Naučnici otkrili još jednu veliku sličnost između majmuna i ljudi

Istraživači Edvard Li, Brajan Danijels, David Krakauer i Džesika Flek prosučavali su dinamiku konflikata u majmunskim čoporima i pronašli da se iza običnog životinjskog konflikta krije mnogo složenija struktura.

Prvo, potpuno je nemoguće pretpostaviti ko će se pridružiti konfliktu, ali ni predvideti kraj svađe među majmunima. Njihova zapažanja su objavljena u Journal of the Royal Society Interface.

Krakauer ističe da ako konflikt gledamo kao zarazu, možemo očekivati da će je potpirivati svaki novoinficirani. Drugim rečima, svaki novi učesnik jednostavno produžava vreme trajanja svađe. Tako su Li i kolege pronašli da svađe među majmunima rastu i postaju snažnije čim se neko drugi pridruži. Dakle, nisu individualci ti koji kontrolišu dužinu svađe, već veze među posvađanim pojedincima.

foto: thinkstock

Zamislite da treba da priredite veliku večeru. Pitate se do kada ćete morati da ostanete budni? Ako su zvanice zauzete te nedelje, svaka osoba će doći u različito vreme i ostati barem sat vremena. Za svakog pojedinačnog gosta dodajte ukupno trajanje njegovog boravka. E, sad zamislite da svaka od tih osoba želi da popriča sa ostalim gostima pre nego što krene kući. Ako je teško da se dogodi nekoliko konverzacija u isto vreme, onda večera mora da traje dovoljno dugo dok svaki par ne dobije šansu da popriča, čime se znatno povećava dužina trajanja večere. Isto je i u svađi među majmunima.

Ono što je najzanimljivije jeste da istraživači navode da “veliki konflikti brzo gube kontrolu“, ali i da se “gotovo identičan šablon“ može primetiti u ljudskim konfliktima. Dužina trajanja svađe je okarakterisana prvom interakcijom i njenom jačinom. Sve ostalo se prenosi poput epidemije i u epizodama, a Flak to naziva “pečatom kolektivnog pamćenja“.