"Zablude" u koje većina veruje

Sve do kraja 16. veka svako je „znao” da se Sunce i ostale planete okreću oko Zemlje. Do kraja 19. veka epidemije poput kolere i kuge su „pouzdano” bile izazvane otrovnom maglom ispunjenom česticama od trulih stvari. Sve do početka 20. veka najčešća procedura koju su doktori sprovodili hiljadama godina unazad bilo je puštanje krvi, jer smo „znali” da krv ispuštena iz tela izbacuje sve toksine koji nam ugrožavaju zdravlje.

Kako god nam danas ovo delovalo smešno, naši preci su verovali u te „činjenice” sa istim ubeđenjem sa kojim mi danas smatramo da se Zemlja okreće oko Sunca i da nas sladoled goji.

Živeći u vreme napredne nauke i tehnologije, čvrsto stojimo iza naših uverenja... čak iako mnogo toga što mislimo da je tačno zapravo nije.

Evo nekih najuobičajenjih zabluda i ideja koje su možda započele kao „bapske priče” ili bile rezultat pogrešne studije koja je kasnije opovrgnuta. Šta god da je u pitanju, ove činjenice su - pogrešne.

1. Vikinzi su nosili šlemove sa rogovima

Nema te slike na kojoj severni pirati nisu prikazani sa čuvenom opremom za glavu. Međutim, ovi ratnici nisu nosili rogove. Iako taj stil jeste bio prisutan u skandinavskim oblastima i korišćen je u obredne svrhe, on je iščezao pre nego što su se pojavili Vikinzi. Nekoliko pogrešnih identifikacija je pokrenulo ovaj mit i u trenutku kada su, krajem 19. veka, kostimografi za Vagnerov „Prsten Nibelunga” počeli da stavljaju šlemove pevačima na glave, više nije bilo povratka.

2. Deca „podivljaju” od slatkiša

Journal of the American Medical Association objavio je analizu 23 studije na temu dece i šećera i evo zaključka: Šećer ne utiče na ponašanje. A moguće je i da je ta ideja toliko ukorenjena u nama kao činjenica, da utiče i na našu percepciju. Dokaz: U jednom istraživanju majkama je rečeno da su njihovi sinovi pili piće sa visokim nivoom šećera, iako im je dat sok bez šećera. Majke su prijavile značajno viši nivo hiperaktivnosti kod svoje dece nakon toga. Imajući ovo u vidu, treba poverovati nekim naučnicima koji upozoravaju da od šećera možete da zaglupite.

3. Većinu telesne toplote gubite kroz glavu

Svi znamo da oko 98% telesne toplote odlazi kroz glavu, pa zato zimi moramo da nosimo kape. Samo, to nije tačno. Kako je objavio New York Times i drugi mediji, količina toplote koju otpusti bilo koji deo tela najviše zavisi od površine te oblasti - u hladnim danima više toplote izgubite preko otkrivene ruke ili nego nepokrivene glave.

4. Ako puckate zglobovima dobićete artritis

Deluje razumno, ali ni to nije tačno. Nema dokaza da su pucketanje zglobovima i artirtis na bilo koji način povezani. Ima nekoliko izveštaja u medicinskoj literaturi koji su povezali krckanje sa povredom ligamenata oko zgloba ili dislokacijom tetiva, ali ne i artritisom.

5. Napoleon je bio nizak

Nekada je po pravilu u udžbenicima pisalo da je Napoleon bio visok 157,5 cm, ali mnogi istoričari su mu u međuvremenu dodali centimetre. Sada se veruje da je Napoleon bio visok oko 170 cm, što je zapravo znatno više od prosečnog Francuza u to vreme.

6. Morate da se istegnete pre vežbanja

Istezanje i zagrevanje pre vežbanja je glavni način da poboljšate svoju kondiciju i izbegnete povredu, svako se isteže... ali istraživanja su pokazala da vas to zapravo usporava. Stručnjaci otkrivaju da istezanje pre trčanja može da smanji vašu efikasnost za 5 odsto; italijanski naučnici su proučavali bicikliste i dokazali da je istezanje kontraproduktivno. Osim toga, nikad nije prikupljeno dovoljno naučnih dokaza da zagrevanje pre vežbanja smanjuje rizik od povrede.

7. Holesterol u jajima je loš za srce

Veza između holesterola u ishrani i rizika od srčanih bolesti potiče od prehrambenih saveta koja su predložena 60-ih godina prošlog veka bez imalo naučnih osnova, osim dobro poznate veze između zasićenih masti i holesterola. Od tada su jedna studija za drugom otkrivale da holesterol iz hrane ne podiže vaš holesterol u telu. Pravi đavo ovde je konzumacija zasićenh masti. Dakle, jedite jaja, a preskočite krmenadlu.

8. Jedna ljudska godina jednaka je sedam pasjih

Vaš trogodišnji pas ima zapravo 21 ljudsku godinu, zar ne? Ne, ako pitate stručnjake. Generalni konsenzus jeste da psi sazrevaju brže od ljudi i da već sa 24 meseca dostignu ekvivalent od čovečije 21 godine, ali onda se proces starenja usporava na recimo četiri ljudske godine za jednu pasju. „Šaptač psima” Sezar Milan na svom sajtu preporučuje da na ovaj način izračunate starost svog psa: oduzmite 2 od broja godina, pomnožite to sa 4 i dodajte 21.

9. Džordž Vašington je imao drvene zube

Prvi američki predsednik je počeo da gubi zube u dvadesetim, ali nasuprot uvreženom mišljenju, njegova proteza nije bila od drveta. On je imao četiri seta veštačkih zuba od zlata, kostiju nilskog konja, olova i ljudskih i životinjskih zuba (u to vreme konjski i magareći zubi su korišćeni kao uobičajene komponente). Proteza je bila povezana zavrtnjima i federima kako bi mogao lakše da žvaće jednu od omiljenih poslastica: čuveni licidarski kolač Meri Vošington.

Foto: FreeDigitalPhotos.net