CSI: Najpopularnije laboratorijske tajne

Sva ova pitanja stapaju se u samo jedan odgovor. Samo u jedan pojam, koji glasi...„CSI“. Naravno, reč je o televizijsko-policijskom blokbasteru koji je poslednjih godina naterao piplmetre celog sveta da za apsolutne prajtajm šampione proglase seriju „Mesto zločina“. Ova planetarna pomama za forenzičarima iz Las Vegasa prouzrokovala je i da se ubrzo nakon orginala, pojave i dva spinofa koji u naslovu sadrže originalni brend serije; sestrinski proizvodi „CSI: Miami“ i „CSI: New York“.

Šta je to toliko privlačno kod ovih laboratorijskih „štrebera“, što, na kraju krajeva, tera američku omladinu da se zaglavljuje na vratima amfiteatara fakulteta u kojima se uči o najpopularnijoj televizijskoj nauci - forenzici?

Mnogo toga, ali pođimo redom. Kao prvo, glad za ekranizovanim prikazima iz policijskog života nikad nije ni prestajala. Još od Šerloka Holmsa pa sve do surovog ćelavca iz „Prljave značke“. Između toga imali smo i policijsku beletristiku sadržanu u dva ključna naslova detektivskog žanra -„Zakon i red“ i „Odeljenje za ubistva“.

Međutim, za svaki žanr, pa tako i za ovaj, valjalo je s vremena na vreme razmišljati i o nekoj vrsti infuzije, a to je dobro znao glavni  producent ‚‚CSI" -Džeri Brukenhajmer.

Da postoji zaineresovanost za malo drugačije pandure koji se neće u federalnim kancelarijama gnjaviti s ubicama, prostitutkama, dilerima...pokazale su serije „Milenijum“ kao i „Profajler“, koje su se bavile profilisanjem i hvatanjem najokorelijih zlikovaca uz neke druge metode. Na kraju se došlo i do tada pomoćnog osoblja u policijskim naslovima - forenzičarima.

„CSI: Las Vegas" prati rešavanje zamršenih ubistava i to od trenutka kada ovi forenzičari prvi put stupe iza one žute policijske trake koja opasuje leš nesrećnika, pa sve do konačnog otkrivanja zlikovca na kraju epizode. Glavni likovi su: Gil Grisom, šarmantno ukalupljen u onaj osobenjački imidž, inače toliko zastupljen u policijskom žanru. Pored toga što je neprikosnoveni forenzičarski autoritet, on je i ekspert za insekte. Uglavnom je imun na ženske čari, osim u jednoj epizodi u kojoj je prikazana njegova blaga zainteresovanost za jednu eskort domino damu koja pruža usluge mazohističkoj klijenteli. Plavokosa Ketrin Vilous je druga zvezda tima. Samohrana majka i ekspert za krvne delikte koja na visokim potpeticama i u firmiranoj garderobi stiže na mesto zločina. Imala je težak studentski život, zarađujući za knjige i ispite kao striptizeta.

Sara Sidl je pomalo bubalica, ali definitivno predana svom poslu, što dokazuje u jednoj epizodi kada unosi po 243 puta u kompjuter putanje metka, a sve da bi simulacijom otkrila odakle se pucalo u žrtvu. Nik Stouks je forenzičar koji izgledom kao da je sišao s naslovne strane „Men’s Healtha“. Vorik Braun je neprikosnoveni stručnjak za balistiku i s jednim mladalačkim porokom - kockom. Greg Sanders je DNK sveznalica i fan tvrdog zvuka, koji uz stvari Merilina Mensona rekonstruiše zločin. Na kraju, tu je i pravi pandur, nadrkani i simpatični Džim Bras (za moju mamu, dvojnik predsednika našeg kućnog saveta).

Za sve one koji prate policijski žanr, poznato je da glavni likovi uglavnom imaju pomalo promašen privatan život pretrpan gomilom problema koje nikako nisu u stanju rešiti, za razliku od policijskih. U „Mestu zločina“ se dešava mali pomak. Naime, ovi junaci gotovo da i nemaju nikakav privatni život, a to nešto, što se od tog života i pojavljuje, vezano je za dane pre nego što će se za njima prvi put zatvoriti vrata laboratorije u Las Vegasu.

Uglavnom, u seriji pratimo jedno dirinčenje strpano iz epizode u epizodu, a sve da bi se zlikovci priveli pravdi. Samo se s vremena na vreme otkrije neka pojedinost, kao npr. problemi Džima Brasa s ćerkom.

Druga bitna stvar u vezi sa ovom serijom je autentičnost kao i njeno prožimanje s pravim životom. Keti Rejs, forenzičarka i autorka mnogih knjiga iz ove oblasti, rekla je da se slučajevi u stvarnosti ne rešavaju tako munjevito kao što se to događa u epizodama. Takođe, mnogi ljudi iz policije su se žalili da zbog serije teško uspevaju da budu korak ispred zločinaca koji dosta uče iz „Mesta zločina“ i sve uspešnije prikrivaju tragove. Poznat je slučaj dve devojke koje su maskirale svoj zločin koristeći se elementima iz ove serije, koju su, inače, gutale kao gledateljke. Mnoge zamerke su upućene i na nekakvu svemoć forenzičara koja se prikazuje u epizodama i zbog koje su rodbine žrtava često nezadovoljne brzinom kojom ide istraga u stvarnosti. Takođe se zamera na izvesnom spektakularnom prikazivanju ovih likova, a pogotovo onoga u čemu se oni voze. To su spektakularni GMC Yukon Denali u ‚‚CSI: Las Vegas", ili famozni Hamer koji vozi Dejvid Karuzo u ‚‚CSI: Miami". U stvarnosti, forenzičari na manje pompezan način stižu na mesto zločina i to uglavnom u neobeleženim patrolnim kolima skromnijih marki od onih u seriji.

Međutim, ima mnogo stvari koje idu u prilog autentičnostu ove serije. Prvenstveno reč je o opremi koja se ovde koristi i za koju treba reći da je prava. Takođe, čitav tim forenzičara obavlja konsultantsku ulogu u ovoj seriji i to da bi sve bilo što autentičnije. Pomalo bizaran prilog ovoj autentičnosti su sigurno i dva događaja sa snimanja ovih serija. Prvi se dogodio prilikom rada na ‚‚CSI: New York", kada je na samo dva sprata od stana u kojem se snimala jedna epizoda pronađen pravi leš zbog kojeg su glumci morali da ustupe mesto pravim forenzičarima. Takođe, na snimanju sestrinskog ‚‚CSI: Miami" pronađen je leš osobe koja se utopila. Zbog svega ovoga je možda je i opravdana izjava Viliama Petersena, koji u ‚‚CSI: Las Vegas" glumi istražitelja Grisoma, da je serija toliko realistična da bi svako od njegovih kolega glumaca, mogao bez problema obraditi pravo mesto zločina.

Planetarna popularnost serije uticala je i na gužvu koju prave američki brucoši na fakultetima na kojima se proučava forenzika. Maks Houk, profesor s jednog takvog fakulteta u Virdžiniji, kaže da za razliku od samo četiri upisana studenta iz 1997. godine, danas imaju čak 500 studenata na ovoj katedri. Neki od njih i odustanu kada ih na početku studija sačeka brdo gradiva iz biologije i hemije. Mnoge razočara saznanje da njihov posao neće biti samo vožnja fensi terenskog vozila, kao i nošenje policijskih znački i tamnih naočara. Profesor Houk dodaje da se mladi zbog ovih televizijskih naslova masovno upisuju na ovaj fakultet i da to dosta podseća na vreme kada su deca zbog serija SF žanra želela da postanu kosmonauti.

Verovatno je popularnost „Mesta zločina“ uticala i na Britni Spirs koja je izjavila da bi volela da bude forenzičar i da rešava zagonetna ubistva.

Jednoj njenoj koleginici je to pošlo za rukom. Reč je o pevačici Kristini Agileri koja je pozvana da u jednoj epizodi ‚‚CSI: New York" odglumi žrtvu porodičnog nasilja. Ovu glumicu je, inače, i samu u detinjstvu zlostavljao otac. Zbog svog traumatičnog iskustva ona daje priloge za mnoge kuće u kojima utočište nalaze žrtve porodičnog nasilja. Eto povoda da kontaktiramo sa ovom pevačicom u vezi sa donacijom za našu Sigurnu kuću.

Kada su pre neku godinu na ulicama Beograda osvanuli bilbordi s onom reklamom „Terorizam je zlo, pozovite doktora“, verovatno su mnogi klinci svoju budućnost videli i u jedinicama JSO. Posle 12. marta 2003. godine raspuštena je ta ordinacija iz Kule i saznalo se mnogo toga o njihovoj medicini. Možda planetarna popularnost serija o forenzičarima konačno pomogne i u pravom usmerenju ovdašnjih klinaca. Jer zločin je zločin i za njega su potrebni pravi doktori, a oni u seriji (CSI:Miami) na mesto zločina stižu u vozilu iste marke kao i „doktori“ iz Kule... Naravno, u moćnom i snažnom Hummeru.

‚‚CSI: Las Vegas" i ‚‚CSI: New York" emituje RTS-u.
‚‚CSI: Miami", najpopularniji spin off, emituje televizija B92.