Manjež

Piše: Aleksandar Dimitrijeski

Adresa: Svetozara Markovića 49
Tel: 011/ 362 - 1111
mail: manjez@adsl.scnet.yu
Radno vreme: svakim danom od 08 – 01 čas

Ako ste iz Beograda ili ste već dugo u njemu, verujemo da ste bili barem jednom u prilici da posetite ovu kafanu. Pre nešto više od godinu dana ona je renovirana i umivena pritom zadržavši sve ono što dobra kafana treba da ima. Svakako ovo je jedno od mesta na koje možete odvesti stranca i pokazati mu kako se jede i uživa u pravim srpskim kafanama uz dobru muziku koja počinje od 21h.

Što se enterijera tiče, dominiraju slike starog Beograda koje su na zidovima kao i toplo drvo koje će vas okružiti. Visoki plafoni govore o staroj gradnji, nekako, sve ovde izgleda novo ali rađeno starinskim stilom. Ventilacija je urađena jako dobro što će vam omogućiti da u Manježu provedete celo veče i da pritom ne budete obavezni da vetrite svoje stvari. Zatvoreni deo može da primi 75 gostiju a u vreme kada je napolju toplo, ako imate malo sreće pronaćićete jedno od 30 mesta u bašti. Namerno kažemo malo sreće jer je kafana bila prilično puna kada smo došli, kako unutra tako i napolju.

Jedna od prvih stvari koju smo primetili je da je osoblje prilično neposredno i da će vam odmah staviti do znanja da niste na nekom uštogljenom mestu. Jako ljubazni ali isto tako i slobodni da sa vama porazgovaraju i da odgovore na svako vaše pitanje.

Kada smo se smestili i dobili meni na uvid, videli smo da je prvih osam strana odvojeno za pića, a cela jedna strana pripala je rakijama. Sve najpoznatije srpske rakije od šljivovice, preko dunje, stomaklije, lincure, kajsije pa do žute ose su tu. Obzirom da kafana radi od osam ujutru ljubazni konobar nam je rekao da puno gostiju ima naviku da dolazi “od sabajle” na domaću kafu i rakijicu.

Takođe postoji izbor od 80 domaćih i stranih vina a oni koji ne žale novac ovde mogu da pronađu i prestižne francuske šampanjce. Primetili smo da ovde i pored svih obeležja srpske kafane, postoji izbor i za one koji žele nešto malo drugačije, kako od pića tako i od hrane. Ono što smo još primetili je to da su konobari često pored nas prolazili sa poslužavnicima na kojima su nosili velike količine točenog piva.

Kuver se ovde naplaćuje, košta 75 dinara po osobi i sadrži korpu sa hlebčićima koji su iz domaće radinosti i namaz od koga nismo mogli cele večeri da se odvojimo jer iako se sastoji samo od putera, pavlake zelja i začina, ima stvarno sjajan ukus.

Naručili smo jedan potaž od povrća i goveđu supu u kojoj je bilo toliko mesa da smo se pitali jel to bila supa sa govedinom ili govedina sa supom. Sjajan ukus potaža i supe nam je otvorio apetit pa smo se odlučili da naručimo jedno hladno predjelo ”Manjež”.

Pred nama se našao ovalni zemljani sud prepun hrane. Njeguški pršut, Goveđi pršut, Sjenički sir, kajmak, prebranac, duvan čvarci, masline, paradajz i kuvana jaja. Obzirom da nas je bilo dvoje, precenili smo svoje mogućnosti pa smo pokušali da se obuzdamo kako bi mogli da probamo još nešto. Čini nam se da je ovo pre bilo predjelo za četiri nego za dve osobe.

Od hladnih predjela tu su još i pihtije kada im je sezona, paprika u pavlaci, i mnoge druge đakonije a od toplih predjela možete pojesti gravče na tavče, srpsku gibanicu sa sirom ili posan prebranac.

U Manježu postoji i tzv. dnevni meni gde možete naći kako posan tako i mrsan deo. U posnom meniju se nalaze jela od soje, morskih plodova i povrća a u onom mrsnom delu koji smo mi konsultovali pronašli smo sarmice od zelja sa pavlakom i medaljone sa sosom od višanja za koje smo se i odlučili. Pogled nam je ostao prikovan još i za ćuretinu sa mlincima, gulaš i ribić u kajmaku, teleće pečenje i musaku od tikvica a ono što su nam preporučili da jedemo od ribljih specijaliteta su bili file lista u belom vinu i dimljeni losos pastrmka.

Na sva usta su nam hvalili i roštilj koga ovde ima u izobilju ali smo se ipak odlučili za pomenute dve stvari uz jednu vitaminsku salatu. Ponovo smo se precenili jer su i ove porcije bile preobimne za nas. Pitali smo ih da li može da se naruči i pola porcije i odgovor je bio potvrdan uz opasku da se onda porcija plaća 0,7 posto od pune cene.

Medaljoni sa sosom od višanja su bili jako ukusni i mekani, a u sosu se moglo osetiti i prisustvo crnog vina. Sarmice od zelja su punjenje jako ukusnim mlevenim mesom i serviraju ih takođe u zemljanim sudovima i to tri poveće sarme uz dodatak pavlake koja se takođe servira u malom zemljanom sudu.

Slatkiši su došli kao i uvek na kraju i naručili smo pitu od borovnice i tufahiju. Oni su kao i sve ostalo bili za pohvalu samo zbog obimnosti ni njih nismo uspeli da savladamo do kraja. Pored ove dve stvari na listi slatkiša se nalaze i orasnice, voćna salata, palačinke i nekoliko vrsta pita.

U zavisnosti od toga koliko ste ješni i šta ćete pojesti i popiti, račun bi trebao da se kreće u rasponu od 600 do 1300 dinara po osobi .sa sve pićem, naravno ako ne naručujete šampanjce i slične stvari. Parking će možda malo predstavljati problem jer se Manjež nalazi u drugoj parking zoni, ali svakako posle 21h, problem nestaje.

Od kartica ovde primaju Visa, Maestro, Master Card, Visa Electron, Dina, American Express a jedina koja ne primaju je Diners.