Da li su "cvikeraši" zaista pametniji od ostalih?

Sada je, međutim, to "opšte mesto" dobilo i naučno uporište. Istraživanje, u kome je učestvovalo 300.486 ispitanika starosti od 16 do 102 godine, dovelo je u vezu loš vid i viši stepen inteligencije.

Naučnici sa Univerziteta u Edinburgu uspeli su da identifikuju 148 genetskih lokusa (specifična lokacija gena na hromozomu), koji su povezani sa kognitivnim sposobnostima, kako bi procenili da li različite osobine ljudi, kao što su vid, visoki krvni pritisak i životni vek, utiču na inteligenciju ljudi.

Učesnici istraživnja koji su nosili naočare u 30 odsto slučajeva su pokazivali veći stepen inteligencije, navodi se naučnom radu objavljenom u časopisu Nature Communications.

"Ovo istraživanje je najveća genetska studija o kognitivnoj funkciji. Identifikovali smo mnoge genetske razlike koje doprinose naslednosti veštine mišljenja. Otkriće zajedničkih genetskih uticaja na zdravlje i strukturu mozga pruža osnovu za istraživanje mahanizama koji utiču na sposobnost mišljenja kroz život", izjavila je glavna autorka istraživanja doktorka Gejl Dejvis, genetičarka sa Univerziteta u Edinburgu.

Thinkstock / Ilustracija

Njen kolega i saradnik na istraživanju profesor Ian Deri pojasnio je kako se razvijala mogućnost istraživanja.

"Pre manje od 10 godina tražili smo gene povezane sa inteligencijom, na uzorku od 3.000 učesnika, i nismo skoro ništa pronašli. Sada smo obradili 100 puta više ljudi, na čemu je radilo više od 200 naučnika. Otkrili smo skoro 150 genetskih lokusa, koji su u vezi sa time koliko su ljudi pametni".

Inače, izraženija kognitivna funkcija kod nekih ljudi povezana je i sa nekoliko opštih zdravstvenih osobina kao što su: dugovečnost, smanjeni rizik od pojave raka pluća, kao i bolje kardiovaskularno i mentalno zdravlje.