Naučnici otkrili kako su neandertalci iz Krapine lečili zubobolju

Proučavajući fosile iskopane u blizini Krapine, profesor emeritus antropologije otkrio je brazde na zubima jednog neandertalca, što upućuje na to da je pokušao da reši problem zubobolje.

Pre 130.000 godina, neandertalci iz Krapine, u današnjoj Hrvatskoj, proživljavali su teška vremena. Bolni zubi su ih toliko mučili pa su ih "čačkali" i udarali toliko jako da su ostavili brazde i na okolnim zubima.

"Radi se o četiri zuba na levoj strani vilice. Jedan je zub bio 'odšrafljen' iz svog ležišta i poguran prema obrazu, a drugi je bio zarotiran tako da je unutrašnja strana obraza došla u položaj za žvakanje. Na sva četiri zuba vidljivo je šest brazdi, a na pretkutnjaku su rezovi koji ukazuju da je zub turpijan predmetom koji ima oštru površinu", objasnio je Frejer.

"Brazde od svojevrsnih čačkalica, ogrebotine na pretkutnjaku P4 i slomljene ivice bliže jeziku na svim zubima ukazuju da se radi o nekoj intervenciji, nekom zahvatu", dodao je on. Frejer nije siguran čime su se neandertalci koristili kao čačkalicom, ali pretpostavlja da se radi o tvrdom komadu trave ili komadu kosti.

Fosili neandertalca koje je Frejer proučavao pripadaju grupi od više od 800 ljudskih fosila iskopanih u pećini pokraj Krapine pre više od sto godina. Frejer je ostatke kostura pronađenih u Hrvatskoj proučavao oko 20 godina, ali je tek nedavno, uz pomoć kustoskinje hrvatskog Prirodoslovnog muzeja Davorke Radovčić, ponovno pažnju obratio na zube.

Frejer i Radovčić su proučavali zube pod svetlosnim mikroskopom kako bi dokumentovli sva udubljenja i brazgotine na zubima i pukotine na gleđi.

Studiju koja je iz toga proizašla, objavljenu u časopisu "The Bulletin of the International Association of Paleodentology" zajednički potpisuju Frejer, Radovčić i Dženet Monge, vanredna profesorka na Univezitetu Pensilvanija.

Istraživanje pokazuje sličnosti u načinu na koji su praistorijski ljudi pokušavali da leče zube, što i savremeni ljudi čine kada pokušavaju da izleče zubobolju.

"Poseduju brojne bihevioralne kvalitete koje pripisujemo isključivo nama", rekao je Frejer.