Bali: krojenje razglednice

Uostalom, kako se ne zaljubiti na prvi udah, korak? Na prvi oblak na koji naletite, zvezdu koju uhvatite dok upada u beličaste jastuke vedrog noćnog baldahina? Kako se ne umotati u prekrivače od savaha prošaranih kokosovim palmama i drvećem papaje? Kako iz sećanja isprati vulkanski pesak, umiriti okeanske talase, izbledeti pregršti sunca?

Kako odoleti želji da bar maštate da je to mesto na koje ćete se vratiti, vraćati, svraćati? Često, ponekad, ili samo još jednom – u ovom životu ili, ako bude sreće, snažne vere i ispravnih postupaka, nekom drugom, sledećem? Tako je lako zaboraviti da postoji svet izvan ove majušne tačke na karti sveta, zemljano-vulkanske čiode u plavetnilu Indijskog okeana... Posledice su iste: bilo da ste došli poslom, u posetu, zbog odmora ili želje da obavite kulturološko istraživanje. I pored toga što ovo poslednje na racionalnom nivou ima velikih izgleda da propadne, izvesno je da nećete zažaliti.

Kuta

Čak i ako ste izabrali Kutu, turističku prestonicu „Ostrva bogova“, ima šanse da uhvatite nešto od Balija. Nešto što prevazilazi sjajno osunčane bicepse i tricepse mahom australijskih, ali i ostalih belosvetskih surfera i podjednako zamamne bikinije i osmehe surferki, a ne spori da je i to (možda, pre svega, baš to) Bali.

Nešto što ne leži u fino složenim – odnosno nonšalantno razbarušenim – izlozima punim robe koju niste ni znali da ste oduvek želeli da imate jer sadrži baš onoliki procenat tropskih sastojaka koji je čini upotrebljivom i, čak, izazovnom kod kuće. Ono čega nema u ponudi menija raznoraznih restorana, barova, kafića, klubova, a koja je neizostavno puna kontinentalnih, domaćih ali i šireazijskih specijaliteta. Po meri svakog: kako se i očekuje od savršene, širom sveta poznate razglednice.

Besakih pura u vreme upaæare (verske svetkovine). Foto: Dušanka Vasiljeviæ (c)

Dakle, gde se krije taj višak, bonus koji obećava svaki paket-aranžman, odnosno iznova hvali svako dopunjeno izdanje turističkih vodiča s instant kulturno-istorijskim podacima? Možda leži u vodama oko Tanah Lot pure [naziv za balinežanski hinduistički hram], jednog od šest najsvetijih hramova Balija idejno začetom negde u 16. veku?

U zalasku sunca majke hramova Balija, kompleksa svetilišta Besakih pure koji zastire pogled na moćni vulkan, Agung, u pozadini? Prazni oltari Besakiha, koji očekuju silazak boga s planine-vulkana i privlače more hodočasnika i hodočasnica vere i turizma tokom čitave godine, upotpunjuju foto-album balinežanske razglednice kako po suncu, tako i pod slapovima kiše.

Možda se odgovor krije u magiji vode, rastinja i ljudskom intervencijom načetog, ali ne i narušenog kamena u steni klesanih hramova Jeh Pulua ili Goa Gađe iz 14. odnosno 11. veka? S okamenjenim pričama u reljefima čija tumačenja do dana današnjeg bar donekle izmiču nauci. Ili ga treba tražiti u Ubudu, umetničkoj prestonici ostrva i njegovim mnogobrojnim (turističkim) atrakcijama, od kojih je „Šuma majmuna“ verovatno najpoznatija? Odnosno, negde ispod ili iznad klisura Uluvatu pure, u vreme zalaska sunca, recimo?

Tanah Lot pura, pogled na severnu stranu hrama. Foto: Dušanka Vasiljeviæ (c)

.

„Šuma majmuna“, Ubud: komodo zmajevi, prirodna velièina. Foto: Dušanka Vasiljeviæ (c)

.

Uluvatu pura u vreme zalaska sunca. Foto: Dušanka Vasiljeviæ (c)

A možda je odgovor upravo u tome da ga i nema, bar ne u domenu racionalnog. Primamljivo zvuči, zar ne? Bali je, ako tako odlučimo, priča o magiji, cveću, purama, balinežanskom hinduizmu, duhovima i demonima, prirodi, elementima. I o vrtovima, svakako. Čak i u Denpasaru, administrativno-industrijskoj prestonici ostrva, gde bi se to najmanje očekivalo, priroda buja i kliče u za to majstorski dizajniranim prostorima; kako javnim, tako i privatnim.

Kome nešto znači raznolikost azijskih vrtova – kineskih, japanskih, nekadašnjih persijskih – svakako će uživati i na Baliju. U suprotnom, Bali je pravo mesto da se umeće baštovanstva otkrije, punim očima vrednuje i počne duboko da ceni. I kratka šetnja po vrtu Centra za umetnost deluje isceljujuće, umirujuće, uzbuđujuće, romantično, inspirativno – u zavisnosti od toga kojim povodom, odnosno s kim, šetate. U svakom slučaju, doneće nešto zbog čega ćete poželeti da se na isto mesto što pre vratite; bilo u istom raspoloženju i pratnji, ili s nekim novim mislima i očekivanjima.

Denpasar: vrt u Centru za umetnost

Da su zaljubljenost i čulo ukusa neraskidivo povezani ne treba posebno dokazivati, ali je ostrvska ponuda voća, povrća i hrane u tom smislu odlična studija slučaja. Ko ne zna za Javu i ostatak Indonezije, kao i ostala mesta na planeti sa sličnom klimom, iznenadiće se – prijatno, naravno – sadržaju čupavih, dlakavih, bodljikavih i krljuštima kao kod zmije obloženih plodova. I tražiće ih po drveću, u žbunju, kod prodavačica i prodavaca kraj puta, na pijacama, po piljarama, u kuvanim jelima.

Bilo da volite ili ne svinjetinu, babi guling bez izuzetka budi sladokusca u vama. Skladno aranžirana porcija ovog balinežanskog specijaliteta sadrži, osim komadića pečene svinjetine, kobasičice i sličnih mesnih đakonija, kuvano povrće raznih boja i kombinacija i, naravno, pirinač. Da, praznik je to i za oči. I podsetnik da ljubav, pre nego što plane u stomaku, prvo bljesne u oku.

Uobièajena ponuda u varungu: rambutan, salak i vrsta mandarine (džeruk).

Osim hrane, i sve ostalo na Baliju deluje upravo tako: skladno aranžirano, ponuđeno za uživanje, lako dostupno, omamljujuće. Doduše, kod dostupnosti i prostorne savladivosti postoje ograničenja, no samo ako se oslonite na javni saobraćaj. Ni reda vožnje, ni rasporeda, ni ustanovljene cene, ni unapred utvrđene destinacije.

Ako vam budžet ne dopušta da iznajmite džip ili automobil, motor je prava stvar. Štaviše, neki smatraju da čari Balija treba osetiti upravo na motoru. Uz kacigu i umereno razvijen osećaj za preživljavanje shvatićete i brzo usvojiti ostrvska pravila vožnje, i to bez obzira na to da li kod kuće vozite levom ili desnom stranom puta. Prvo je pravilo – i savet koji dobijate od lokalnog stanovništva – da se treba opustiti. A onda je sve lako...

Kako i da se ne opustite? Oko vas šarenilo i sklad prirode i ljudi: cveće, osmesi, mirisi gorećih štapića, ponude bogovima i duhovima, okean, plaže, vulkani, vodopadi, jezera. Sve savršeno spremno da napravite sopstvenu razglednicu Balija i narežete je na CD čim se vratite kući. I osmeh deteta na plaži, noću, kao da samo čeka na vas: da ga zatočite u snimak koji će prikladno dokazati svima kako su ljudi jako, jako ljubazni i nasmejani, svuda oko vas.

No, osmeh može da znači i više, odnosno manje od osmeha – u zavisnosti šta od njega očekujete, i kojim ga kulturološkim rečnikom tumačite. Ipak, o tome više posle tačke, koju je teško staviti kad se počne priča o Baliju. I zato je bolje preimenovati je u bindu, koji u hinduizmu simbolizuje i najavljuje početak, odnosno kraj svega. Ovde ga, pak, treba čitati kao početak...