Naučnici koji su izgubili život zbog svojih izuma

Sajt „Business Insider“ je uz pomoć Vikipedije sastavio kratku listu genijalnih inženjera, naučnika i drugih osoba koje su se kockale životom i izgubile.

Osnivač kompanije „Stanley Motor Carriage“ sudario se sa gomilom posečenog drveta.

Frensis Edgar Stenli, i njegov brat blizanac Frilan Oskar Stenli, izumeli su „Stabley Steamer“ automobil 1896. godine.

Oni su 1906. godine oborili brzinski rekord za najbrže izveženu milju (1,6 kilometara) za 28,2 sekunde. To znači da je njihov automobil mogao da postigne brzinu od 205 kilometara na sat.

Braća su 1918. prodala kompaniju, a kasnije te godine izgubili su život u automobilu koji su sami stvorili.

Prvi čovek koji je izumeo balon na topao vazduh poginuo je prilikom prelaska Engleskog kanala

Izuzetno teatralan Pilatr de Rozie ponudio se da učestvuje u prvom letu balona na topli vazduh 1783. godine zajedno sa Markizom Darlandom zato što nije želeo da dozvoli da ta čast ode nekom drugom. Ovaj let od njega je napravio slavnu osobu.

Međutim, druga dva muškarca odnela su titulu osoba koje su prve prešle "Engleski kanal" (Lamanš) uz pomoć balona, ali njihov let nije bio bez problema, i umalo su izgubili život.

Pilatr de Rozije zavideo im je na slavi, zbog čega je stvorio „Rozie“ balon kako bi rešio probleme koji su mučili druge izumitelje. Međutim, nešto je misteriozno krenulo po zlu prilikom prelaska Lamanša i on je izgubio život.

Naučnici koji su radili u tajnoj laboratoriji u Novom Meksiku pod nazivom „Lokacija Omega“ bili su izloženi smrtonosnoj dozi radijacije jezgra plutonijumske bombe.

Osam naučnika je 1946. godine zajedno sa Alanom Klinom radilo na „akciji koja bi trebalo da približi dve polovine sfere obložene berilijumom i dovede plutonijum u kritično stanje“.

Klajn i tim su izveli ovaj eksperiment 24 puta, ali je onda šrafciger koji je odvajao dve sfere ispao i doveo do smrtonosnog izliva radijacije.

„Bullock’s” štamparska presa je svom kreatoru smrskala nogu nakon čega je razvio gangrenu i umro prilikom amputacije

Vilijam Bulok je izumeo bolju verziju štamparske prese 1863. godine koja je predstavljala prvu „modernu“ novinsku presu.

Međutim, 1867. godine noga mu je zapela u njen mehanizam, što je kasnije dovelo do gangrene. Umro je prilikom amputacije.

Čovek koji se smatra glavnim za popularizaciju džoginga je umro prilikom jutarnjeg džogiranja

Džejms FIks je započeo ceo trend u vezi sa džogiranjem, a objavio je i nekoliko knjiga posvećenih ovom vidu vežbanja.

Umro je nakon „masivnog“ srčanog udara tokom jutarnjeg džogiranja.

Osnivač Boljševičke partije nadao se večnom životu uz pomoć transfuzije krvi, ali je izgubio život zbog jedne

Aleksandar Bogdanov je zajedno sa Vladimirom Lenjinom osnovao Boljševičku partiju, ali je iz nje izbačen 1909. godine.

Nakon toga se okrenuo medicini, nauci i psihijatriji.

Bogdanov je 1920. godine počeo da eksperimentiše sa transfuzijama krvi kako bi „postigao večnu mladost, ili barem delimično podmlađivanje“. Čak je uspeo da ubedi Staljina da osnuje Institut za transfuziju krvi.

Nakon 11 transfuzija, Bogdanov je izjavio da mu se vid poboljšao i da je njegovo gubljenje kose zaustavljeno. Međutim, umro je kada je uzeo krv studenta koji je imao malariju i tuberkulozu.

Glavni pomorski arhitekta Titanika je bio na brodu tokom njegovog prvog, i poslednjeg, putovanja

Tomas Endrjuz je dizajnirao brod i predložio da on ima 46 brodova za spasavanje. Na kraju, svega 20 je našlo svoje mesto na Titaniku, uprkos njegovom savetu.

Poslednje sate života proveo je pomažući ljudima da pronađu pojaseve za spasavanje. Njegovo telo nikada nije pronađeno.

Čovek koji je izumeo jedrilicu izgubio je kontrolu nad svojim izumom i izgubio život posle pada sa visine od 15 metara.

Čovek koji je inspirisao braću Rajt – Oto Lilietal – bio je prva osoba koja je uspela da izvede bezbedne i ponovljene letove jedrilicom.

Pre njegovog uspeha, letenje se smatralo „snom budala i sanjara“.

Sve zajedno, Lilietal je konstruisao 18 tipova jedrilica i izveo 2.000 letova.

Međutim, tokom poslednjeg leta izgubio je kontrolu nakon čega je krenuo da ponire. Njegove poslednje reči su bile: „Žrtve moraju biti načinjene“.

Savetnik Kin Dinastije osmislio je metod pogubljenja pod nazivom „Pet bolova“ – i kasnije je pogubljen uz pomoć ovog metoda.

Li Si, savetnik pod Kin Dinastijom, osmislio je metod mučenja pod nazivom „Pet bolova“, ali je nakon smene vlasti, on pogubljen uz pomoć njegove metode.

Austrijski izumitelj je izgubio život prilikom testiranja rakete

Maks Valie je bio zainteresovan za rakete i nadao se da će jednog dana let u svemir biti moguć.

On je 1927. godine osnovao Svemirsko udruženje, a godinu dana kasnije izumeo je raketne automobile koji su mogli da ubrzaju do 233 kilometra na sat. I kao da mu to nije bilo dovoljno, 1929. godine je stvorio raketne sanke koje su mogle da idu brzinom od 400 kilometara na sat.

Međutim, usled nesreće sa raketom, Valie je 1930. godine izgubio život.

Marija Kiri je dobila Nobelovu nagradu iz fizike i hemije, ali je kasnije umrla usled izloženosti radijaciji

Marija Kiri je otkrila radijum i polonijum i ostvarila brojne prodore na polju radioaktivnosti (u pitanju je reč koju je sama izmislila). Ona je takođe bila prva žena koja je dobila nobelovu nagradu – dva puta, i dalje je jedina osoba koja je dobila ovu nagradu za rad u dva različita polja.

Njeno istraživanje izložilo ju je velikoj količini radijacije, i umrla je od aplastične leukemije 1934. godine, pošto štetni efekti jonizujućeg zračenja još nisu bili poznati, a ona je veliki deo svog posla radila u šupi bez zaštitnih sredstava. Nosila je probne cevi sa radioaktivnimm izotopima u svom džepu i držala ih u fioci svog stola.

Leteći krojač skočio je sa vrha Ajfelovog tornja kako bi pokušao let svojim padobranom napravljenim od odeće

Francuski krojač i izumitelj Franc Reše dizajnirao je „odevni padobran“, a kako bi testirao svoj izum, on je 1912. godine skočio sa Ajfelovog tornja. Njegov let nije imao uspeha.

Sudeći po članku iz tog perioda, pariska policija mu je dozvolila da sprovede svoj eksperiment pod utiskom da će koristiti lutku.

Legenda tvrdi da je lokalni kineski zvaničnik u 16. veku zavezao 47 raketa za stolicu i pokušao da odleti u svemir

Sudeći po kineskoj legendi, Van Hu je želeo da odleti u svemir.

U Kini se rakete navodno koriste od 1232. godine i Hu je shodno tome imao pristup potrebnim raketama.

Sudeći po legendi, nakon paljenja raketa usledila je velika buka, a od Vana i njegove naprave nije bilo ni traga ni glasa.

Nije razjašnjeno da li je ova priča tačna, ali je po Vanovom imenu nazvan jedan lunarni krater.