Lalternativpurlalternativizam

Ako se obrok koji spaja doručak i ručak zove brunch, kako bismo nazvali umetnički oblik koji spaja brunch i alternativni muzički repertoar? Još ako znamo da se ovaj mélange odigrava u ultra-precizno-žanrovski-određenoj Švajcarskoj, onda bi se sve to zajedno moglo nazvati lepo dekorisanim lifestylom ili, umetničkije govoreći, l’alternative pour l’alternative na margini bogatog društva.

Pozivnica

Zapravo, fancy dizajnirani flajer uručile su mi moje drage komšije muzičari, koji me često pozivaju na čaj, večeru, da im pričuvam bebu, nahranim mačku, pozajmim malo ulja, a povremeno i na neki koncert na kojem ili Nelly svira fagot ili Laurent saks. Ovaj put, pozvali su me na Electrobrunch! Čitav projekat se sastoji od sedam koncerata-brančeva koje, svakog meseca priređuje drugi domaćin-muzičar; sve pod pokroviteljstvom Opštine i svemogućeg div-junaka, Nestlea. Dakle, nešto kao matine-koncert eksperimentalne muzike, uz pokoji mljac i poneki guc.

Sasvim originalno upriličena arhetipska matrica hleba&igara, koja se u mojim “shining” okolnostima, ne propušta.

Vreme

Nedeljni electrobrunch time: od 11h brunch, u 13h koncert. Vreme, kada mainstream zakuvava supu i postavlja beli, uštirkani stolnjak, ide u crkvu (?) ili se rasteže u krevetu posle burne noći. Koncert u kasno nedeljno prepodne, asocira na nekakav vanredni Novogodišnji bečki koncert, ali pošto nije Nova godina, već samo nedelja, umesto svečanog, dobija posve casual ton.

Mesto

Sve se odigrava u foajeu jednog malog pozorišta u našem komšiluku, čiji redovni repertoar čine male teatarske forme i muzički performansi lokalnih umetnika. U foajeu dominira bar, dugačak sto sa postavljenom klopom, stolice i stolovi jednostavog, neupadljivog stila. U frontalnom delu prostorije smeštena je improvizovana scena: insturmenti, stalci za note, ozvučenje, projektori… Na velikim prozorima su prostrte tamne zavese; valjda da bismo zaboravili da je dan, lepo vreme i brunch time. Prostor, za vreme bruncha, osvetljava nekoliko halogenih reflektora, a, tokom koncerta, samo tračak svetlosti koji se (ne)planirano probija kroz spojeve između zavesa.

Ekipa

Prijatelji, familija, sitna dečica, profesori muzike, komšije… muzičara. Ukupno, više od 50 ali manje od 100 gladnih gledalaca. Svi se srdačno pozdravljaju, ljube po tri puta u obraz, ćaskaju, spajaju stolove, poslužuju klopom, srkuću čaj i kafu. I sama učestvujem u tom familijarnom ritualu opšteg pozdravaljanja. Tokom koncerta, žamor sasvim zamre, nema mljackanja ni guckanja, svi su sasvim posvećeni što muzici, a što osećaju da pripadaju jedinstvenom eventu, pa zaneseno i znalački klimaju glavama, odobravajući pravo/obavezu umetnika da se razlikuje od gomile. To je ona vrsta ljudi koja se ježi na sve što ima komercijalni efekat, na sve što ima prefikse pop, mass ili über. Ipak, ništa od arogancije niti padavičarskog splina. Sve sami pozitivci. Cinici će pomisliti: naivci.

Kostim

Među umetničkom alternativom ne postoji jasna granica između casual i svečanog izgleda. Zato i ne postoji dress code, već pre kostim koji definiše ovu naročitu skupinu, u konkretnom slučaju, swiss populacije. Ono što kostim treba da kazuje o prisutnim likovima je da poseduju veoma definisan stil, posve originalan i jedinstven, sasvim nezavistan u odnosu na sveprožimajući Vogue style. Osnovni kriterijumi su prirodni materijali, poželjna ručna izrada, pa još ako je unikat, često je dizajner poznanik, a cene – skoro koliko i Prada ili Marc Jacobs (mada se time niko ne ističe). Kreacije su veoma, nazovimo, čudesne, da me podsete na komediju dell arte ili raskošno lutkarsko pozorište, samo bez maski. Sevne poneki Paul Smith i Comme Des Garçons detalj, ali se ni time niko ne ističe. Na našem brunchu, u moru tamnih tonova, neravno krojenih suknji, širokih zipova i iskošenih revera, dominirala je jedna sredovečna lady u nijansama maslinasto zelene, u modelu koji nadilazi formu suknja-pantalone-blejzer-haljine; kao da se umotala u nekakvu vintage zavesu. Ipak, materijal je, očigledno, posve plemenit, a kroj nesumljivo unikatan.

Nelly, uvek u military fazonu, presekla je moj upitni pogled:

“Zovemo je Zavesa-lady”, aludirala je moja komša na famoznu Twin Peaks repliku. 

Repertoar

Na jelovniku su bili sastojci jednog sasvim redovnog domaćeg nedeljnog bruncha: od kukuruznih pahuljica, kroasana, nekoliko vrsta krckavog hleba, različitih domaćih džemova, odličnog alpskog meda, i uobičajeni asortiman sireva, mnogo voća, kafe, čajeva,… čak i srcastih bombonjera, zaostalih od St. Valentine’s. 

Muzički repertoar sačinjen je od kompozicija Isabel Mundry, Maja Ratjke i nekoliko lokalnih umetnika. Čitavo izvođenje je bilo veoma scenično, jako precizno zamišljeno, odlično sinhronizovano, uz zanimljive video projekcije i odlično ozvučenje. Zasluženi aplauz dobronamerne publike, još jedno santé uz čašu belog vina i onda povratak na svetlost dana…

... pod vedro nebo, na čist vazduh, u nedvosmislenu swiss realanost, među glavni tok jezerskih šetača.