Kako je slučajnost usporila evoluciju živih bića

Grupa istraživača sa Univerziteta u Ekseteru objavila je članak u časopisu Nature Communications u kojem su objasnili kako je jedna neobična i slučajna prirodna pojava sprečila porast količine kiseonika u atmosferi, a time i razvoj višećelijskih organizama za čitave dve milijarde godina.

Izvor:
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Piše: N. Zdravković

Izvor: Elementarium.cpn.rs

Naime, mnogo pre kambrijumske eksplozije, koja je pre oko 550 miliona godina iznedrila gotovo sve tipove životinja koje danas postoje, prvi organizmi koji su živeli na Zemlji bili su jednoćelijski i anaerobni, što znači da nisu koristili kiseonik, gas kojeg je tada u atmosferi bilo samo u tragovima.

Pre oko dve i po milijarde godina cijanobakterije su bile prvi organizmi koji su vršile fotosintezu, oslobađajući kiseonik koji je, nemavši više kud, počeo da se taloži u atmosferi. U roku od par stotina miliona godina, nivo kiseonika u atmosferi bio je oko deset puta niži nego danas – nedovoljno za evoluciju aerobnih organizama, ali dovoljno da izumru mnoge vrste bakterija za koje je kiseonik bio toksičan.

Nakon tzv. „velikog oksidativnog izumiranja“, desilo se nešto što je naučnicima dugo predstavljalo potpunu misteriju. Nivo kiseonika je prestao da raste, ostavši gotovo dve milijarde godina na nivou negde deset puta manjem nego danas, iako su cijanobakterije nastavile da ga oslobađaju s nesmanjenom žestinom.

Kako u svom radu navode profesori Tim Lenton i Stjuart Dejns sa Univerziteta u Ekseteru, rast nivoa kiseonika je sprečila slučajna nova povratna sprega. Naime, stalne tektonske promene izgurale su na Zemljinu površinu organski materijal koji se, umiranjem jednoćelijskih organizama, taložio u sedimentima na dnu okeana.

Ovaj organski materijal, koji je prvi put bio izložen Zemljinoj atmosferi, reagovao je i „zarobljavao“ slobodni kiseonik. Pošto su cijanobakterije i drugi organizmi umiranjem stalno proizvodili nov organski materijal, nastao je ekvilibrijum tokom kojeg je nivo kiseonika ostao manje-više nepromenjen dve milijarde godina.

Situacija se izmenila tek evolucijom prvih biljaka, kada intenzitet foto-sinteze naglo raste, a atmosfera se ponovo zasićuje kiseonikom. Do novog i do dan-danas konačnog ekvilibrijuma dolazi posle kambrijumske eksplozije, kada se razvijaju organizmi koji, da bi preživeli, kiseonik prvi put moraju da troše.

Nauka

Neverovatni snimci najmanjih živih bića

Mikroskopi nam omogućavaju da posmatramo čak i najsitnije postojeće predmete i bića, ali se ograničenja javljaju kod uočavanja pokreta. Nekada je potrebno da prođu sati, pa čak i dani da bi se neki pokret uočio.

Nauka četvrtak 23.03. 11:27 Komentara: 1

One pomeraju granice nauke

Povodom obeležavanja deset godina osnivanja Evropskog istraživačkog saveta (European Research Council, ERC), koji dodeljuje jedan od najprestižnijih grantova u okviru programa Horizont 2020. Evropske komisije, Institut BioSens, Institut za fiziku u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu priključili su se institucijama širom Evrope u organizovanju niza događaja kojim obeležavaju dosadašnje uspehe.

Nauka utorak 14.03. 08:16 Komentara: 0

Sedam planeta: Otkriće i posledice

Tri od sedam planeta koje su nedavno otkrivene imaju uslove u kojima se može zamisliti život, rečeno je na skupu "Sedam planeta, otkriće i posledice" u organizaciji Centra za promociju nauke.

Nauka sreda 8.03. 08:47 Komentara: 10

"Nauku finansiraju poreski obveznici"

Prošle nedelje Srbiju je prvi put posetio Robert-Jan Smits, generalni direktor Glavne uprave za istraživanje i inovacije Evropske komisije. Mada njegova poseta nije privukla veliku medijsku pažnju, ona je bila gotovo istorijska za naučnu zajednicu u Srbiji.

Nauka utorak 7.03. 08:15 Komentara: 7

Krvavi minerali

Konfliktni minerali nalaze se u džepovima, torbama i rančevima skoro svakog od nas. Vaš mobilni telefon i laptop rade zahvaljujući ovakvim materijalima. Nadimak „konfliktni“ duguju svom poreklu, zbog toga što su najveća nalazišta na svetu smeštena duboko u ratnim zonama država Centralne Afrike, najviše u DR Kongo.

Nauka ponedeljak 27.02. 17:50 Komentara: 1

Novi oblik materije: Postoji u vremenu, ali ne i u prostoru

Slavni Univerzitet u Berkliju u Kaliforniji u središtu je medijske pažnje nakon izrazito nasilnih protesta 1500 studenata protiv nastupa ekstremnog desničara Mila Janopulusa. U sukobe studenata i policije umešao se i novi američki predsednik Donald Tramp, koji je, do sada neviđeno, preko Tvitera zapretio Univerzitetu Berkli da će im uskratiti finansiranje iz federalnih fondova jer „ne dozvoljavaju slobodu govora“.

Nauka ponedeljak 6.02. 14:57 Komentara: 59
strana 1 od 132 idi na stranu