Koliko je u životu važna strast?

Foto: Nina Matthews Photography / Flickr.com

Takav je slučaj sa pojmom „strast” za koji danas mnogi misle da označava snažno uživanje. Zato je strast poželjna u emotivnom odnosu, odnosu prema poslu ili prema životu.

Ono što je kolektivno zaboravljeno i potonulo u naše kolektivno nesvesno jeste znanje da imenica strast dolazi od glagola stradati, nastradati. U latinskom, takođe, passio dolazi od pati, što znači muka, trpljenje. Iz ovog korena je nastala i reč pasivnost, trpno stanje.

Ljudi su strasni kada nečemu čime se bave pripisuju najveću životnu vrednost. Posledica je da najviše uživaju kada se time bave, a najviše trpe kada im je to onemogućeno. Strast, prema tome, ne podrazumeva samo uživanje, već i trpljenje.

Zašto je strast bila negativno označena? Zato što onaj koji se nečemu posvećuje strasno zanemaruje sve one druge životne vrednosti. Strasno zaljubljena osoba teško misli na nešto što nije povezano sa osobom u koju je zaljubljena. Ako takva osoba pati zato što je zaljubljenost neuzvraćena, ona se takođe teško koncentriše na bilo šta drugo osim na razlog svoje patnje. Dugotrajno ignorisanje drugih važnih aspekata života i društvenih uloga se na kraju završava nekim oblikom stradanja. To je i razlog zašto su strast i razum koji propoveda umerenost, suprotni koncepti.

Poslednjih godina se strast afirmiše i preporučuje kao odnos koji prema svom poslu treba da imaju zaposleni u korporacijama. Strasna posvećenost poslu podrazumeva da osoba u tom poslu uživa, da ga radi kvalitetno, da tome posvećuje puno vremena, što za posledicu ima uspeh i finansijsko zadovoljenje. Kao i svaka strast tako i strast prema poslu ili „poslovni Eros” sadrži jedan skriveni problem.

Strasni zaposleni koji svoje vreme posvećuju građenju svoje karijere nužno zapostavljaju druge aspekte života i druge društvene uloge. To može dovesti do toga da nakon par decenija zaključe da je to bilo dobro za korporaciju, ali ne i za njih kao osobe.

Podsetimo se na život našeg velikog naučnika čijoj pronalazačkoj strasti svi toliko mnogo dugujemo – Nikole Tesle. Kao što je poznato on je sebe u celini poistovetio sa ulogom fizičara i pronalazača tako da nije ni imao privatni život. Način na koji je svesno izabrao da vodi život daje nam pravo da na njega gledamo kao na heroja koji se žrtvovao kako bi što više dao čovečanstvu, ali se isto tako možemo zapitati da li je toliko žrtvovanje privatnog života bila dobra odluka.

Ako ste roditelj, da li biste voleli da vaše dete herojski živi kao Nikola Tesla ili da živi harmoničnim životom običnog smrtnika?

Izvor: Politika.rs