Ovako će izgledati život na Marsu...

Mars One planira da odabranu grupu pojedinaca, koji su prošli 7 godina rigoroznog pripremanja, pošalje na Mars i od toga napravi televizijski šou.

Ovakvi programi nazvani su „Ostanak na Marsu“, i postoji razuman razlog iza ideje da se Mars kolonizuje pre planiranja povratne misije.

Trenutno ne posedujemo tehnologiju koja bi ljude odvela, i vratila ih nazad na Zemlju sa Marsa.

Međutim, možemo da opremimo svemirski brod svom potrebnom opremom za život na Marsu.

Iza ove ideje ne stoje prosti sanjari, već poznati kosmolozi i inženjeri, poput Baza Oldrina koji je žustar pobornik ideje kolonizacije Marsa u što bliskijoj budućnosti.

Taktike naseljavanja se razlikuju, i trenutno postoje dve opcije. Prva je stvaranje veštačke sredine koja bi štitila ljude od negostoljubive površine planete – ukoliko želimo da u skorije vreme kolonizujemo Mars, ovo je naša jedina opcija s obzirom da je druga opcija teraformiranje i za ovo je potrebno znatno više vremena.

Ideja iza teraformiranja jeste promena površine i atmosfere planete tako da podseća na Zemlju. Mars ima sve sastojke potrebne za život – vodu, fosfor i ugljenik – a veruje se i da je Mars nekada imao vlažnu klimu s obzirom da doline na površini mogu da nastanu samo delovanjem vode.

Pored pokušaja da shvatimo kako da uspostavimo život na Marsu, postavlja se još jedno pitanje – kako će taj život izgledati?

Pomalo nalik Zemlji

Istina je: Naša tela su evoluirala za život na Zemlji. Svemirsko putovanje je već sada pokazalo da manjak gravitacije i nedovoljno prostora mogu dovesti do depresije, umora, atrofiranja mišića pa čak i do promena fiziologije oka.

Prosto rečeno – nismo prirodno adaptirani da budemo svemirski kauboji. Život na Marsu bi morao da prati pravila koja je postavila naša sopstvena planeta: vežbanje, odgovarajuća ishrana i nivoi gravitacije poput onih na Zemlji (gravitacija na Marsu je svega 38 odsto od onoga na šta smo navikli).

Sigurno postoje i znatno kompleksnije stvari kojih još nismo svesni, poput važnosti bakterija u svakodnevnom životu i koje možda neće moći da bujaju u sterilnoj sredini Marsa.

Ali isto tako i prilično drugačiji...

Atmosfera Marsa je jako tanka, skoro 1 odsto Zemljine. Ovo znači da površina Marsa nije zaštićena od svemirske radijacije. Iako bi teraformiranje ovo moglo da promeni na duže staze, kratkoročno gledano, prostor za život i odela za istraživanje bi morali da izdrže tu radijaciju.

Prvi kolonisti bi morali da žive u izuzetno oskudnim zajednicama. Kompleksna tehnologija će morati da bude dopremljena i to po astronomskoj ceni, dok će sve ostalo morati da bude stvoreno na licu mesta.

Ovo ne zvuči toliko loše kao što se čini. Zemlja na Marsu sadrži puno kristala vode, a to znači mogućnost uzgajanja biljaka.

Sveprisutna smrt...

Druga, verovatno predvidiva, stvar na Marsu jeste mogućnost greške, sistemskog kvara i slučajnog istrebljenja kolonije. Pored opasnosti samog puta i ulaska u atmosferu Marsa, sama planeta je prilično negostoljubiva prema ljudima.

Mars razaraju peščane oluje koje se mogu desiti bilo gde i njhova snaga može biti tolika da bi na Zemlji mogle da iščupaju drvo iz zemlje.

Ove oluje su česte, ali do sada nisu uspele da nanesu štetu roveru na Marsu.

Mars je takođe hladan. Prosečna temperatura na planeti iznosi -55 stepeni Celzijusa a na polovima ona može iznositi – 153 stepena Celzijusa.

Mars definitivno predstavlja narednu granicu za ljudsku rasu. Iako pitanje o tome da li ćemo živeti tamo za par godina i dalje visi u vazduhu, postoji dovoljan broj ljudi i kompanija koji su spremni da nastave sa svojim planovima.