Da li ste vampir?

Mitologija, religija i umetnost su prepune priča o vampirima, ali i naš svakodnevni govor.

Vampir sisa krv.

Krv teče kroz naše telo zahvaljujući srcu, u srce obično smeštamo našu dušu i naša osećanja, a naša osećanja shvatamo kao našu životnu energiju.

Vampir sisa, uzima, otima našu životnu energiju i kad to učini pretvaramo se u jednog od njih.

Divna priča, zar ne? Ljubavna?

Gde je Vampir?

Ko pa voli da traži ružne osobine u sebi? Draže nam je da tragamo za time koliko smo divni, lepi, sposobni, pametni, jedinstveni, dobronamerni. Ružne osobine volimo da tražimo i nalazimo u drugima, a tamo volimo i da ih menjamo.

Ipak, ako hoćete, pogledajte u sebe i proverite da li ste možda u nekom trenutku svoga života odlučili:

Da nećete da volite. Ali, da hoćete da budete voljeni?

Da nećete da dajete. Ali, da hoćete da dobijate?

Da nećete da slušate. Ali, da hoćete da Vas slušaju?

Niste nikada tako nešto pomislili? Ni osetili?

Ok, onda u Vama nema ni traga od Vampira.

Onda verovatno niste ni kliknuli na link koji u svom naslovu ima reč vampir?

Nikada niste pomislili da previše dajete za ono što dobijate?

Ili da morate da tražite, da se borite... da Uzmete ono što Vam treba?

Vaše davanje je bezuslovno? Kao savršena ljubav?

Nikad nije praćeno uslovom, zahtevom, očekivanjem da dobijete za uzvrat baš ono što ste prethodno zamislili krećući u davanje?

Vaše davanje, kada ne dobije odgovor koji ste očekivali, ne postaje odbacivanje?

Vaše primanje nikad nije postalo uzimanje, otimanje, korišćenje prilike?

Pa, svaka Vam čast - u Vama nema ni traga od Vampira.

A, ako ste kojim slučajem posumnjali da Vaša ljubav možda nije savršena, da ste se negde tokom svog životnog puta podelili na onoga koji hoće da bude voljen i onoga koji neće da voli, da ste na tom putu pocepali svoju dušu na delove koje uskraćujete da poklonite drugima i one koje traže i uzimaju ljubav, da ste poklone zamenili trgovinom…

Onda ste našli Vampira.

I čujete ga vrlo jasno šta govori: "A ja? A ja? A ja?", "A meni? A meni? A meni?" , "Daj! Daj! Daj!".

I ako imate očuvane ostale delove sebe, znate intuitivno da nije problem u tome što on misli samo na sebe i ponavlja to "A ja?", "A meni?" i "Daj!" repetativno kao rad na traci, nepokolebljivo i dosledno kao mašina, već to što ama baš ništa drugo ne govori, kao da zna samo za tih nekoliko reči: Ja. Daj. Treba mi.

Što češće govorite iz ovog lica, Vampirskog Ja – to ste više i češće Vampir. Svakako, možete da se toliko pokorite tom repetativnom glasu da niste zaista ništa drugo nego Vampir.

Čemu služi Vampir?

Vampirsko Ja je slepo za sve druge poglede osim svog, odlikuje ga jednoperspektivna isključivost.

Ipak, da li je moguće da se pitanja Vampirskog Ja postave u prazno, nikome?

"A ja?", "A meni?", "Daj!" upućeno je drugom.

S nešto dobre volje da promenimo svoju perspektivu, ne odgovorimo na vampirsku jednodimenzionalnost sopstvenom isključivošću, možemo da izvučemo na površinu, upravo iz najgore vampirske osobine, ono na šta se ona oslanja i čemu nas uči.

Ono što Vampirsko Ja podrazumeva je – neophodni su nam drugi.

Vampir ne može biti Vampir u izolaciji. Vampir se može, isključivo, biti u odnosu.

Mitološki vampiri piju krv svojih žrtava. Krv - srce - duša - osećanja. Vidite li vezu?

Vampir se ne hrani svojim osećanjima prema drugom, već se hrani osećanjima drugog.

U odnosu sa Vampirskim Ja, prinuđeni smo da odgovorimo osećanjima. Ne mislima, ne rečima, ne stavovima, ne idejama, ne predlozima. Ni sa čim od toga. Odgovaramo osećanjima.

Da li možete sad da pretpostavite zašto bi odluka da postanete ubica Vampira značila nešto loše po Vas?

Odsekli biste nužnost emocionalne razmene iz odnosa sa drugima, ali i sa samim sobom.

Ako prepoznate ovo Vampirsko Ja među svojim Ja i ne svedete se na njega, temeljno se odričući svoje slobodne volje, uvidićete i način na koji zaista možete da se odbranite od onih koji su se sveli na ovo i ovakvo Ja.

„Kako upokojiti Vampira?“

U onoj meri u kojoj se sami niste pokorili svom Vampirskom Ja, u toj meri ćete, svesni svih svojih osećanja, u odnosu sa drugim koji od Vas zahteva reakciju osećanjima, razlikovati svoja prava osećanja od osećanja koja drugi pokušava da izazove u Vama da bi ih usisao u sebe. Nećete shvatiti lično, kao da se zahtev odnosi na Vas. Vampirsko Ja ne pravi razliku na kome se hrani. Hrani se drugim.

Siguran način da povećate rizik u odnosu sa Vampirskim Ja je da negirate "loše" i "ružne" emocije u sebi i da ih se plašite. Kao ljudsko biće, sposobni ste za ceo spektar osećanja i za ona pozitivna i za ona negativna. Misleći o sebi kao samo dobrom, kao samo ljubaznom, kao samo ispravnom – odričući mržnju, bes, ljutnju, tugu iz svog repertoara reakcija – pojednostavljujete se do jednodimenzionalne perspektive, svodite se na svoje Vampirsko Ja i pokoravate mu se.

Što se odlučnije i preciznije odričete samosvesti o ružnim osećanjima u sebi, to ste u većem riziku od „napada“ Vampira, prosto ga privlačite na sebe. A znate šta se dešava kada Vas Vampir sustigne – posisa malo Vaše krvi i … postajete jedan od njih.

Šta radi čovek koji je napadnut? Brani se?

Iz kojih osećanja se branite? Iz zadovoljstva, sreće, euforije, prijatnosti?

Ili snagu da se odbranite crpite iz užasa, besa, ljutnje, straha?

Sva ta „ružna“ osećanja postoje u Vama, negirajući ih osuđujete se na njih i odričete mogućnosti da ih obuhvatite i nadiđete svojim „lepim“ osećanjima.

Susret s Vampirskim Ja je lekcija koja će se ponavljati dok je ne naučite.

Kažite zbogom Vampiru

Pogledajete vrlo pažljivo u sebe, setite se svoje odluke da hoćete da budete voljeni – ali ne i da volite, svoje odluke da hoćete da primate – ali ne i da dajete. Svoje odluke da se suprotstavite svetu i drugima zato što ne odgovaraju na Vaše potrebe potpuno i savršeno, bez odlaganja.

I onda - promenite tu odluku. Odlučite ponovo da hoćete da volite, da dajete, da sarađujete. Ipak.

Iz bilo kojeg drugog Ja, osim iz Vampirskog Ja, znate da su drugi ljudi živa bića sa slobodnom voljom i da može da bude zaista lepo razmenjivati se sa njima. Ta druga Ja možda ne znaju koliko je duboka potreba za drugim i tom razmenom, ali od Vampirskog Ja možete bar to da naučite – nužno su nam potrebni drugi!

Osećanja su vrlo, vrlo... vrlo važna.

Ne možemo ići kroz život bez njih, a da ne platimo cenu, niti možemo ići samo s njima, a da ne platimo cenu.

Zanimljivo, za obe odluke, cena je potpuno ista: odsustvo ljubavi, odsustvo protoka i razmene osećanja.

Još jedanput: ovo nije odlika sveta - to je odlika pojedinca.

Bilo koga od nas, svakog od nas - od onog trenutka kada smo doneli odluku da nećemo da volimo zato što nam nije uzvraćeno onako kako smo zamislili i očekivali.

Od onog trenutka kada smo razdvojili davanje od primanja.

To je odlika sveta samo utoliko ukoliko ga čine takvi pojedinci.

Ono što smo razdvojili - možemo i da spojimo.

Potrebna je samo jedna odluka: Hoću da volim.

I pelcovali ste se protiv vampirizma.

Dajući se, voleći druge, drugog kao Drugog, zajedno sa njegovom/njenom slobodnom voljom, čineći to svojim voljnim izborom, u Vama neće ostati nikakav pretek osećanja kojima bi Vampirsko Ja moglo da se hrani.