Neprimetna znamenja

Ove godine, uporedo s ekspanzijom novih-starih simbola Srbije, pažnju privlače dva heraldičko-veksilološka događaja. Prvi je ukidanje grbova oba entiteta BiH, a drugi raspisivanje konkursa za zastavu Kosova.

Kiparski sindrom

Oba domaća „subjekta” pate od takozvanog kiparskog sindroma. Reč je o poznatoj pojavi koja prati nametanje sterilnih državnih simbola (naročito od strane međunarodnih posmatrača) i ispoljava se u tome što stanovništvo dotične zemlje nametnute simbole jednostavno – ignoriše. Svoju belu zastavu sa „flekom” u obliku geografske konture Kipar je dobio 1960, posle konkursa na kome je pobedio Turčin Ismet Đunaj. Konačan izgled zastave odredili su potpredsednik Fazilj Kučuk i predsednik Makarije III. Otkako je Kipar podeljen, Grci na svom delu ostrva s ponosom ističu zastavu Grčke, a Turci na svom zastavu Turske. „Neutralno” rešenje niko ne doživljava kao svoje, niti prema njemu gaji ikakva osećanja.
Kiparska lekcija, međutim, nije nimalo promenila ustaljenu praksu. Sadašnje rešenje zastave BiH izabrao je Karlos Vestendorp, jer, naravno, vlade dva entiteta o ovom pitanju nikako nisu mogle da postignu dogovor. Iako likovno dopadljivo, geometrizovano rešenje sa žutim trouglom nije steklo željenu popularnost. Ove godine otišlo se korak dalje, pa su ukinuti i grb RS i grb Federacije, jer su na sebi prikazivali samo srpske, odnosno samo hrvatske i muslimanske simbole.

I bi konkurs!

Nedugo posle ukidanja starog grba, u maju 2007. raspisan je konkurs za novi grb RS. Tekst, objavljen na sajtu Narodne skupštine, imao je dosta konkretnih zahteva, sa naglaskom na tome šta grb sme, a šta ne sme da sadrži; posebno je naglašeno da novo rešenje treba da bude prihvatljivo za sva tri konstituivna naroda. U najkraćem, propozicije su navodile na razmišljanje o što bogatijem grbu, koji će služiti svojoj svrsi a da nikome ne bode oči.
Saznavši za konkurs, sa jednog davno narezanog CD-a reciklirao sam svoj predlog za grb BiH, koji sam kao sprdnju 1997. poslao drugu u Zagreb. To je bila jedna suluda, ali kompaktna sprega ocila, šahovnice i polumeseca. Moj drug je najpre „crkô od smeha” – da bi me zatim pitao zašto ne probam da grb „pošaljem dole”. Nisam se usuđivao.
Istovremeno, na Kosovu se desila potpuno obrnuta stvar. Tekst konkursa za zastavu južne pokrajine „u korenu” je sasekao pokušaje bilo kakve parafraze postojećih simbola ovdašnjih naroda. U tekstu se kaže: „Dizajn i postavka boja moraju biti jednostavni, bez gesla ili bilo kakvih drugih reči; moraju biti originalni, prepoznatljivi, i u njima se mora ogledati težnja naroda ka evropskom i evroatlanskom povezivanju... Radovi ne smeju ni približno sadržati zastavu ili amblem bilo koje zemlje, političke stranke, pokreta ili ustanove, niti mogu biti usko vezani za bilo koju etničku zajednicu na Kosovu... Zastava ne sme sadržati motiv orla... Zastava ne sme koristiti samo crvenu i crnu boju.”
Kao upotrebljiv motiv za ovako težak zadatak aktuelizovala se vinčanska figurina, neolitsko božanstvo od terakote (na slici), pronađena u okolini Prištine 1960. godine. Bila je dugo izložena u Beogradu, a danas se može videti u jednom prištinskom muzeju. Forma ove figurine zahvalna je za stilizaciju i poseduje neutralnost na kojoj se ovde toliko insistira.

Epilozi

Epilog konkursa za novi grb RS jeste da entitet uopšte nema grb. Umesto njega, u upotrebi je amblem u formi monograma koji sadrži dve krune, jednu srpsku i drugu – na dnu. Amblem će biti u upotrebi – do daljnjeg.
Kosovsko Ministarstvo za kulturu izložilo je neke od konkursnih radova u Prištini. Neki od njih koriste upravo pomenuti motiv neolitskog božanstva. Drugi, opet, potpuno zaobilaze izričite zahteve konkursa, pa se kao buduća zastava Kosova mogu videti parafrazirane zastave SAD-a ili NATO pakta. Postoji nebrojeno puno varijacija na temu dvoglavog orla, ali se kao interesantna ideja primećuje i „bosanski recept” – stilizacija geografske konture pokrajine smeštena na kvadrat zarotiran za 45 stepeni.
Teško je predvideti kako će, i da li će ijedno od rešenja postati trajno – bilo da je reč o Bosni ili Kosovu. Budući da živimo na ovom podneblju, svako „neutralno” ili „univerzalno” rešenje kod građana svih nacionalnosti izaziva osećaj ravnodušnosti. I trajaće ili do sledećeg „usitnjavanja” teritorija ili do nekog novog talasa razuma koji briše granice.

Izvori i ilustracije: www.narodnaskupstinars.net, www.kosovaart.com, www.balkanupdate.com, www.dizajnzona.com