Kad novac i slava ne izleče tugu

Tragična smrt Robina Vilijamsa podsetila je da su depresija i druge mentalne bolesti lične bitke u kojima ne pomažu ni milioni ni svetska slava. Uz vest da je kapetan „Društva mrtvih pesnika” svojom voljom napustio svet mediji su podsetili da je posle dugotrajne borbe sa alkoholom i kokainom poslednjih godina patio i od depresije, bolesti koja je progonila mnoge slavne ličnosti, piše Politika.

Kada se Vilijamsov prijatelj Džon Beluši predozirao 1982. to ga je podstaklo da pokuša da zauvek ostavi alkohol i drogu. Bio je „čist” dve decenije, ali su se demoni vratili.

Psihijatar Zoran Milivojević objašnjava da postoje dva načina na koji slavni mogu da postanu depresivni i skloni samoubistvu.

– Jedan je ono što se zove „depresija uspeha”. Ljudi celog života naporno rade da bi uspeli, da bi dobili poštovanje i obožavanje od drugih, jer veruju da će tako dobiti konačnu potvrdu da vrede. A kada konačno uspeju da ostvare ciljeve, tada shvate da se ništa nije promenilo, da se osećaju još gore nego ranije. I dalje se ne osećaju vredno, ali više nemaju tu fantaziju da će biti vredni i srećni kada uspeju. I tada im vlastita budućnost više nije važna, tako da postaju depresivni, bez smisla života. Drugi mehanizam je da slava može ljude da izmeni kao ličnosti, da ih „deformiše”. Za to postoji više razloga: od napornog života sa stalnim putovanjima, zahtev za stalnom kreativnošću, nemogućnost da se održe stabilne emotivne veze, pa do toga da je ovim ljudima mnogo toga dostupno, tako da za relativno kratko vreme ostvare ono što su želeli, tako da na neki način ostaju bez želja. A želje su ono što ljude vodi ka vrednim ciljevima u budućnosti – kaže dr Milivojević. Problemi su često isprepletani sa drogom i alkoholom, koji su poznatima na dohvat ruke i na neki način sastavni deo života. U februaru je od predoziranja heroinom umro američki glumac Filip Simor Hofman, poznat po ulozi u filmu „Kapote”. Australijski glumac Hit Ledžer preminuo je 2008. od prekomerne doze lekova kojima je bezuspešno lečio nesanicu i unutrašnji nemir. Nekoliko meseci pre nego što je pronađen mrtav u svom stanu na Menhetnu požalio se u jednom intervjuu da posle snimanja „Mračnog viteza” (posthumno je nagrađen Oskarom za ulogu Džokera u ovom filmu o Betmenu) ne može da sastavi ni dva sata sna. S depresijom se borila i Merilin Monro. Predoziranje lekovima je, i pored brojnih teorija zavere, zvanično uzrok smrti najpoznatije holivudske plavuše.

Pre tri godine je od trovanja alkoholom umrla pevačica Ejmi Vajnhaus. Muzičar Kurt Kobejn, vođa benda „Nirvana”, izvršio je samoubistvo iako se lečio od depresije i zavisnosti od droge.

Dr Milivojević objašnjava da iza svake slavne osobe za koju mislimo da je sa lakoćom dostigla uspeh, stoji mnogo rada, stresova, konflikata... Dakle, postaje se slavan na kraju napornog procesa, ali biti slavan podrazumeva da se ta slava održava: da se uvek bude nov, dobar, kreativan... – Tu su po pravilu i putovanja, turneje... Sve to nakon nekoliko godina dovodi do stanja zamora, a kako se ne prestaje sa tim načinom života, i do sindroma izgaranja. I alkohol i droge u stvari deluju na emocije tako što ih anesteziraju. Problemi sa alkoholom i drogama su samo znak da postoje emocionalni problemi, a ovi su povezani sa onom tamnom stranom života slavnih koju nekada dobro kriju od medija i publike.

Smrt glumca Robina Vilijams uznemirujuća je za Amerikance iz još jednog razloga. Dok u ostalim razvijenim zemljama stopa suicida opada, u SAD postoji tiha epidemija samoubistava i prema zvaničnim podacima više ljudi sebi oduzme život nego što ih strada u saobraćajnim nesrećama.

Vilijamsova tragedija mogla bi, nadaju se naučnici, da podigne svest javnosti, kao što je smrt Roka Hadsona bila otrežnjenje za problem side, a predoziranje Filipa Simura Hofmana ukazalo na dostupnost heroina i razmere zavisnosti. Suicid je veliki problem, ali zbog stigme koja i dalje postoji, ostaje u senci kancera i side, pa se manje izdvaja za istraživanja i prevenciju.