Ljubav sa stilom i stavom

Sve je to lepo. Raznorazni filmski festivali i dodele palmi, medveda, školjki, globusa, oskara. Azijska kinematografija, nemački film, novi Almodovar, psihoanaliza, dokumentarci, eksperimentalna ostvarenja, ljudska prava na filmskom platnu, omnibusi…ali, umori se čovek posle izvesnog vremena od sveg tog silnog razmišljanja o tome šta je „pisac” hteo da kaže. Šta se krije iza ovakvih kadrova, zašto kratki rezovi, šta znači ova scenografija, zašto kostimi ne odgovaraju periodu, zanimljiv izbor muzike, je l` ovo neki novi žanr, ponovo mračne teme… rosebud... Ne mogu više, stvarno ne mogu, iako bih dala život za film. Dosta mi je katarze te vrste. Kad malo bolje razmislim, uopšte nije slučajnost što su filmska dešavanja tako zbijena. Prvo Berlinale, pa Fest, pa dodela nagrada Američke filmske akademije. Sve u jednom dahu da ostanete bez daha, pa posle imate ostatak godine da se oporavite i uzdišete zbog nekih drugih stvari. Sam početak tog perioda nije nimalo lak. Svesni ste da je nastupilo vreme za carpe diem, ali ne možete baš u potpunosti da se odreknete filmova. Dakle, treba vam nešto drugačije, lepršavo, prefinjeno, dirljivo, romantično... Nećete filmsku tekilu, već voćni koktel sa sve suncobrančićem. Da se razumemo, i u njemu ima alkohola. Vreme je za happy hour romantičnih komedija. On je ugleda. Ona trepne. Upoznaju se. Izgube jedno drugo. Dva sata kasnije, ljubav pobeđuje sve prepreke. Ali, ima tu još toga. U suprotnom, naše intelektualne sposobnosti bile bi ozbiljno dovedene u pitanje. Godina je 1934. Vodim vas na projekciju prve romantične komedije u istoriji filma, Dogodilo se jedne noći (It Happened One Night), sa Klarkom Gejblom i Klodet Kolber u glavnim ulogama. Frenk Kapra je izabrao savršen trenutak da započne novi žanr. Zbog kraha na berzi i Velike depresije, ljudima je više nego ikada potreban beg od stvarnosti, pa filmske predstave imaju čak pedeset miliona gledalaca nedeljeno. Poput televizije, film se smatra masovnim medijem, a Dogodilo se jedne noći pored pet Oskara za najbolji film, režiju, scenario i glavne uloge, u potpunosti osvaja i srca publike. Piter je novinar u potrazi za pričom, a Eli odbegla bogatašica. Oni ne pripadaju istoj klasi i imaju različite stavove po svim važnim pitanjima, ali ni u jednom trenutku nećete posumnjati da su stvoreni jedno za drugo.

Međutim, kao ni radnja romantične komedije, ni istorija ovog žanra nije tekla jednostavno. Te iste godine filmski studiji upostavljaju autocenzuru u vidu Kodeksa proizvodnje (Motion Picture Production Code), čije će odredbe diktirati sadržaj filmova narednih godina. „Scene strasti” su bile zabranjene, a ljubavna priča je mogla da se razvija jedino u pravcu braka. Ovakve okolnosti su samo dodatno inspirisale filmske stvaraoce. U nastojanju da poštuju ograničenja, oni postaju još kreativniji pronalazeći druge načine da se izraze. Seks na filmskom platnu je zabranjen, pa se taj naboj transformiše u sjajne vrcave dijaloge sa višestrukim značenjem i sukob između polova. Nadam se da se sećate najpoznatije scene stopiranja u istoriji filma. Piter je pokušavao bez rezulatata, pa zadatak prepušta Eli, koja podiže suknju tek toliko da pokaže jednu nogu, i prevoz je obezbeđen.

Peter Warne: Why didn't you take off all your clothes? You could have stopped forty cars.
Ellie: Well, ooo, I'll remember that when we need forty cars.

Tako je na samom početku romantična komedija postala screwball comedy, a da nije izgubila ništa od romantike. Sasvim suprotno, činjenica da su samo poljupci bili dozvoljeni učinila je ove filmove još nežnijim i dala im neku pritajeno primamljivu erotiku. Ne možete da ne uzdišete kad ih gledate. Ah...jednostavna romantika tridesetih,...ah...ljubav...sa stilom...i stavom!

Komedije koje nastaju u ovom periodu su tako bitne jer daju modernu viziju ljubavi. To su komedije preokreta. Možda se većina njih odvija u svetu šampanjca i kavijara, ali je jednakost polova ipak u centru zbivanja. Kao i svaki žanr i screwball komedija je odraz promena u društvu, pre svega emancipacije žena i prava na glasanje. Pre nego što neko kaže da pokušavam da pretvorim romantiku u feminizam, neka čita dalje.

Uloge polova se zaista obrću, ali se time uvode druge ideje. Prvo, sukob između muškarca i žene je najuzbudljiviji kada je sukob između jednakih, a zatim prava ljubav nije tek neka svakidašnja ljubav, ona je čarobna, pa stoga ni odnos između dame i gospodina ne sme biti uobičajen. Tako su muškarci slabi, a žene veoma jake, neposlušne i okrenute karijeri. Što se bogataša tiče, oni su ipak samo ljudi kao i svi mi. Novac možda ne donosi sreću, ali je zaslužan za uzbudljive obrte često uključujući zamenjen identitet. Zahvaljujući romantičnim komedijama stvoren je kult zvezda. Barbara Stenvik, Ketrin Hepbern, Kerol Lombard, Keri Grant, Spenser Trejsi, Džimi Sjuart i mnogi drugi pružili su nam hemiju koja nikada pre nije viđena u tolikim količinama na filmskom platnu.

Onda su nastupile pedesete kada je ljubav značila venčati se i sedeti kod kuće sa porodicom. Većina komedija bavila se pitanjem braka i stabilnosti, ali i čitavim nizom malih tajni koje takav život krije. Ipak, film koji pamtimo iz tog perioda ima drugačiju tematiku. Doris Dej i Rok Hadson šapuću na jastuku (Pillow Talk).

Brad Allen: Are you getting out of that bed, or am I coming in after you?
Jan: You wouldn't dare!

Krajem pedesetih godina romantične komedije su slobodnije. Tada se kroz njih provlači ideja da je ljubav ipak motivisana osnovnim seksualnim instiktima. Publika postaje toplija jer niko nije savršen i neki to zaista vole vruće (Some Like It Hot). Glavni ženski lik, koga u ovom slučaju glumi Merilin Monro, više nije toliko snažan i nesuglasice između polova ustupaju mesto zameni uloga i malo eksplicitnijim scenama. Osim toga, postaje jasno da romantične komedije služe i da žene i muškarci malo bolje upoznaju jedni druge.

Šezdesete su već imale na umu drugu vrstu upoznavanja. Romantika je nestala u korist sloboda i revolucija svih vrsta. Tačno je da je svetu to bilo potrebno, ali period „hajde da volimo sve” nije ostavio mesta za romantičnu komediju. Dovoljno je reći da se za predstavnika ovog žanra tada uzima Diplomac (The Graduate).

U kasnijim filmovima nema više humora, niko se ne smeje. Čak nema ni srećnog kraja, već jadna Holi Hanter u filmu Breaking News plaća cenu jer je pametna, uspešna žena. Sada bih se jako oneraspoložila da ne znam da je ubrzo potom Heri sreo Seli (When Harry Met Sally).

Harry Burns: I've been doing a lot of thinking, and the thing is, I love you.
Sally Albright: What?
Harry Burns: I love you.
Sally Albright: How do you expect me to respond to this?
Harry Burns: How about, you love me too.
Sally Albright: How about, I'm leaving.

Ne znam šta reći o ovom filmu. On sam kaže sve. To je neka vrsta priručnika za muško-ženske odnose. Uvek ga se setim kada u nekom filmu devojčica pita mamu da joj objasni sve o seksu. Mama se onda lati pčelica, cveća, zalivanja bašte crevom itd. Pa, to je potpuno besmisleno. Svi to saznamo pre ili kasnije. Prava pitanja su ona iz filma Kad je Heri sreo Seli. Da li muškarci i žene mogu da budu prijatelji? Da li svaka žena bar jednom u životu odglumi orgazam? O čemu muškarci razmišljaju posle seksa? Da li sam već spomenula ono da li muškarci i žene mogu da budu prijatelji? Prošle godine je dečko trebalo da me vozi na aerodrom, pa mu je nešto iskrslo, a ja sam se odmah setila Herijeve rečenice da je vožnja do aerodroma početak ozbiljne veze i da on to zato nikada ne čini. Bio je u pravu, moja veza nije potrajala.

Žanr romantičnih komedija je tako ponovo procvetao i počeo da se bavi i temama iz savremenog života. Usledio je film Zgodna žena (Pretty Woman) koji je ponovo afirmisao mit o princu na belom konju, a potom čitav niz filmova sa Džulijom Roberts, pa se zatim pojavio i Hju Grant i komedija Notting Hill i od tada praktično nema kraja romantici. Priznajem javno da sam Igru Sudbine (Serendipity) sa Džonom Kjuzakom i Kejt Bekinsejl gledala svaki put kada se prikazivala na televiziji. Zbog tog filma sam požurila da pronađem i pročitam Ljubav u doba kolere od Garsije Markesa, a priznajem i da se svake zime kad kupujem nove rukavice potajno nadam da će se neko uhvatiti za taj isti par. Do sada se nije dogodilo. Možda zato što uvek biram neke mecave i šarene. Ništa bez osvrta na Moju veliku mrsnu pravoslavnu svadbu (My Big Fat Greek Wedding). Sada se može raspravljati da li su tvorci romantične komedije zapravo Grci, pošto sve drugo potiče odatle, ali ostavićemo to za neku drugu priliku.

Vratimo se sada na ono ah…ljubav…ah... Svi smo pomalo prestali da verujemo. Hoćemo da upoznamo nju ili njega, stvarne, žive, ali se čini da ih više nema. Romantične komedije kažu da grešimo, održavaju mit o pravoj osobi za svakoga i daju nam nadu da je ona tu negde. One nas ispunjavaju na emotivnom planu, ali su i filozofske jer nagoveštavaju da je u društvu moguć kontakt između različitih klasa. Istovremeno zadovoljavaju naš intelekt brojnim obrtima u radnji. Situacije se smenjuju, likovi postaju drugačiji. Samo je jedno nepromenljivo od početka do kraja filma: Love is in the air.

Harry Burns: I came here tonight because when you realize you want to spend the rest of your life with somebody, you want the rest of your life to start as soon as possible.