Live. Love. Freedive

Međutim, u našoj zemlji postoje ljudi koji su svoj svet pronašli negde duboko, vraćajući se svojim istinskim korenima i okeanu. Ti ljudi su svuda oko nas ali ih mi ne primećujemo. Oni se bez daha spuštaju duboko u plavetnilo okeana, pronalazeći svoj svet u tim dubinama.

Sa velikim entuzijazmom i pozitivnom energijom, momci iz organizacije “Freedive Serbia” pokušali su bar na momenat da objasne svoju strast i ljubav koju imaju prema sportu mnogi nazivaju ekstremnim. Iako je u svetu ronjenje na dah veoma popularan sport i daleko od ekstremnog, u našoj zemlji ova disciplina skoro da je nepoznata.

“'Freedive Serbia' nastala je udruživanjem nekolicine ljudi koji dele istu strast, a to je ljubav prema dubini i ronjenju na dah. Svi se već duže vremena bavimo tim sportom i obišli smo neka od većih svetskih takmičenja kao što su svetsko timsko i individualno prvenstvo.

Zastava naše zemlje se zahvaljujući tim putovanjima viorila više puta na takmičenjima širom sveta, a da to u našoj zemlji skoro i da se ne zna. Bez obzira na sve mi ne odustajemo. Želja i cilj su nam da što više promovišemo ne samo našu zemlju već i da pokažemo da freediving kao sport sa sobom nosi mnogo lepih stvari, poznanstava, putovanja, sopstvenog napredovanja i avantura u nekim od najlepših svetskih mora. Ono što je najbitnije jeste da nas veže i da svi delimo istu strast, a to je APNEA”, objašnjava Goran Pejčić iz Freedive Serbia.

Inače, apnea potiče od grčke reči A-pnoia ili “bez disanja”. Apnea, osim svog medicinskog značenja, označava i freediving kao sport, odnosno podrazumeva svako samovoljno zaustavljanje daha u vodenom okruženju. Uporedivo je sa fetusom koji raste u majčinom stomaku u okruženju najbližem morskoj vodi.

Dokazano je da bebe rođene u vodi imaju sposobnost da odmah počnu da plivaju prsno kao i da zadrže svoj dah 40 pa i više sekundi. To nam ukazuje da je ljudski organizam oduvek mogao vrlo lako da se navikne na vodeno okruženje aktivirajući u sebi takozvani “mammalian diving reflex”, odnosno refleks sisara.

“Verovatno je većina vas gledala čuveni film Luka Besona, Veliko plavetnilo, koji kroz priču o Žaku, inače roniocu na dah, priča priču o apneai. Svoj san o beskrajnom miru, lepoti i dubini Žak ostvaruje kroz ronjenje na dah. Pronalazi svoj identitet i odlazi daleko u veliko plavetnilo.

Mi, ronioci na dah, pronašli smo svoj mir, svoj svet koji nije zatvoren, naprotiv. Želimo da pokažemo i drugima šta je ronjenje na dah, šta ono nosi sa sobom i koliko je taj sport lep i daleko od ektremnog”, objašnjava Pejčić.

Mnogo čuvenih ljudi je kroz istoriju dokazivalo kakav zapravo potencijal ima ljudski organizam, istraživali su ga neprestano spuštajući se u dubine okeana dokazajući da su granice ipak tamo gde ih vi sami postavite. Jedan od takvih je i pionir ronjenja na dah po kome je čuveno Besonovo Veliko plavetnilo i snimljen, Jacques Mayol. Mayol je smatrao da koristeći tehnike opuštanja, relaksacije i meditacije možemo sopstveno stanje svesti da dovedemo na vrhunac. Kada to dostignete počinjete da shvatate koliko ustvari možete, i da granice nisu tamo gde ih trenutno vidite, u bilo kom smislu te reči.

Uroš Nikoliæ, Goran Pejèiæ i Uroš Kojiæ

“Upravo i mi to radimo. Pokušavamo da se što više opustimo, smanjimo otkucaje srca što je više moguće i krenemo da klizimo kroz vodu i kroz sebe same. Onda sve to prenosimo i na sam život, na onaj ispravan način. Ronjenje na dah je naš način života. Ljudima je veoma čudno, ali istovremeno i veoma impresivno, kada im kažemo da neki od nas rone 50, 60, 70 metara u dubinu samo jednim udahom.

Pitaju nas - kako? Kako izjednačavamo pritisak? Kako se ne bojimo mraka? Da li nas je strah? Ima li u dubini ajkula...? Uglavnom im odgovaram da mogu i oni to, aludirajući da je najbitnije sebi postaviti ciljeve koji ne moraju uvek da budu vezani za sport kojim se mi bavimo. Bitno je da čovek uživa, trenira, da se u bitnim momentima opusti, i da, pre svega, nauči da diše – dodaje Pejčić.

Danas se u svetu skoro svakodnevno obaraju rekordi u freedivingu od kojih često “zastaje dah”. Inače, freediving je podeljen na bazenske i dubinske discipline. Bazenske discipline se dele na DYN (dinamika sa perajem), DNF (dinamika bez peraja) i STA (statika). Dubinske discipline su CWT (konstant sa perajima), CNF (konstant bez peraja), Free Imersion (povlačenje uz konopac), Variable Weight (zaron sa promenljivom težinom) i jedna od najtežih i ujedno najopasnijih No Limit (zaron uz pomoć sanki opterećenim težinom, a izron uz pomoć balona). Neki od rekorda za bazenske disciplne su 250 metara sa perajima, 214 bez i neverovatnih 11:35 u statici.

“U dubinskim disciplinama, kojima smo mi iz Freedive Serbie više okrenuti, ljudski organizam i dalje dokazuje da je ispred nauke i medicine. Dokaz za to je i zaron jednog od najboljih ronilaca na dah, Herbert Nitcha, od 214 metara u “no limit” disciplini. To je ujedno i svetski rekord. Herbert je najavio zaron od 300 metara što svi sa nestrpljenjem očekujemo.

U konstatu sa perajima nedavno je oboren rekord i sada iznosi 122 metara. Napravio ga je Čeh Martin Stepanek i za dva metra ga 'skinuo' od upravo Herbert Nitcha. Ono što freediving kao sport čini jako lepim i privlačnim je to da svako ima različite ciljeve, bili oni 10 ili 300 metara. Poenta je u tome da se uživa u onome što se voli i da svaki metar bilo kakav da je, bude samo tvoj. To se kasnije prenosi na običan život i lično zadovoljstvo kada po neki put “malo” pomerimo svoje granice”. Live. Love. Freedive - tri su reči koje nas svakodnevno pokreću”, zaključuje Goran Pejčić.

Za sve one koji žele više da saznaju o ovom sportu ili žele da se priključe ljudima koji dele istu strast, a to je ronjenje na dah, mail je freediveserbia@gmail.com.