Zrela seksualna veza - mit ili stvarnost?

U savremenom svetu ljudi imaju pravo na izbor ljubavnog i bračnog partnera, dok je razvod sve više normalna pojava, za razliku od vremena kada je jedino bilo važno venčati se i ostati čak i u lošem braku do kraja života. Danas ima mnogo ljudi koji žele da nađu pravu ljubav, a nisu sigurni šta je to i da li uopšte postoji. Da li ste se nekad zapitali šta sve čini normalnu i zrelu seksualnu vezu između žene i muškarca?

Prema savremenim psihoanalitičkim shvatanjima za postojanje zrele seksualne ljubavi neophodno je integrisati:

1. seksualno uzbuđenje transformisano u erotsku želju za drugom osobom;

2. nežnost koja potiče od integracije libidno i agresivno investiranog selfa i objektnih predstava u kojima preovlađuje ljubav u odnosu na agresiju i tolerancija normalne ambivalencije koja karakteriše sve ljudske relacije;

3. identifikaciju i duboku empatiju sa partnerom i njegovim polnim identitetom;

4. zrela forma idealizacije sa dubokom privrženošću drugome i odnosu;

5. strasni karakter ljubavnog odnosa.

Volim te – mrzim te!

Ambivalentna ili suprotna osećanja prvi put se javljaju u najranijem stadijumu dečjeg razvoja, u tzv. paranoidno-šizoidnoj poziciji kada beba majčine dojke deli na „dobru“ i „lošu“. Ukoliko majka prihvati dete i integrisana je, dete će preći u depresivnu poziciju brige za objektom.

U odraslom dobu, ljudi se često nalaze čas u jednoj, čas u drugoj poziciji, tako da je u zreloj ljubavi, u kojoj postoji nežnost, neophodno integrisati predstavu selfa na „sve dobro“ i „sve loše“ i preći u depresivnu poziciju u kojoj postoji ljubav i briga da se ljubavni objekat ne uništi.

Savršenstvo ne postoji ni u odnosu, kao što ne postoji ni savršen čovek, a mnogo je perfekcionista koji to očekuju i od sebe i od drugih.

Normalno je da se u vezi osećaju i pozitivne i negativne emocije prema partneru, da partneri ljubav i mržnju integrišu tako da preovlađuje ljubav, ali da mogu slobodno da izraze svoja osećanja.

Otkrivanje slobode partnera

Za razliku od simbiotskog odnosa, u zrelom seksualnom odnosu muškarca i žene dolazi do fizičkog spajanja sa partnerom, ali u stabilnoj vezi, oni bi trebalo da budu dve individue potpuno nezavisne i samosvesne, jer je ljubav otkrivanje slobode druge osobe. Seks je prirodan način izražavanja stvarne ljubavi.

Ukoliko su u pitanju emotivno zrele osobe - to je moguće, dok će, u suprotnom, veza postati patološka simbioza u kojoj dve osobe ne mogu da funkcionišu kada su odvojene.

Ako ljubav („sve dobro“) i mržnja („sve loše“) nisu dovoljno integrisane, posebno kod poremećenih ličnosti, dolazi do dramatičnih konflikata u vezi koji se nekad završavaju tragično. Do takvih konflikata u vezama najčešće dolazi kada se nepriznati i netolerišući aspekti selfa projektuju na partnera kako bi zaštitili idealizovanu sliku o sebi, kao što je npr. ljubomora.

Neophodno je prvo prihvatiti i zavoleti sebe kako bismo mogli da volimo druge.

Roditelji često svojoj deci prenose pogrešne obrasce ponašanja iz porodice, ukoliko deca ne postanu svesna toga i odluče da se promene.

Menjajte sebe, a ne partnera

Potreba za dominacijom u ljubavnoj vezi veoma je česta kod nezrelih osoba i osoba sa kompleksima, a takve sadističko-mazohističke veze su i najzastupljenije. Zbog toga je potrebno razgraničiti šta je konflikt u vezi koji se može rešiti razgovorom, a šta patologija ličnosti koja se leči psihoterapijom, ali ugrožava drugu osobu.

Za ljubav nije neophodna zaljubljenost, jer je to samo projekcija idealnog partnera koji u stvarnosti ne postoji. Posle velike zaljubljenosti i idealizacije najčešće dolazi do razočaranja kad se stvarna osoba upozna, a retko zaljubljenost prelazi u kvalitetnu ljubav. Psihološki zrela ličnost gubi sposobnost zaljubljivanja.

Empatija, kompromis,razumevanje i prihvatanje jesu najvažniji uslovi za ostvarenje prave zrele ljubavi.