- Nauka -

10 velikih izazova čovečanstva do 2050. godine

Koji veliki izazovi očekuju čovečanstvo u budućnosti? Šta će biti glavni svetski problemi za 30 godina? Nemoguće je tačno predvideti, ali bismo to mogli da naslutimo na osnovu sadašnjih nagoveštaja trendova i pravac u kojima se nauka i tehnologija danas razvijaju.

Izvor: bbc.com
Podeli
Thinkstock
Thinkstock

A ovo su samo neka od potencijalnih pitanja sutrašnjice, piše BBC.

1. Genetske modifikacije ljudi

Etičke rasprave na ovu temu počele su prošle godine u vezi sa novom tehnologijom "Crispr", koja se zasniva na preuređivanju ćelija DNK. Njen zamišljeni cilj je izmena DNK u cilju lečenja bolesti kao što je rak.

Iako ovo bar malo zvuči razumno i humano, opravdano se postavlja etičko pitanje "Šta ako neko odluči da ovakve metode upotrebi za ostvarenje nekih "mračnih namera"?.

2. Starost populacije veća nego ikada ranije

U budućnosti se nećemo "boriti" samo sa porastom populacije već i sa dužim životnim vekom. Naučnici predviđaju da će, do 2100. godine, broj stogodišnjaka na svetu porasti sa sadašnjih 500.000 hiljada na 26 miliona. A takvim ljudima je potrebna medicinska i svaka druga nega.

3. Izgubljeni gradovi

Podizanje nivoa mora postepeno će dovesti do toga da neki gradovi ili njihovi delovi polako počnu da nestaju. Kao posledica klimatskih promena, poplave će postati sve učestalije, a globalna promena klime će uticati i na način izgradnje objekata budućnosti.

Klimatske izbeglice će postati svakodnevica, što infrastrukturu, usluge ali i kompletne ekonomije držva može dovesti do granice pucnja.

4. Evolucija društvenih medija

Svet bez privatnosti skoro da već imamo, i to je jedan od problema koji nam je poznat. Tu je i problem sajbernasilja. Postavlja se pitanje kako će i sa kolikom efikasnošću zakonodavci i bezbednosne službe, pa i same internet kompanije, doprineti stvaranju bezbednijeg okruženja.

Neke stvari su još nepredvidive. Kada su se društvene mreže pojavile, optimisti su govorili da će svi problemi biti brzo rešeni. Fejsbuk ima tek 13 godina, a šta li će tek biti za 30...

5. Nove geopolitičke tenzije

Pitanje globalne bezbednosti i stabilnosti sveta je veoma kompleksno. Severna Koreja, stotine hiljada izbeglica, porast nacionalizma i jačanje populizma, hakeri, nuklearni projektili, opasne tehnologije... sve ovo jasno ukazuje zašto je postojanje dobre diplomatije od vitalnog značaja.

6. Budućnost automobila

Uprkos očakivanom razvoju novih prevoznih sredstava, automobil ne ide nigde. Šta više, u narednim decenijama biće ih sve više na putevima. Gotovo je izvesno da će se među njima, u bliskoj budućnosti, naći automobili bez vozača.

Sa druge strane, zemlje kao što je Kina, koje se naglo i ubrzano razvijaju i kojima jača srednja klasa, trebao bi da stvore sve infrastrukturne preduslove, kao i one za efikasnu borbu protiv porasta zagađnja.

7. Nestanak resursa

Nove tehnologije zahtevaju savremene materijale, koje često sadrže retke metale. To postavlja pitanje njihove dugovečnosti. Pretpostavlja se da će kineski rudnici, u kojima se nalazi 90 odsto retkih materijala na Zemlji, biti iscrpljeni u naredne dve decenije.

8. Naseljavanje drugih svetova

Putovanje u svemir odavno je stvarnost astronauta, a od skoro i bogatih pojedinaca. Pitanje je da li će ikada postati dostupnije široj populaciji, pogotovo ako ili kada čovečanstvo počne da plaća cenu promena koje će nastati.

9. Jača mentalna snaga

Već koristimo određene stimulanse, kao što je kafa, u ovu svrhu. Farmaceutski proizvodi ili tehnološki implanti koji nam pomažu da budemo fokusirani, brže mislimo i koristimo mozak iznad normalnih ljudskih mogućnosti su nešto na čemu se već radi u laboratorijama širom sveta.

I ovi stimulansi budućnosti otvaraju niz etičkih, pravnih, ekonomskih i socijalnih pitanja.

10. Uticaj veštačke inteligenicija na naš život

Može li veštačka inteligenicija jednoga dana da postane moćnija od ljudske? Činjenica je da je sve prisutnija oko nas, ali i ona nas tera na razmišljanje o etičkim i socijalnim implikacijama.

AI će pomeniti način na koji čovek danas živi, a nije nemoguće ni da će se neke buduće forme veštačke inteligencije otrgnuti kontroli...

Prati B92 na Viberu

Nauka

Marjam Mirzakani: Žena koja je napisala "delo titana"

Marjam Mirzakani, iranska matematičarka, jedina žena dobitnica Fildsove medalje, najznačajnije nagrade koja se dodeljuje u oblasti matematike, preminula je u petak 14. jula, samo dan pre svog četrdesetog rođendana, od posledica raka dojke koji je metastazirao na koštanu srž.

Nauka petak 21.07. 08:15 Komentara: 13
strana 1 od 138 idi na stranu