Brazil pleše u ritmu sambe

Čak i stanovnici Rija, kojima za vreme karnevala ništa nije strano ni perverzno, nisu bili ravnodušni na činjenicu da će kraljica plesne škole „Viraduro” biti Hulija Lira, jer se za kraljice po pravilu biraju jedva obučene devojke sa više plastičnih operacija nego što Hulija ima godina.

Iako je slučaj mlađane Lire stigao i do porodičnog suda - koji je odobrio njeno učešće na karnevalu - državna agencija za zaštitu prava dece smatra da je ona premlada za ulogu kraljice sambe.

Devojčicin otac koji je, igrom slučaja, predsednik „Viraduro” trupe, kaže da njegova kćer ima prirodni talenat i da bez po muke može da pleše sambu neophodnih 80 minuta u vreloj brazilskoj noći. „Svaki muškarac koji gleda sedmogodišnje dete i oseća bilo kakvo seksualno uzbuđenje, treba da ide da se leči”, rekao je Marko Lira. Za razliku od ostalih učesnica parade, Hulija neće biti razgolićena, a njeni roditelji pomno će voditi računa da se devojčica ne umori tokom nastupa.

U delikatnoj srži Hulijinog slučaja nalazi se tradicionalno poimanje kraljice sambe na karnevalu u Riju: ona je seksi muza škole sambe koja plesom treba da inspiriše svoje bubnjare da snažno udaraju 80 minuta. Brazil ima dugogodišnji problem sa seksualnom eksploatacijom dece, pa dozvoljavanje Huliji da bude kraljica sambe „samo pojačava isticanje dece kao seksualnih objekata u našem društvu”, kaže Karlos Nikodemos, direktor državnog Saveta za odbranu dece i adolescenata. „Nemamo ništa protiv da deca učestvuju na karnevalu, to je deo brazilske kulture”, objašnjava on. „Ali pogrešno je dodeliti detetu ulogu koja se vezuje za urođeni seksualni ples.”

Trijumf golotinje i nagona

Karneval je pokretni praznik festivalskog tipa koji se proslavlja u mnogim hrišćanskim državama sa latinskim nasleđem, a povezan je sa početkom velikog Uskršnjeg posta. Reč karneval nastala je od latinske izreke „carne vale” što znači „zbogom meso”.

U Brazilu je ovo danas manifestacija zbog koje se zaustavlja saobraćaj, zatvaraju firme, prodavnice i škole, a ludilo na ulicama i po klubovima počinje i nedelju dana pre zvaničnog otvraranja. Svečanost koju mnogi nazivaju i „Festival poljubaca” nadaleko je poznata po svom orgijastičkom karakteru.

Trijumf golotinje i nagona nad svakom vrstom konvencije otvara vrata različitim oblicima seksualnih bahanalija, zbog čega je brazilska vlada, propagirajući siguran seks, do sada podelila nekoliko miliona kondoma.

Početak raskalašnosti svečano označava svojim udaraljkama takozvani kralj Momo – simbol izvrnute karnevalske logike - i premda se proslave održavaju u gradovima širom zemlje, najpopularnije su one u Rio de Žaneiru.

Sambodrom - podijum za najhrabrije

U Riju se nalazi sambodrom, stadion specijalno izgrađen za karnevalske potrebe, na kome se održava čuveno takmičenje škola sambe.

Ova masivna konstrukcija nastala je osamdesetih godina prošlog veka kada je parada igrača sambe postala suviše velika za improvizaciju. Guverner Brazila Leonel Brizola angažovao je 1983. godine eminentnog domaćeg arhitektu Oskara Nimejera da konstruiše sambodrom.

Građevina je nikla za samo 110 dana. Drugog marta 1984. godine svečano je otvoren namenski stadion sa kapacitetom od šezdeset hiljada mesta. Festival je tada postao uglavnom zabava za bogate i često se dešavalo da poznati kompozitori sambe nisu mogli da plate ulazak na tribine.

Bitka za ulazak u prvih 12

Svaka škola sambe za nastup bira određenu temu, izrađuje bogato ukrašene pokretne scenografije, kostime, utvrđuje detalje ritmova, koreografije i nastupa.

Osnovni cilj je da se uđe u najuži izbor od 12 najboljih škola, koje imaju poseban nastup poslednjeg dana karnevala. Najbolju školu sambe bira publika. Svih dvanaest finalista ima između tri i pet hiljada učesnika podeljenih u četrdesetak podgrupa, sa pet do osam pokretnih tematskih scenografija, koje se iz sigurnosnih razloga guraju ručno.

Teme su obično istorijske ili su posvećene poznatim ličnostima. Postoje i stroga pravila o učestvovanju obaveznih povorki, kao što su grupe sa decom, nosioci zastave, kraljice i muze. Jedan nastup traje 85 minuta, a prekoračenje ili skraćenje ovog vremena se kažnjava pri ocenjivanju.

Čitavu povorku predvodi kraljica, igračica sambe oskudno odevena u kostim od perja jarkih boja. Pripreme za najveću karnevalsku svečanost u Riju traju tokom cele godine, a na dan defilea sudije ocenjuju sve – kostime, originalnost, ritam perkusionista, pokrete igrača, škripanje točkova i naročito kraljicu koja se nalazi na čelu svake samba trupe.

Kraljica karnevala je oličenje lepote i poleta

Uloga kraljice, koja podrazumeva strasno igranje u bikiniju na visokim štiklama i sa džinovskom frizurom ispred četristo i više bubnjeva, nije za malodušne i kukavice. Kraljica je oličenje lepote, šarma i poleta.

Nekada je kraljica karnevala obično bila najlepša devojka u faveli, dok se danas za tu ulogu biraju zvezde iz sapunica, poznate ličnosti ili misice. Ova vrsta krune otvara mnoga vrata u šou-biznisu i predstavlja najbolje sredstvo za ličnu promociju.

„Ako umeš da brojiš do tri, možeš da igaš sambu”

J.M. Rugendas, „Batuke”, 1822-25.

Ples samba vodi poreklo iz 16. veka kada su Portugalci doveli afričke robove na plantaže brazilske Baije, poznate i kao „Mala Afrika“ . Muzički motivi koji su pratlili religijske obrede Afrikanaca pomešali su se s muzikom Indijanaca i Portugalaca i nastao je batuke, jedan od prvih poznatih brazilskih plesova.

Naziv samba je izvedenica od afričke reči „semba” što znači bočno kretanje, ali na mnogim bantu jezicima ta reč označava i molitvu, odnosno ceremoniju dozivanja bogova uz pomoć muzikle i plesa.

Pojava ovog plesa u Riju vezuje se za zabave Ilarije Batiste de Almeide, poznatije kao Tija Sijata, s početka 20. veka, čija je kuća bila utočište muškarcima koji su radili na dokovima Baije.

Na Sijatinim žurkama plesala se samba, odnosno ritualni ples sa bubnjevima i pljeskanjem rukama.

Tako je nastala i „Pelo telefone“, prva kompozicija u ritmu ovog plesa. Samba se ubrzo proširila izvan dokova ka opasnim staništima u brdu i postala muzika crnog, urbanog Rija, koja je ubrzo postala sastavni deo Karnevala.

Prve škole sambe potiču iz dvadesetih godina prošlog veka, a već polovinom stoleća došlo je do velikog prodora ovog plesa u Evropu.

Karneval u Riju 2010.