Da li se bliži kraj porno-industrije?

Davne 1998. godine porno-industrija bila je u većem zamahu od Holivuda. Video-kasete bile su jedini dostupni medijum za neuslovljeno i neograničeno konzumiranje eksplicitnog sadržaja, a dajalap konekcija predstavljala je luksuz. Do zabave za odrasle u to vreme još se moglo doći samo ako izađete napolje i kupite proizvod.

Danas, međutim, pornografija je besplatna i sveprisutna - uvukla se u svaki dom, svaki kompjuter, svaki telefon.

“Kada sam prvi put došao na dodelu AVN nagrada 2002. godine (nagrade u oblasti filmova za odrasle), bilo je 16 produkcijskih kuća. Više ljudi će danas otići da razgleda auto-opremu nakon sajma automobila, nego posetiti neku manifestaciju tog tipa. Koliko je ljudi koji će kupiti točkove i gume u odnosu na to koliko ljudi voli seks? Veliki je nesklad između te dve stvari, a to se dešava jer je porno-industrija u javnosti toliko ocrnjena“, kaže Den O’Konel, reržiser porno-studija “Girlfrend films“.

Ovaj studio bavi se snimanjem dugometražnih filmova - svaki DVD sadrži četiri produžene scene seksa, a u prvoj nedelji prodaje proda se i po nekoliko hiljada kopija. Međutim, ovakav luksuzni proizvod mogao bi uskoro da postane stvar prošlosti.

“Naša publika ima veoma istančan ukus. Ljudi žele da vide realnu priču, zavođenje, a ne vodoinstalatera koji skače na domaćicu odmah nakon što mu je otvorila vrata. Ali, nažalost, većina onoga što tržište danas nudi namenjeno je mlađoj populaciji koja želi da vidi isključivo sam, ogoljen, agresivan odnos. Takav sadržaj može se naći na bezbrojnim takozvanim „tjub“ sajtovima koji godišnje ostvare milijarde poseta. Više niko ne želi da kupuje pornografiju“, kaže O’Konel.

Još jedan problem predstavlja ilegalna distribucija. Porno-industrija, za razliku od filmske industrije, u borbi protiv piraterije ne može da računa na podršku i pomoć političara, a percepcija publike takva je da se porno-sadržaju ne pridaje veliki značaj. Poneko i može da oseti grižu savesti zato što skida omiljenu muziku ili film, ali sa porno-filmovima to nikako nije slučaj.

Veliki udar porno-industriji doneo je i zakon iz 2012. godine, poznat kao “Measure B“, koji obavezuje glumce da tokom snimanja koriste zaštitu kako bi se maksimalno suzbila mogućnost za širenje polno prenosivih bolesti. Proizvodnja porno-filmova u Los Anđelesu, jednom od najvećih centara porno-industrije, opala je do naredne godine sa 90 na 40 odsto.