Strazbur: puslice u srcu Evrope

Strasbur, Štrasburg ili Strazbur (koji se na alzaškom staronemačkom dijalektu zove "Šdrosburi") - grad na krajnjem istoku Francuske, oko kojeg su vekovima ratovali Nemci i Francuzi, katolici i reformisani hrišćani - već punih pet decenija predstavlja simbol ujedinjene Evrope. Ta prelepa varoš na reci Il danas se s pravom smatra i političkom prestonicom našeg kontinenta jer tu su sedišta Saveta i Parlamenta Evrope, Suda za ljudska prava i drugih važnih kontinentalnih institucija.

Kada tokom leta (preko)brojna evropska administracija privremeno napusti svoje kancelarije u novom delu grada i kada se evropski parlamentarci (neki i zasluženo) odmaraju - pa tako i hotelske tarife postanu prihvatljivije - onda ulice i trgove istorijskog centra zauzmu turisti iz čitavog sveta, ali pre svega umetnici iz zemalja članica EU. Tokom jula i avgusta Strazbur postaje i kulturno središte Starog kontinenta.

Organizuje se na stotine koncerata raznih muzičkih žanrova, performansa, izložbi, predavanja, svirki i zabava - i od toga je najveći deo besplatan. Od uličnih svirača, plesača i klovnova, do nastupa znamenitih umetnika i izložbi po lokalnim muzejima - sva ta događanja zadovoljavaju svačiji ukus.

Ipak, centar starog grada, a time i Evrope, uvek ostaje veličanstvena katedrala Notr-dam. Ta gotička bogomolja, posvećena Bogorodici, građena je od ružičastog peščanika između 1176. i 1439. Njen jedini zvonik, sa impozantnom visinom od 142 metra, bio je najviša građevina hrišćanskog sveta sve do kraja 19. veka. Viktor Igo je najbolje opisao to majstorstvo graditelja: katedrala je za njega bila veličanstveni spoj "gigantizma i tananosti". Gradnja drugog planiranog zvonika nije nikada - iz raznoraznih razloga - ni započeta.

Svake letnje večeri trg ispred katedrale i uličice oko nje preplave radoznalci koje očekuje izuzetno uživanje - festival svetla i zvuka. Pale se na stotine raznobojnih reflektora, postavljenih oko čitave katedrale, kao i u unutrašnjosti, dok se iz zvučnika razležu zvuci predivne duhovne muzike. Visoka i vitka građevina čas je plava ili žuta, čas je tamna, dok sijaju iznutra osvetljeni vitraži, čas su osvetljene samo poneke skulpture ili detalji na bogato ukrašenoj fasadi. Svaku promenu osvetljenja i muzike prate uzdasi ushićenja okupljenih znatiželjnika, koji se ipak trude da ne zaborave upozorenja istaknuta na javnim mestima: čuvajte se džeparoša upravo u gužvama oko katedrale.

Photo: Senex Prime

Naravno, Strazbur, čije je staro urbano jezgro - smešteno na ostrvu okruženom kanalima - pod zaštitom Uneska, pruža mnogo više od uličnih festivala, sjajne katedrale i znalački i s ljubavlju rekonstruisanih i održavanih kuća, starih četiri-pet vekova koje više podsećaju na nemačke srednjovekovne gradiće nego na arhitekturu koju često povezujemo sa Francuskom.

Kad se krene u obilazak pokrajine Alzas, čiji je centar Strazbur, nikako se ne sme zaobići "vinska tura" - tj. obilazak gradića, koji se ponose svojom proizvodnjom rizlinga, muskata ili pinoa. Nezaobilazna je i poseta mestašcu Rikvir (Riquewihr), za koje kažu da je najlepše selo čitave Francuske.

To dražesno seoce, zbijeno između uređenih vinograda, sa samo tri hiljade stanovnika, godišnje poseti tri miliona turista: hiljadu znatiželjnika na jednog meštanina - što je svakako svetski rekord. Tesne uličice podsećaju na scenografiju za neki film iz srednjeg veka, pa stoga i ne čudi što je tu već snimano više istorijskih filmova, jer jedna sahat-kula na severnoj kapiji sazidana je 1291, u blizini je crkva iz 1337, a većina stambenih zgrada potiče iz 16. i 17. veka.

A putnik-namernik, koji je u nekom od vinskih podruma probao hladni rizling ili odlični lokalni penušavac, pre nego što sedne da se malo odmori, trebalo bi da svrati do jedne poslastičarnice-pekare u glavnoj ulici. Ulica se, naravno, zove po generalu De Golu, a vlasnik lokala je naše gore list. Nedeljko Jovičić tu već decenijama ima "Fabrication de macarons" - onih slatkih, svežih i toplih puslica od belanca, šećera, kokosa i badema. Msje Jovičić, rodom iz Bosne, uvek se obraduje kad čuje "naški".