Šta je to požuda?

Sta je to pozuda? To je tip automobila koji se vozi u Nju Orleansu, jedan album Boba Dilana i film Marlen Ditrih, naziv cak 13 pesama raznih izvodjaca, izmedju ostalih U2 i Geri Halivel, brend proizvodjaca tamne cokolade… i izvor beskrajnih problema u odnosu izmedju muskarca i zene. Da li zele da budu postovane kao srednjevekovne dame na balovima, ili strasno "obescascene" u nekoj mracnoj ulici? Da li i strejt zene tajno mastaju jedna o drugoj i dive se zenskom telu i mirisu na nacin na koji to rade muskarci? Da li ih pokrece erotika ili pornografija? I majmuni "pale" zensku pozudu? Odgovori na sva pitanja su potvrdni, ali ce se malo zena drznuti da to i prizna. Sta vise, jedan neobican eksperiment koji je sprovela profesorka Meredit Civers sa Univerziteta "Kvin" u Ontariju, pokazao je da one svoje pozude mozda nisu ni svesne. U laboratoriji Centra za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje, prof. Civers pokazala je grupi mladica i devojaka fotografije strejt seksa, muskog i zenskog gej seksa i muske i zenske masturbacije. Ispitanici su posmatrali i slike obnazenih pripadnika oba pola, pa cak i snimak parenja simpanzi. Muski ispitanici nosili su posebne aparature na penisima koji su belezili svaki trag "nadutosti", a zene plasticne sonde u vagini koje su merile vlaznost. Imali su tastere kojim su mogli da zabeleze stepen uzbudjenosti koju osecaju. Rezultati su bili iznenadjujuci. Medju muskim ucesnicima, stepen pozude belezen na tasterima poklapao se sa rezultatima merenja aparature na"dragocenim delovima tela". Najvise im se svidelo posmatranje mazenja i seksualnog cina izmedju dve devojke. Kod zena je situacija bila potpuno drugacija. Bez obzira na to sto su retko pritiskale tastere za pozudu, aparatura u njihovom telu je pokazala suprotno. Bile su uzbudjene celim "programom": strejt seksom, gej seksom, lezbejskim seksom, golim gimnasticarima, pa cak i dok su posmatrale majmune "na delu" (!). Zene, dakle, i ne znaju sta ih uzbudjuje, a to je ocigledno mnogo stvari. Ako se neka dama slucajno uvredila ovim nalazima, neka se pripremi za stanoviste prof. Civers. Doktorka tvrdi da su mnoge zene koje su prijavile silovanje osetile gotovo orgazmicno uzbudjenje tokom napada (!). Taj fenomen ona pripisuje evoluciji, jer su pra-zene razvile sistem lucenja vaginalne lubrikacije cak i tokom nezeljenog seksa, kako bi sprecile eventualnu povredu, bolest ili smrt. Ali biti uzbudjen tokom "nasumicne" stimulacije nije isto sto i pozuda. Psihologija pozude, pre nego telesni mehanizmi su tema koja je izazvala mnogo polemika tokom istrazivanja seksualnog ponasanja ljudi. Akademici su ukazivali na samu prirodu zene koja je egocentricna. Zene osete pozudu, kad osete da su pozeljne, a ne samo tokom izliva emocija i neznosti od strane svog partnera. "Zenska pozuda ne potice iz relacije sa drugom osobom. Ona je narcisoidna", rekla je jedna od profesorki koja je ucestvovala u studiji. Pesnik Koldridz je isto rekao 170 godina ranije: "Muskarac oseca pozudu zbog zene, ali zenska zelja se retko javlja zbog muskarca". Sta je sa muskom pozudom? Mozda jedna karikatura dobro objasnjava stvari. Na slici su dve kontrolne table, jedna simbolizuje zenu, a druga muskarca. Zenska strana izgleda kao kontrola “Boinga” 747, puna dugmica i lampica. Muska ima samo prekidac "On/Off". Muski ugao Zene bi bile zaprepastene kada bi znale kako ih muskarci posmatraju. Tacno je da svi muskarci obozavaju pogled na nago, mekano zensko telo, ali muska pozuda ima vise okidaca i svi su vezani za zenstvenost. Prema nekim istrazivanjima, nista ne raspaljuje musku mastu kao razmakute usne, sanjiv pogled ispod dugih trepavica, nestasna bretela grudnjaka koja ovlas izviruje, blaga zaobljenost bokova... To je unutar svakog odraslog muskarca, nemilosrdnog voajera, nestabilnog 14-godisnjaka: svi su uzbudjeni fenomenom zene ponosne na svoju seksualnost koja to i pokazuje svakim vidljivim delom tela, odece i sminke. Kada muskarac "svari" prvi utisak i pocne da primecuje detalje (slap kose, kako dodiruje lice, oblik brade) onda pozuda postaje licna, tj. usmerena na jednu posebnu damu. Muskarci zele licnost prepoznatu u hodu, odeci, smehu. Gledaju, vide, zele da rade odredjene stvari sa Njom odmah, mnogo i zauvek. Ali oni zele da i ona neke stvari radi njima, zele da ih one zele. Nece samo da se predaju, hoce da budu "ratni zarobljenici", hoce njenu paznju, obozavanje, zele da je ocaraju, da bi i ona uzvratila pozudom. Bez obzira koliko su skromni kada se suocavaju sa zenskom lepotom, gotovo podjednako su narcisoidni kao zene. Za muskarce, pozuda ukljucuje primalni nagon za osvajanjem i prodiranjem u predmet njihove paznje, ali i sofistcirani poriv da izvrse invaziju u zivot tog "predmeta" i time i sami postanu objekat paznje i neznosti. Muska pozuda ne prestaje kada sa partnerkom zavrsi "borbu medju carsafima". Za njega je to tek pocetak istrazivanja svakog milimetra njenog tela i duha. Muska pozuda je nesvesna, slepa, gruba – trenutna potreba, kao glad (samo sto ne moze da ugrozi zivot). Ona je suptilnija i takticnija od proste zelje za seksom. Njen cilj je da dugorocno bude zadovoljena. To je zelja da se ponudite nekoj osobi, kako biste postali jedna dusa. Pozuda nikuda ne ide bez svoje dve ruzne sestre: strasti i osvajanja. Moderni metroseksualci mozda ce to tesko priznati, ali u zelji da se zarobi necija paznja, bar mrvica surovosti mora da postoji. To je razlog zasto je seks daleko uzbudljiviji kada je sa osobom kojom mozete da se pohvalite prijateljima. Prava pozuda, ne trazi - ona zahteva osvajanje, a zenama se to dopada, bar na podsvesnom nivou. Zenski ugao Mnogi muskarci se cesto trude da zensku pozudu ucine nevidljivom ili da je posmatraju iz svog ugla. To je donekle razumljivo jer i sama pomisao da zene mogu vise da uzbude pripadnice vlastitog pola, nego maco tipovi biva strahovit udar na sujetu. Jedan od muskaraca koji je (pogresno) tumacio zensku seksualnost bio je Frojd. Cuveni psiholog smatrao je da vaginalni orgazam ima apsolutnu nadmoc naspram klitorisnog i zbog njegove siroko uvazene teorije nekoliko narednih generacija pripadnica lepseg pola patilo je od kompleksa nize vrednosti. Zigmund je naime smatrao da je klitorisni orgazam "nezreli, adolescentski oblik zenskog uzitka", a vaginalni "zreli". Taj mit vazio je do istrazivanja Mastersa i Dzonsona koji su priznali da je klitoris centar obe vrste orgazma. Iole trezvena pomisao glasi: dok zene dostizu vrhunac, koga je briga koje je on vrste? Ipak, debata ne jenjava. Sada se svake godine pojavi bar jedan naslov u novinama koji se odnosi na "Sveti gral" zenskog orgazma – "G" tacku. (Kao da nije dovoljno sto se rabija tabu "A" tacke iliti seksa "otpozadi"). Zar nije licemerna objava "otkrica" nekih italijanskih naucnika da mogu da pronadju"G" tacku ultrazvukom, ali samo kod nekih zena?! Lepse je sputati svoju naucnicku sujetu, progutati knedlu i priznati da nema odgovora na sva pitanja; na prvom mestu, zasto zene uopste dozivljavaju orgazam? Traganje za kojekakvim Darvinovim zakonima u objasnjavanju ovog fenomena nije urodilo plodom. Ne moze se reci da su zene "dobile" orgazam radi produzetka vrste, kada od njega uopste ne zavisi oplodjavanje. Neki su predpostavili da "nirvana" toku ljubavnog zara ohrabruje zene da upraznjavanju seks cesce, jer kontrakcije materice guraju seme blize materici, ili da traze zdravije i snaznije muskarce. Ali kako je dr Elizabet Lojd rekla u knjizi "Slucaj zenskog orgazma: Naginjanje ka nauci o evoluciji", zenski orgazmi su jednostavno evolucioni artefakti osali od pocetnog stanja embrionalnog razvoja. Kao i muske bradavice, zenski vrhunci su mozda tu samo zbog ciste zabave. Polje zenske seksualnosti moze biti izludjujuce, jer svaki odgovor navodi na jos pitanja: zasto neke zene ejakuliraju? (Izgleda da to ima neke veze sa kombinacijom poze i "treninga", ali konacan odgovor ne postoji.) Zasto neke zene nikad nemaju orgazam, dok druge super-osetljive duse mogu dostici vrhunac na pokret obrve? I mozda najvaznije pitanje: zar ne mozemo da se opustimo i ne razmisljamo o takvim stvarima? Pa mozda bismo i mogli, ali time bismo se vratili na pocetak seksualne revolucije. U nekim krajevima sveta (izmedju ostalih i na Balkanu) kada govorite o seksualnom uzbudjenju nije svejedno da li ste muskarac ili zena, da li orgazam dozivljavate u "misionarskoj" ili pozi "otpozadi". Upravo je suprotno: paznju ka tom obliku zenskog zadovoljstva mnogi i dalje smatraju nepotrebnom. Istorija je pre bila maceha, nego majka seksualno frustriranim zenama. Mari Bonaparta (pra-pra unuka Napoleona) bila je ocajna zbog nemogucnosti da postigne orgazam. Smatrala je da njegov izostanak ima neke veze sa relativno velikom udaljenoscu klitorisa i vagine. Umesto da promeni pozu, ona je promenila sebe. Otisla je “pod noz” da bi smanjila udaljenost dve njoj veoma vazne tacke , ali nazalost nije nista postigla. Rezultati nedavnih studija su fascinantni i potezu vise pitanja: da li smo narcisi? Da li je genitalni refleks slucajnost ili vrsta evolucionog "samopodmazivanja usled seksualne aktivnosti"? Ili imamo mnogo vise zelja nego sto zaista shvatamo? Moze mnogo vremena proci pre nego sto istrazivci i "volonteri" odgovore na sva pitanja. Svi jedva cekamo da ih cujemo. Zigmund Frojd se pre sto godina naglas pitao o onome sto i danas mori celo covecanstvo: sta zene zele? Ni Zigmund ni covecanstvo nisu dobili odgovore. Da li zene zele seks isto kao i muskarci? Da li zele romansu uz svece, uzdahe na satenskoj posteljini ili da se tajno vidjaju sa izabranikom srca u kakvom senu pod okriljem noci? Sta je to pozuda? Foto: jenzel, www.sxc.hu Zigmund Frojd se pre sto godina naglas pitao o onome sto i danas mori celo covecanstvo: sta zene zele? Ni Zigmund ni covecanstvo nisu dobili odgovore. Da li zene zele seks isto kao i muskarci? Da li zele romansu uz svece, uzdahe na satenskoj posteljini ili da se tajno vidjaju sa izabranikom srca u kakvom senu pod okriljem noci? Sta je to pozuda?

To je tip automobila koji se vozi u Nju Orleansu, jedan album Boba Dilana i film Marlen Ditrih, naziv čak 13 pesama raznih izvođača, između ostalih U2 i Geri Halivel, brend proizvođača tamne čokolade… i izvor beskrajnih problema u odnosu između muškarca i žene.

Da li žele da budu poštovane kao srednjevekovne dame na balovima, ili strasno "obeščašćene" u nekoj mračnoj ulici? Da li i strejt žene tajno maštaju jedna o drugoj i dive se ženskom telu i mirisu na način na koji to rade muškarci? Da li ih pokreće erotika ili pornografija?

I majmuni "pale" žensku požudu?

Odgovori na sva pitanja su potvrdni, ali će se malo žena drznuti da to i prizna. Šta više, jedan neobičan eksperiment koji je sprovela profesorka Meredit Čivers sa Univerziteta "Kvin" u Ontariju, pokazao je da one svoje požude možda nisu ni svesne.

U laboratoriji Centra za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje, prof. Čivers pokazala je grupi mladića i devojaka fotografije strejt seksa, muškog i ženskog gej seksa i muške i ženske masturbacije. Ispitanici su posmatrali i slike obnaženih pripadnika oba pola, pa čak i snimak parenja šimpanzi.

Muški ispitanici nosili su posebne aparature na penisima koji su beležili svaki trag "nadutosti", a žene plastične sonde u vagini koje su merile vlažnost. Imali su tastere kojim su mogli da zabeleže stepen uzbuđenosti koju osećaju.

Rezultati su bili iznenađujući. Među muškim učesnicima, stepen požude beležen na tasterima poklapao se sa rezultatima merenja aparature na"dragocenim delovima tela". Najviše im se svidelo posmatranje maženja i seksualnog čina između dve devojke.

Kod žena je situacija bila potpuno drugačija. Bez obzira na to što su retko pritiskale tastere za požudu, aparatura u njihovom telu je pokazala suprotno. Bile su uzbuđene celim "programom": strejt seksom, gej seksom, lezbejskim seksom, golim gimnastičarima, pa čak i dok su posmatrale majmune "na delu" (!).

Žene, dakle, i ne znaju šta ih uzbuđuje, a to je očigledno mnogo stvari.

Ako se neka dama slučajno uvredila ovim nalazima, neka se pripremi za stanovište prof. Čivers.

Doktorka tvrdi da su mnoge žene koje su prijavile silovanje osetile gotovo orgazmično uzbuđenje tokom napada (!). Taj fenomen ona pripisuje evoluciji, jer su pra-žene razvile sistem lučenja vaginalne lubrikacije čak i tokom neželjenog seksa, kako bi sprečile eventualnu povredu, bolest ili smrt.

Ali biti uzbuđen tokom "nasumične" stimulacije nije isto što i požuda. Psihologija požude, pre nego telesni mehanizmi su tema koja je izazvala mnogo polemika tokom istraživanja seksualnog ponašanja ljudi. Akademici su ukazivali na samu prirodu žene koja je egocentrična. Žene osete požudu, kad osete da su poželjne, a ne samo tokom izliva emocija i nežnosti od strane svog partnera.

"Ženska požuda ne potiče iz relacije sa drugom osobom. Ona je narcisoidna", rekla je jedna od profesorki koja je učestvovala u studiji.

Pesnik Koldridž je isto rekao 170 godina ranije: "Muškarac oseća požudu zbog žene, ali ženska želja se retko javlja zbog muškarca".

Šta je sa muškom požudom? Možda jedna karikatura dobro objašnjava stvari.

Na slici su dve kontrolne table, jedna simbolizuje ženu, a druga muškarca. Ženska strana izgleda kao kontrola “Boinga” 747, puna dugmića i lampica. Muška ima samo prekidač "On/Off".

Muški ugao

Žene bi bile zaprepaštene kada bi znale kako ih muškarci posmatraju. Tačno je da svi muškarci obožavaju pogled na nago, mekano žensko telo, ali muška požuda ima više okidača i svi su vezani za ženstvenost.

Prema nekim istraživanjima, ništa ne raspaljuje mušku maštu kao razmakute usne, sanjiv pogled ispod dugih trepavica, nestašna bretela grudnjaka koja ovlaš izviruje, blaga zaobljenost bokova... To je unutar svakog odraslog muškarca, nemilosrdnog voajera, nestabilnog 14-godišnjaka: svi su uzbuđeni fenomenom žene ponosne na svoju seksualnost koja to i pokazuje svakim vidljivim delom tela, odeće i šminke.

Kada muškarac "svari" prvi utisak i počne da primećuje detalje (slap kose, kako dodiruje lice, oblik brade) onda požuda postaje lična, tj. usmerena na jednu posebnu damu.

Muškarci žele ličnost prepoznatu u hodu, odeći, smehu. Gledaju, vide, žele da rade određene stvari sa Njom odmah, mnogo i zauvek. Ali oni žele da i ona neke stvari radi njima, žele da ih one žele.

Neće samo da se predaju, hoće da budu "ratni zarobljenici", hoće njenu pažnju, obožavanje, žele da je očaraju, da bi i ona uzvratila požudom.

Bez obzira koliko su skromni kada se suočavaju sa ženskom lepotom, gotovo podjednako su narcisoidni kao žene.

Za muškarce, požuda uključuje primalni nagon za osvajanjem i prodiranjem u predmet njihove pažnje, ali i sofistcirani poriv da izvrše invaziju u život tog "predmeta" i time i sami postanu objekat pažnje i nežnosti. Muška požuda ne prestaje kada sa partnerkom završi "borbu među čaršafima". Za njega je to tek početak istraživanja svakog milimetra njenog tela i duha.

Muška požuda je nesvesna, slepa, gruba – trenutna potreba, kao glad (samo što ne može da ugrozi život). Ona je suptilnija i taktičnija od proste želje za seksom. Njen cilj je da dugoročno bude zadovoljena. To je želja da se ponudite nekoj osobi, kako biste postali jedna duša.

Požuda nikuda ne ide bez svoje dve ružne sestre: strasti i osvajanja. Moderni metroseksualci možda će to teško priznati, ali u želji da se zarobi nečija pažnja, bar mrvica surovosti mora da postoji. To je razlog zašto je seks daleko uzbudljiviji kada je sa osobom kojom možete da se pohvalite prijateljima. Prava požuda, ne traži - ona zahteva osvajanje, a ženama se to dopada, bar na podsvesnom nivou.

Ženski ugao

Mnogi muškarci se često trude da žensku požudu učine nevidljivom ili da je posmatraju iz svog ugla. To je donekle razumljivo jer i sama pomisao da žene mogu više da uzbude pripadnice vlastitog pola, nego mačo tipovi biva strahovit udar na sujetu.

Jedan od muškaraca koji je (pogrešno) tumačio žensku seksualnost bio je Frojd. Čuveni psiholog smatrao je da vaginalni orgazam ima apsolutnu nadmoć naspram klitorisnog i zbog njegove široko uvažene teorije nekoliko narednih generacija pripadnica lepšeg pola patilo je od kompleksa niže vrednosti. Zigmund je naime smatrao da je klitorisni orgazam "nezreli, adolescentski oblik ženskog užitka", a vaginalni "zreli".

Taj mit važio je do istraživanja Mastersa i Džonsona koji su priznali da je klitoris centar obe vrste orgazma. Iole trezvena pomisao glasi: dok žene dostižu vrhunac, koga je briga koje je on vrste?

Ipak, debata ne jenjava. Sada se svake godine pojavi bar jedan naslov u novinama koji se odnosi na "Sveti gral" ženskog orgazma – "G" tačku. (Kao da nije dovoljno što se rabija tabu "A" tačke iliti seksa "otpozadi").

Zar nije licemerna objava "otkrića" nekih italijanskih naučnika da mogu da pronađu"G" tačku ultrazvukom, ali samo kod nekih žena?! Lepše je sputati svoju naučničku sujetu, progutati knedlu i priznati da nema odgovora na sva pitanja; na prvom mestu, zašto žene uopšte doživljavaju orgazam?

Traganje za kojekakvim Darvinovim zakonima u objašnjavanju ovog fenomena nije urodilo plodom. Ne može se reći da su žene "dobile" orgazam radi produžetka vrste, kada od njega uopšte ne zavisi oplođavanje. Neki su predpostavili da "nirvana" toku ljubavnog žara ohrabruje žene da upražnjavanju seks češće, jer kontrakcije materice guraju seme bliže materici, ili da traže zdravije i snažnije muškarce.

Ali kako je dr Elizabet Lojd rekla u knjizi "Slučaj ženskog orgazma: Naginjanje ka nauci o evoluciji", ženski orgazmi su jednostavno evolucioni artefakti osali od početnog stanja embrionalnog razvoja. Kao i muške bradavice, ženski vrhunci su možda tu samo zbog čiste zabave.

Polje ženske seksualnosti može biti izluđujuće, jer svaki odgovor navodi na još pitanja: zašto neke žene ejakuliraju? (Izgleda da to ima neke veze sa kombinacijom poze i "treninga", ali konačan odgovor ne postoji.) Zašto neke žene nikad nemaju orgazam, dok druge super-osetljive duše mogu dostići vrhunac na pokret obrve? I možda najvažnije pitanje: zar ne možemo da se opustimo i ne razmišljamo o takvim stvarima?

Pa možda bismo i mogli, ali time bismo se vratili na početak seksualne revolucije. U nekim krajevima sveta (između ostalih i na Balkanu) kada govorite o seksualnom uzbuđenju nije svejedno da li ste muškarac ili žena, da li orgazam doživljavate u "misionarskoj" ili pozi "otpozadi". Upravo je suprotno: pažnju ka tom obliku ženskog zadovoljstva mnogi i dalje smatraju nepotrebnom.

Istorija je pre bila maćeha, nego majka seksualno frustriranim ženama. Mari Bonaparta (pra-pra unuka Napoleona) bila je očajna zbog nemogućnosti da postigne orgazam. Smatrala je da njegov izostanak ima neke veze sa relativno velikom udaljenošću klitorisa i vagine.

Umesto da promeni pozu, ona je promenila sebe. Otišla je “pod nož” da bi smanjila udaljenost dve njoj veoma važne tačke , ali nažalost nije ništa postigla.

Rezultati nedavnih studija su fascinantni i potežu više pitanja: da li smo narcisi? Da li je genitalni refleks slučajnost ili vrsta evolucionog "samopodmazivanja usled seksualne aktivnosti"? Ili imamo mnogo više želja nego što zaista shvatamo?

Može mnogo vremena proći pre nego što istraživči i "volonteri" odgovore na sva pitanja. Svi jedva čekamo da ih čujemo.