Srpska "majka hrabrosti" na delu

Srpska "majka hrabrosti" na delu Pod pseudonimom Krugolina Borup, Branka Stamenkovic je objavila svoj prvi tekst na blogu B 92 o svom licnom iskustvu sa porodjaja. To je, medjutim, pokrenulo veliku lavinu nezadovoljstva zena koje su dozivele gorka iskustva na porodjaju, a sve je onda otislo jos mnogo dalje... -Nisam imala nameru da dizem nikakvu revoluciju, niti sam svesno krenula da zapocinjem bilo kakvu akciju, kaze nasa sagovornica. Moja najdalja ambicija je bila da napisem seriju tekstova o licnom iskustvu sa porodjaja i objavim ih na blogu B92, gde sam dobila autorsku opciju. Okidac da uopste to uzmem za temu, bila je Svetska nedelja dojenja, kada su mediji u fokus stavili dojenje na javnom mestu - kao problem zbog kojeg manje od 25 odsto majki u Srbiji doji. To me je, blago receno, iznerviralo. Zato sto, kao sto rece jedna komentatorka na blogu, ne bih imala nista protiv da dete podojim i u drugom dnevniku RTS-a, samo kad bi mi neko pokazao KAKO! Dojenje je bitka koja se dobija u prva 72 sata. Dakle, dok smo u porodilistu. Meni moje dete nisu dali ni da vidim, ni da pipnem do cetvrtog dana. Ja sam tu bitku izgubila upravo zbog nehumanih i zastarelih bolnickih protokola, a ne zbog nevoljnosti da dojim u javnosti. Medjutim, kada sam jednom krenula da objavljujem tekstove o sopstvenom iskustvu, reakcije drugih zena su bile tako zestoke i burne, da se sve pretvorilo u pokret koji zahteva promene. Sta se promenilo u vasoj svakodnevici? - Sve. Pre neki dan me je jedna zena pitala: "Koliko godina vec postoji vas sajt 'Majka hrabrost'?" Odgovor je glasio: "Dva i po meseca!". Za taj kratak period, sve se odvijalo brzinom svetlosti. Narocito od trenutka kada se ministar zdravlja, prof. dr Tomica Milosavljevic, javio i pozvao nasu gradjansku inicijativu da se prikljuci radnoj grupi u Ministarstvu zdravlja koja ima za cilj uvodjenje promena u porodilista. Sastanci u Ministarstvu, korespodencija sa nacelnicima porodilista, posete porodilistima, novinari, gostovanja na televizijama... Uletela sam u neki paralelni zivot koji svakako moze da se nazove samo ne svakodnevni. Kako izgleda hronologija pokrenute akcije? - Sve je pocelo spontano, objavljivanjem serije tekstova o mom licnom iskustvu iz porodilista, na blogu B92. Druge zene su krenule da iznose svoja slicna, pa i gora iskustva, javile su se i nase zene iz dijaspore, koje su se zgrazavale nad onim sto su procitale - pisale su o svojim predivnim iskustvima sa porodjaja u inostranstvu... Resila sam da sve price sakupim i objavim na posebnom vebsajtu, koji sam u tu svrhu osmislila: www.MajkaHrabrost.com Od tada do danas, primila sam price od preko 350 zena, koje pokrivaju preko 500 porodjaja. Paralelno sa objavljivanjem tih prica na vebsajtu, na blogu smo resili da posaljemo peticiju ministru zdravlja, u kojoj smo definisali tri osnovna problema, onako kako ih mi vidimo. Na prvom mestu je ponasanje zaposlenih u porodilistu, na drugom zastareli i nehumani protokoli, a na trecem korupcija. Na sta se najvise odnose zalbe kada je ponasanje zaposlenih u porodilistima u pitanju? Zalbe se odnose na neprikladnu komunikaciju ili, pak, odsustvo komunikacije, na nedobijanje potrebnih informacija o procedurama koje se sprovode nad trudnicama i porodiljama, pa i njihovim bebama, na to da informacije moraju da se lekarima klestima cupaju iz usta, a ponekad cak i jasno postavljena pitanja ostaju bez odgovora. Babice i medicinske sestre su cesto nedostupne, ne pomazu zenama kada im je pomoc potrebna, nema dovoljno objasnjenja i pomoci oko dojenja, a neretko se zene teraju da rade njihov posao umesto njih, kao kada se od porodilja zahteva da pred "cuvenu" vizitu same spreme sobu. Ima tu i primera uvredljive, prostacke komunikacije. Kako se izboriti sa zastarelim protokolima? Kod nas u porodilistima je praksa da se "aktivno vodi porodjaj", sto je u velikoj suprotnosti sa Preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Nesto sto bi trebalo da bude prirodan dogadjaj u zivotu zene, kod nas se tretira kao patologija nad kojom treba da se izvrsavaju kojekakve intervencije - i to rutinski kao sto je, na primer, epiziotomija. Da ne pricamo o potpuno neprihvatljivim protokolima pojedinih porodilista, prema kojima se zene porodjene carskim rezom citava tri dana drze na intenzivnoj nezi, na kojoj je pristup bebama zabranjen. Ili, o tome da u odredjenim porodilistima u Srbiji ocevima jos uvek nije dozvoljeno da u porodiliste uopste udju, pa svoju zenu i dete ne mogu da vide po pet do sedam dana. Jedan od zacrtanih ciljeva Nacionalne strategije za podsticanje radjanja jeste da porodilista ucini mestima koja ce biti prijateljski nastrojena prema roditeljima i bebama. Kako stvari trenutno stoje, porodilista su mesta koja su prijateljski nastrojena prema zaposlenima. Treca tacka peticije? Ne znam sta bih vam o tome rekla a da to vec i sami ne znate. Cak i one zene koje nikom nista nisu platile, znaju bar jednu zenu koja jeste platila - bilo ginekologa, bilo anesteziologa, bilo sestru koja ce da joj "sredi" grudi zbog problema nastalih zato sto dojenje nije pokazano, objasnjeno i zapoceto na vreme. Ipak, situacija bi se odvijala sasvim drugacije da nije reagovao ministar? Kljucna prekretnica cele akcije je bio momenat kada je ministar odreagovao na peticiju i nasu inicijativu. On je to uradio vec treci dan nakon sto je pocelo prikupljanje potpisa. Za mene je bilo pravo otkrovenje da uopste imamo ministra koji cita blog, koji je pratio sve tekstove i diskusije, i koji je resio da pozitivno odreaguje na inicijativu, davsi legitimnost svim nasim zahtevima iz peticije. To je, valjda, jedini ministar u istoriji Srbije koji je uradio tako nesto. Nakon prvog sastanka u Ministarstvu zdravlja, dogovorili smo se da u narednih sest meseci krene jedna anketa - koju ce porodilje da dobiju prilikom otpusta iz porodilista i da je popunjavaju narednih nedelju dana, nakon cega ce je predati patronaznoj sestri. Rezultati ankete ce biti obradjivani na svakih mesec dana i objavljivani na vebsajtu Ministarstva, a na svaka tri meseca ce se organizovati i konferencija za stampu o tim rezultatima. Mi se nadamo da anketa nece da posluzi samo kao izvor informacija o tome koliki je stepen zadovoljstva ili nezadovoljstva pruzenim uslugama u porodilistu, vec da ce imati i sekundarni efekat aktivnog monitoringa. To jest, nadamo se da ce sama cinjenica da ona postoji uticati na to da zaposleni u porodilistima koriguju svoje ponasanje na bolje. Kada i kako vidite kraj (ako ga ima) akcije na temu porodilista? - Gradjanska inicijativa "Majka hrabrost" je trenutno u postupku registracije i organizovanja u udruzenje, jer je ocigledno da je cela akcija prerasla okvire spontanog ispoljavanja nezadovoljstva i delovanja na resavanju problema. Imamo velike planove - i dugorocne i kratkorocne. Da li ima kraja poslu? Volela bih da ima, ali opet... i da dodjemo do necega sto izgleda kao kraj, cinjenica je da uvek ima prostora za poboljsavanja. Da ne pominjemo da, kada se porodilista srede, treba poraditi i na bolnicama za decu, na vrticima, skolstvu... Za jedno ozbiljno udruzenje koje zeli da menja stvari - posla ima preko glave! Koliko je u ovom momentu potpisnika peticije? - Peticija ima 4.183 potpisnika, a novi potpisi pristizu svakodnevno. S obzirom da mi nismo izlazili na ulice, vec se potpisi prikupljaju iskljucivo preko Interneta, mislim da je to broj koji sam po sebi dovoljno govori o rasprostranjenosti zelje za promenama. Gace „proterane“ iz porodilista Ministar nam je, takodje, obecao i da ce u Fondu za sitne nabavke, koji finansira UNICEF, odvojiti sredstva za nabavku mrezastih gaca. Ako ste ikada bili u porodilistu, onda znate da su iz njih odavno proterane gace. Mala stvar, ali kao sto rece jedna blogerka, to ce da omoguci zenama da bar bauljaju dostojanstveno tih nedelju dana nakon porodjaja. Sledeca stvar koja je uradjena, bilo je cirkularno pismo koje je iz Ministarstva zdravlja poslato svim porodilistima, ali i svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji - da ih podseti na zakonsku obavezu nosenja bedzeva sa jasno ispisanim imenom, prezimenom i funkcijom zaposlenih. Na koga da se zalimo i koga da pohvalimo kada ne znamo kako se ti ljudi zovu? U pricama na mom vebsajtu, procitacete opise tipa: "jedna mala crvenokosa kovrdzava sestra", "oniza plavusa sa zelenim ocima i bosanskim naglaskom" i slicno. Vodic dobre prakse za normalan porodjaj Sto se tice zastarelih protokola, republicka strucna komisija treba da izradi Vodic dobre prakse za normalan porodjaj, a u skladu sa savremenim standardima, nakon cega ce on da se primenjuje u svim porodilistima. Nasa saradnja sa Ministarstvom zdravlja se nastavlja, a na novim sastancima radimo na novim resenjima. Imamo puno ideja i predloga - i oni, i mi. Dobar broj njih zahteva dugorocnu razradu i primenu. Poruka citateljkama casopisa MAMA? - Pozivam citateljke da se prikljuce akciji! Potpisite Peticiju, posaljite svoju pricu o tome kako ste prosle u porodilistu. Zelim da napomenem da su i pozitivna iskustva vise nego dobrodosla. Ima na sajtu i pozitivnih prica - mada u mnogo manjoj meri. Nadam se da ce, kako ova akcija bude odmicala i kako se stvari budu menjale, i price koje stizu da se menjaju na bolje. Zelim da iskoristim priliku da se zahvalim casopisu MAMA sto se zainteresovao za celu akciju i sto je resio da je podrzi na vrlo konkretan nacin: odvajanjem prostora u buducim brojevima, preko kojih cemo moci da informisemo sve zainteresovane o toku i rezultatima akcije. Ovo je vazno upravo zbog toga da bismo doprli i do zena koje ne koriste Internet. Za one koje imaju mogucnost pristupa Internetu, sve informacije mogu da nadju na vebsajtu: www.MajkaHrabrost.com Ukoliko niste korisnik Interneta, svoj potpis za Peticiju ili pricu o svom iskustvu mozete da posaljete na redakciju casopisa MAMA, sa napomenom: "Za Majku Hrabrost". Dok pisete svoju pricu, odgovorite na sledeca pitanja: - Koje godine ste se porodili? - U kom gradu i porodilistu? - Da li ste u porodilistu doziveli bilo kakve neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vredjao i ponizavao? Kako? - Kako su vas oslovljavali u porodilistu? Imenom i prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim? - Da li je bilo problema sa smestajem ili opremom? Kakvih? - Kada ste, nakon porodjaja, prvi put videli svoje dete? Koliko ste ga cesto vidjali? Da li ste mogli da ga vidite kad god zelite? - Kada ste, nakon porodjaja, prvi put podojili svoje dete? Da li je bilo problema sa dojenjem? Kakvih? - Da li ste ikada posumnjali u strucnost lekara i lekarskog osoblja? Kada i zasto? - Da li ste ikada posumnjali u opravdanost nekih protokola i pravila u porodilistu? Kojih? Zasto? Kako biste ih vi promenili? - Da li ste nekoga morali da potplatite? Ako jeste, koga (zanimanje, ne ime)? Za sta? Koliko? - Imate li bilo kakvih drugih zapazanja ili komentara koji navedenim pitanjima nisu obuhvaceni, a smatrate ih vaznim? (Napomena: price se objavljuju anonimno) Ko je Branka Stamenkovic? - Vlasnik sam izdavacke agencije, prevodilac, pisac, a pre svega - astrolog. Imam dopisnu skolu astrologije, koju pohadjaju ucenici sa pet kontinenata, mnogo putujem i drzim seminare i predavanja na konferencijama sirom sveta. Ove godine sam stigla do Amerike i Australije. Takodje, od januara 2008. godine dopisno pohadjam postdiplomske studije iz kulturoloske astronomije i astrologije na fakultetu Lampeter u Velikoj Britaniji. U slobodno vreme, dok sam ga imala, volela sam da "kopam" po nasim srednjeoekovnim rukopisima, proucavajuci istoriju astrologije kod nas. O sinu Marku - Marko u martu slavi peti rodjendan. Veselo je dete, puno samopouzdanja, i vrlo drustven. Voli da naredjuje, da bude prvi u svemu, da u svemu vodi glavnu rec. Cesto vodimo duge i naporne pregovore oko mnogih stvari, zato sto popusta i pristaje na nesto sto mu se namece - samo i iskljucivo ako mu se podrobno objasni: zasto! Nagrada Agencija Luna/TBWA je dodelila peto po redu DISRUPTION priznanje Branki Stamenkovic i Gradjanskoj inicijativi "Majka Hrabrost". Branka je pokretac te gradjanske inicijative ciji je cilj poboljsanje kvaliteta rada i uslova u porodilistima u Srbiji. Autor jednog od najcitanijih blogova na Blogu B92 (pod pseudonimom Krugolina Borup), pokrenula je i Peticiju za humaniji odnos prema porodiljama, koju je potpisalo vise od 4.000 gradjana (onlajn peticija). MAGAZIN MAMA U FEBRUARSKOM BROJU DONOSI: Bebin 1. mesec Masaza beba Zitarice za decju energiju Druga mama, drugi tata Kako da tumacimo decje snove Dobar roditelj, sta je to Upoznajte Majku Hrabrost Zaljubljenost i deca mogu zajedno Za samo dva i po meseca Branka Stamenkovic uspela je da napravi veliko "pomeranje" u zdravstvu Srbije. Poslovica kaze: "Hrabre i Bog cuva". A u ovom slucaju, cini se, i pomaze. Autor: Natasa Vukicevic Izvor: magazin "Mama" Za samo dva i po meseca Branka Stamenkovic uspela je da napravi veliko "pomeranje" u zdravstvu Srbije. Poslovica kaze: "Hrabre i Bog cuva". A u ovom slucaju, cini se, i pomaze.

Pod pseudonimom Krugolina Borup, Branka Stamenković je objavila svoj prvi tekst na blogu B 92 o svom ličnom iskustvu sa porođaja. To je, međutim, pokrenulo veliku lavinu nezadovoljstva žena koje su doživele gorka iskustva na porođaju, a sve je onda otišlo još mnogo dalje...

-Nisam imala nameru da dižem nikakvu revoluciju, niti sam svesno krenula da započinjem bilo kakvu akciju, kaže naša sagovornica. Moja najdalja ambicija je bila da napišem seriju tekstova o ličnom iskustvu sa porođaja i objavim ih na blogu B92, gde sam dobila autorsku opciju. Okidač da uopšte to uzmem za temu, bila je Svetska nedelja dojenja, kada su mediji u fokus stavili dojenje na javnom mestu - kao problem zbog kojeg manje od 25 odsto majki u Srbiji doji. To me je, blago rečeno, iznerviralo. Zato što, kao što reče jedna komentatorka na blogu, ne bih imala ništa protiv da dete podojim i u drugom dnevniku RTS-a, samo kad bi mi neko pokazao KAKO! Dojenje je bitka koja se dobija u prva 72 sata. Dakle, dok smo u porodilištu. Meni moje dete nisu dali ni da vidim, ni da pipnem do četvrtog dana. Ja sam tu bitku izgubila upravo zbog nehumanih i zastarelih bolničkih protokola, a ne zbog nevoljnosti da dojim u javnosti.

Međutim, kada sam jednom krenula da objavljujem tekstove o sopstvenom iskustvu, reakcije drugih žena su bile tako žestoke i burne, da se sve pretvorilo u pokret koji zahteva promene.

Šta se promenilo u vašoj svakodnevici?
- Sve. Pre neki dan me je jedna žena pitala: "Koliko godina već postoji vaš sajt 'Majka hrabrost'?" Odgovor je glasio: "Dva i po meseca!". Za taj kratak period, sve se odvijalo brzinom svetlosti. Naročito od trenutka kada se ministar zdravlja, prof. dr Tomica Milosavljević, javio i pozvao našu građansku inicijativu da se priključi radnoj grupi u Ministarstvu zdravlja koja ima za cilj uvođenje promena u porodilišta. Sastanci u Ministarstvu, korespodencija sa načelnicima porodilišta, posete porodilištima, novinari, gostovanja na televizijama... Uletela sam u neki paralelni život koji svakako može da se nazove samo ne svakodnevni.

Kako izgleda hronologija pokrenute akcije?
- Sve je počelo spontano, objavljivanjem serije tekstova o mom ličnom iskustvu iz porodilišta, na blogu B92. Druge žene su krenule da iznose svoja slična, pa i gora iskustva, javile su se i naše žene iz dijaspore, koje su se zgražavale nad onim što su pročitale - pisale su o svojim predivnim iskustvima sa porođaja u inostranstvu... Rešila sam da sve priče sakupim i objavim na posebnom vebsajtu, koji sam u tu svrhu osmislila: www.MajkaHrabrost.com

Od tada do danas, primila sam priče od preko 350 žena, koje pokrivaju preko 500 porođaja.

Paralelno sa objavljivanjem tih priča na vebsajtu, na blogu smo rešili da pošaljemo peticiju ministru zdravlja, u kojoj smo definisali tri osnovna problema, onako kako ih mi vidimo. Na prvom mestu je ponašanje zaposlenih u porodilištu, na drugom zastareli i nehumani protokoli, a na trećem korupcija.

Na šta se najviše odnose žalbe kada je ponašanje zaposlenih u porodilištima u pitanju?
Žalbe se odnose na neprikladnu komunikaciju ili, pak, odsustvo komunikacije, na nedobijanje potrebnih informacija o procedurama koje se sprovode nad trudnicama i porodiljama, pa i njihovim bebama, na to da informacije moraju da se lekarima kleštima čupaju iz usta, a ponekad čak i jasno postavljena pitanja ostaju bez odgovora. Babice i medicinske sestre su često nedostupne, ne pomažu ženama kada im je pomoć potrebna, nema dovoljno objašnjenja i pomoći oko dojenja, a neretko se žene teraju da rade njihov posao umesto njih, kao kada se od porodilja zahteva da pred "čuvenu" vizitu same spreme sobu. Ima tu i primera uvredljive, prostačke komunikacije.

Kako se izboriti sa zastarelim protokolima?
Kod nas u porodilištima je praksa da se "aktivno vodi porođaj", što je u velikoj suprotnosti sa Preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Nešto što bi trebalo da bude prirodan događaj u životu žene, kod nas se tretira kao patologija nad kojom treba da se izvršavaju kojekakve intervencije - i to rutinski kao što je, na primer, epiziotomija. Da ne pričamo o potpuno neprihvatljivim protokolima pojedinih porodilišta, prema kojima se žene porođene carskim rezom čitava tri dana drže na intenzivnoj nezi, na kojoj je pristup bebama zabranjen. Ili, o tome da u određenim porodilištima u Srbiji očevima još uvek nije dozvoljeno da u porodilište uopšte uđu, pa svoju ženu i dete ne mogu da vide po pet do sedam dana.

Jedan od zacrtanih ciljeva Nacionalne strategije za podsticanje rađanja jeste da porodilišta učini mestima koja će biti prijateljski nastrojena prema roditeljima i bebama. Kako stvari trenutno stoje, porodilišta su mesta koja su prijateljski nastrojena prema zaposlenima.

Treća tačka peticije?
Ne znam šta bih vam o tome rekla a da to već i sami ne znate. Čak i one žene koje nikom ništa nisu platile, znaju bar jednu ženu koja jeste platila - bilo ginekologa, bilo anesteziologa, bilo sestru koja će da joj "sredi" grudi zbog problema nastalih zato što dojenje nije pokazano, objašnjeno i započeto na vreme.

Ipak, situacija bi se odvijala sasvim drugačije da nije reagovao ministar?
Ključna prekretnica cele akcije je bio momenat kada je ministar odreagovao na peticiju i našu inicijativu. On je to uradio već treći dan nakon što je počelo prikupljanje potpisa. Za mene je bilo pravo otkrovenje da uopšte imamo ministra koji čita blog, koji je pratio sve tekstove i diskusije, i koji je rešio da pozitivno odreaguje na inicijativu, davši legitimnost svim našim zahtevima iz peticije. To je, valjda, jedini ministar u istoriji Srbije koji je uradio tako nešto.

Nakon prvog sastanka u Ministarstvu zdravlja, dogovorili smo se da u narednih šest meseci krene jedna anketa - koju će porodilje da dobiju prilikom otpusta iz porodilišta i da je popunjavaju narednih nedelju dana, nakon čega će je predati patronažnoj sestri. Rezultati ankete će biti obrađivani na svakih mesec dana i objavljivani na vebsajtu Ministarstva, a na svaka tri meseca će se organizovati i konferencija za štampu o tim rezultatima. Mi se nadamo da anketa neće da posluži samo kao izvor informacija o tome koliki je stepen zadovoljstva ili nezadovoljstva pruženim uslugama u porodilištu, već da će imati i sekundarni efekat aktivnog monitoringa. To jest, nadamo se da će sama činjenica da ona postoji uticati na to da zaposleni u porodilištima koriguju svoje ponašanje na bolje.

Kada i kako vidite kraj (ako ga ima) akcije na temu porodilišta?
- Građanska inicijativa "Majka hrabrost" je trenutno u postupku registracije i organizovanja u udruženje, jer je očigledno da je cela akcija prerasla okvire spontanog ispoljavanja nezadovoljstva i delovanja na rešavanju problema. Imamo velike planove - i dugoročne i kratkoročne. Da li ima kraja poslu? Volela bih da ima, ali opet... i da dođemo do nečega što izgleda kao kraj, činjenica je da uvek ima prostora za poboljšavanja. Da ne pominjemo da, kada se porodilišta srede, treba poraditi i na bolnicama za decu, na vrtićima, školstvu... Za jedno ozbiljno udruženje koje želi da menja stvari - posla ima preko glave!

Koliko je u ovom momentu potpisnika peticije?
- Peticija ima 4.183 potpisnika, a novi potpisi pristižu svakodnevno. S obzirom da mi nismo izlazili na ulice, već se potpisi prikupljaju isključivo preko Interneta, mislim da je to broj koji sam po sebi dovoljno govori o rasprostranjenosti želje za promenama.

Gaće „proterane“ iz porodilišta
Ministar nam je, takođe, obećao i da će u Fondu za sitne nabavke, koji finansira UNICEF, odvojiti sredstva za nabavku mrežastih gaća. Ako ste ikada bili u porodilištu, onda znate da su iz njih odavno proterane gaće. Mala stvar, ali kao što reče jedna blogerka, to će da omogući ženama da bar bauljaju dostojanstveno tih nedelju dana nakon porođaja.

Sledeća stvar koja je urađena, bilo je cirkularno pismo koje je iz Ministarstva zdravlja poslato svim porodilištima, ali i svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji - da ih podseti na zakonsku obavezu nošenja bedževa sa jasno ispisanim imenom, prezimenom i funkcijom zaposlenih. Na koga da se žalimo i koga da pohvalimo kada ne znamo kako se ti ljudi zovu? U pričama na mom vebsajtu, pročitaćete opise tipa: "jedna mala crvenokosa kovrdžava sestra", "oniža plavuša sa zelenim očima i bosanskim naglaskom" i slično.

Vodič dobre prakse za normalan porođaj
Što se tiče zastarelih protokola, republička stručna komisija treba da izradi Vodič dobre prakse za normalan porođaj, a u skladu sa savremenim standardima, nakon čega će on da se primenjuje u svim porodilištima.

Naša saradnja sa Ministarstvom zdravlja se nastavlja, a na novim sastancima radimo na novim rešenjima. Imamo puno ideja i predloga - i oni, i mi. Dobar broj njih zahteva dugoročnu razradu i primenu.

Poruka čitateljkama časopisa MAMA?
- Pozivam čitateljke da se priključe akciji! Potpišite Peticiju, pošaljite svoju priču o tome kako ste prošle u porodilištu. Želim da napomenem da su i pozitivna iskustva više nego dobrodošla. Ima na sajtu i pozitivnih priča - mada u mnogo manjoj meri. Nadam se da će, kako ova akcija bude odmicala i kako se stvari budu menjale, i priče koje stižu da se menjaju na bolje.

Želim da iskoristim priliku da se zahvalim časopisu MAMA što se zainteresovao za celu akciju i što je rešio da je podrži na vrlo konkretan način: odvajanjem prostora u budućim brojevima, preko kojih ćemo moći da informišemo sve zainteresovane o toku i rezultatima akcije. Ovo je važno upravo zbog toga da bismo doprli i do žena koje ne koriste Internet.

Za one koje imaju mogućnost pristupa Internetu, sve informacije mogu da nađu na vebsajtu: www.MajkaHrabrost.com

Ukoliko niste korisnik Interneta, svoj potpis za Peticiju ili priču o svom iskustvu možete da pošaljete na redakciju časopisa MAMA, sa napomenom: "Za Majku Hrabrost". Dok pišete svoju priču, odgovorite na sledeća pitanja:

- Koje godine ste se porodili?

- U kom gradu i porodilištu?

- Da li ste u porodilištu doživeli bilo kakve neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vređao i ponižavao? Kako?

- Kako su vas oslovljavali u porodilištu? Imenom i prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?

- Da li je bilo problema sa smeštajem ili opremom? Kakvih?

- Kada ste, nakon porođaja, prvi put videli svoje dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste mogli da ga vidite kad god želite?

- Kada ste, nakon porođaja, prvi put podojili svoje dete? Da li je bilo problema sa dojenjem? Kakvih?

- Da li ste ikada posumnjali u stručnost lekara i lekarskog osoblja? Kada i zašto?

- Da li ste ikada posumnjali u opravdanost nekih protokola i pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Kako biste ih vi promenili?

- Da li ste nekoga morali da potplatite? Ako jeste, koga (zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko?

- Imate li bilo kakvih drugih zapažanja ili komentara koji navedenim pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate ih važnim?

(Napomena: priče se objavljuju anonimno)

Ko je Branka Stamenković?
- Vlasnik sam izdavačke agencije, prevodilac, pisac, a pre svega - astrolog. Imam dopisnu školu astrologije, koju pohađaju učenici sa pet kontinenata, mnogo putujem i držim seminare i predavanja na konferencijama širom sveta. Ove godine sam stigla do Amerike i Australije. Takođe, od januara 2008. godine dopisno pohađam postdiplomske studije iz kulturološke astronomije i astrologije na fakultetu Lampeter u Velikoj Britaniji. U slobodno vreme, dok sam ga imala, volela sam da "kopam" po našim srednjeoekovnim rukopisima, proučavajući istoriju astrologije kod nas.

O sinu Marku
- Marko u martu slavi peti rođendan. Veselo je dete, puno samopouzdanja, i vrlo društven. Voli da naređuje, da bude prvi u svemu, da u svemu vodi glavnu reč. Često vodimo duge i naporne pregovore oko mnogih stvari, zato što popušta i pristaje na nešto što mu se nameće - samo i isključivo ako mu se podrobno objasni: zašto!

Nagrada
Agencija Luna/TBWA je dodelila peto po redu DISRUPTION priznanje Branki Stamenković i Građanskoj inicijativi "Majka Hrabrost". Branka je pokretač te građanske inicijative čiji je cilj poboljšanje kvaliteta rada i uslova u porodilištima u Srbiji. Autor jednog od najčitanijih blogova na Blogu B92 (pod pseudonimom Krugolina Borup), pokrenula je i Peticiju za humaniji odnos prema porodiljama, koju je potpisalo više od 4.000 građana (onlajn peticija).

MAGAZIN MAMA U FEBRUARSKOM BROJU DONOSI:

Bebin 1. mesec

Masaža beba

Žitarice za dečju energiju

Druga mama, drugi tata

Kako da tumačimo dečje snove

Dobar roditelj, šta je to

Upoznajte Majku Hrabrost

Zaljubljenost i deca mogu zajedno