Koga je sve inspirisalo "O, kapetane! Moj kapetane!"

„O, kapetane! Moj kapetane!“

Hiljade će se prisetiti završne scene u kojoj se studenti otpuštenog profesora engleske književnosti Džona Kitinga u znak protesta penju na svoje klupe.

Prvi od njih koji se našao na klupi počinje da recituje strofu čuvene poeme Volta Vitmena, dok ostali u tišini stoje, ignorišući pretnje direktora škole koji je došao da zameni Kitinga.

Tokom filma Kiting oduševljava studente snagom engleske književnosti i ohrabruje ih da prate svoje snove. Ovo na neki način predstavlja holivudski hvalospev sposobnosti učitelja da inspirišu mlade ljude – a mnogi od tih mladih ljudi sada su odlučili da progovore.

„O, kapetane! Moj kapetane! Inspirisao si me da postanem učitelj I znam da si inspirisao celu jednu generaciju!“, tvitovala je Sudžan Čitrakara.

„Osećam kao da sam izgubio mentora. Robin Vilijams je kao Kiting promenio moju putanju u životu. 'Društvo mrtvih pesnika' me je privuklo učenju“, dodao je Kori Marino.

„Robin VIlijams, ili gospodin Kiting, moja inspiracija da počnem da se bavim profesorskim poslom, preminuo je. O, kapetane, moj kapetane! Neka tvoja duša počiva u miru“, tvitovala je Lilijana Alvarez.

Ovakvi i slični komentari preplavili su društvene mreže.

Što se profesure tiče, Kiting je bio neobuzdan. Skakao je po stolovima. Smejao se, šalio i ohrabrivao svoje učenike da pocepaju stranicu iz udžbenika – deo knjige u kojem je, uz pomoć striktne formule, određeno šta poeziju čini dobrom.

„Na ovom času možete me zvati gospodin Kiting, ili ako ste malo hrabriji – O, kapetane! Moj kapetane!“

U svetu prepunom priča o težini izazova i stresu koje profesorski posao nosi, Kiting predstavlja neograničene mogućnosti i pravog promotera ovog nezahvalnog posla.

„Učinio je da se osećate kao da je to važno, da je poezija važna“, tvrdi Džonatan Tejlor, profesor kreativnog pisanja s Univerziteta Lester, koji je imao 16 godina kada je prvi put gledao film.

„Toliko mi se svideo film da mislim da je on jedan od razloga zašto sam postao učitelj. Kiting u filmu razume da edukacija nije samo jedan deo našeg postojanja. Ona je život. Nije važno samo učiti stvari napamet. Važno je osećati i razumeti zašto su one važne. Film je izrekao one stvari o kojma sam razmišljao“, dodaje Tejlor.

„Društvo mrtvih pesnika“ svoju premijeru imalo je 1989. godine. Vilijams je tumačio ulogu liberalnog novog profesora na krajnje konzervativnom koledžu.

Njegov metod učenja nije bio fokusiran na ocene i ispite – želeo je da studenti sami pronađu put do znanja. Predavanja su se vrlo često odvijala van učionice. Bila su prepuna energije i glasna, a nerazumevanje kolega bilo je na sve strane.

„Svi smo bili oduševljeni duhom filma. Svi su govorili o njemu“, tvrdi Frensis Gilbert, profesor engleske književnosti iz Londona, koji je učio za profesora kada je film predstavljen.

„Obožavao sam način na koji je cepao stranice iz knjiga, mislim da me to oduševljava i dan-danas. Učinio sam to nebrojeno puta, metaforički, u svojoj glavi“.

Roselin Maro, profesorka biologije iz Belgije, gledala je film kao tinejdžerka.

„On me je motivisao da postanem profesorka. Tada sam odlučila da, ako ikada postanem profesor, biću više poput Robina Vilijamsa u tom filmu, a manje kao klasičan učitelj. Uvek je bio u mojim mislima kada sam predavala, i uvek će biti“.

Mnogi su se divili Kitingovoj strasti. Književnost je za njega bila ključna za čovečanstvo, poput vode ili vazduha.

Kako to biva, krajnje atipičan metod učenja doveo je i do njegovog pada. Kolege i roditelji učenika, kojima su njegove ideje opasne i koji ga nepravedno okrivljuju za smrt jednog učenika, izbacili su ga s koledža.

Ipak, svi oni koji očekuju da će ulaskom u učionicu zateći situaciju sličnu onoj iz filma grdno se varaju. Čak i najmanji talas entuzijazma je teško postići, pa čak kada su u pitanju i najhrabriji i najodvažniji predavači.

Međutim, Vilijams je predstavljao profesora koji je učio znatno više od književnosti – Kiting je pokušao da promeni živote i stvori nove ideale među četiri zida učionice.