši na stereotip u našem društvu da „nema sposobnih žena u politici“, bivša predsednica parlamenta Gordana Čomić je predložila da sve domaćice u Srbiji stupe u sedmodnevni štrajk, „što bi izazvalo kolaps i pokazalo značaj žena u društvu“.

„Pre ili kasnije sve shvatimo da smo bile diskriminisane i da je potrebno da radimo četiri puta više nego muškarac“, rekla je ona, prikazavši slikovito borbu žena kao trku u kojoj su one vezanih ruku i nogu, dok on (muškarac) slobodno trči.

Ministarka pravde u "ženskoj vladi" Marijana Pajvančić smatra da najmanje 30 odsto žena treba da bude na svim pozicijama gde se odlučuje, dok je njena koleginica Nataša Gospić ukazala da u 19 javnih preduzeća nema nijedne žene u upravnim odborima i na visokim mestima odlučivanja.

Iako je u sazivu sadašnje skupštine zastupljeno najviše žena od svih dosadašnjih saziva - 21,8 odsto, što je iznad proseka Evropske unije, Đelić je kazao da to nije dovoljno i da žene treba same da se izbore za veće prisustvo u sferi odlučivanja.

On je dodao da u tom cilju treba doneti nove zakonske propise i poštovati postojeće, doneti neophodne strategije i boriti se protiv diskriminacije i stereotipa i suzbijati nasilje u svim oblicima.

Učesnici skupa su se složili da je potrebno osnažiti ekonomski položaj žene kako bi ona bila ravnopravna sa muškarcem. To znači veću zaposlenost žena, razvoj mreže dečijih ustanova, produženi boravak dece u školama...