Beogradska oaza prirode

Na ovom jedinstvenom mestu koji se prostire na 5ha, posetioci mogu prošetati gotovo svim kontinentima i upoznati se sa biljkama od kojih mnoge u Srbiji nije moguće videti na drugom mestu, a neke od njih predstavljaju i izuzetne prirodne retkosti.

Botanička bašta “Jevremovac” predstavlja učionicu pod otvorenim nebom Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i prepoznatljiv centar botaničkih istraživanja u Srbiji i regionu. Naučni rad pod okriljem Instituta za botaniku i Botaničke bašte podrazumeva istraživanja iz različitih botaničkih disciplina, uključujući i interdisciplinarne projekte sa partnerskim institucijama, dok nastavu u Botaničkoj bašti pohađa preko 1000 studenata osnovnih, master i doktorskih studija.

Od izuzetnog značaja su aktivnosti Botaničke baste na zaštiti ugroženih biljnih vrsta Balkanskog poluostrva. Neke od tih biljaka se u Botaničkoj bašti uspešno gaje, formirane su banke njihovih semena, što omogućava njihovo vraćanje na prirodna staništa sa kojih su nestale ili na kojima se njihova brojnost smanjila do kritične granice.

Foto: Marija Gajiæ, Popular Science

Pojedine biljke, koje se teže uzgajaju u uslovima Botaničke bašte, uključene su u program razmnožavanja metodom kulture tkiva. Ovim metodom se iz samo jedne individue, u laboratorijskim uslovima, može razmnožiti na stotine novih jedinki koje se nakon toga mogu vratiti na prirodna staništa, a istovremeno se dobija i značajna količina materijala koji se može koristiti za istraživački rad. Brojni naučni radovi o antimikrobnim, antifunglanim, antioksidativnim i drugim svojstvima nekih od ugroženih biljnih vrsta Balkana realizovani su upravo zahvaljujući biljkama odgajenim u kulturi tkiva, jer zbog male brojnosti njihovih populacija materijal nije moguće sakupiti u prirodi.

Botanička bašta u Beogradu osnovana je 1874. godine na inicijativu čuvenog naučnika, profesora botanike, Josifa Pančića. Prvobitno je bila smeštena na Dorćolu, na obali Dunava, ali na tom mestu nije dugo opstala. Iste godine kada je Pančić preminuo, 1888, dve velike poplave gotovo su u potpunosti uništile biljni fond tadašnje bašte.

Poseban ponos Botaničke bašte predstavlja staklenik podignut 1892. godine. Ovaj spomenik kulture koji je proizvela u to vreme čuvena firma Mozentin iz Drezdena, od skoro ponovo sija punim sjajem. Nakon dugogodišnjeg čekanja na obnovu, staklena bašta je u celosti rekonstruisana i prethodne jeseni svečano otvorena za posetioce. Rekonstrukcija je finansirana sredstvima EU HETIP projekta za unapređenje visokoškolskog obrazovanja u Srbiji. Staklenik je zadržao originalni izgled iz perioda kada je podignut, uključujući i vrlo upečatljive ukrase, prvensteveno na spoljnom delu prepoznatljive centralne kupole.

Danas, nakon temeljne rekonstrukcije savremeno staklo koje je ugrađeno, sistemi za navodnjavanje i regulaciju temperature i vlažnosti omogućavaju obezbeđivanje adekvatnih uslova za gajenje egzotičnih biljnih vrsta sa vrlo različitih tipova staništa iz najrazličitijih klimatskih zona. Zahvaljujući tome, svi posetioci botaničke baste, ali i studenti koji izučavaju različite botaničke discipline imaju prilike da u samom centru Beograda prošetaju tropskom kišnom šumom, pustinjama, ili uživaju u mirisima mediteranskih vrsta.

U stakleniku se nalazi blizu 1000 biljnih vrsta, uključujući banane, kafu, impresivnu kolekciju kaktusa i orhideja, a kolekcija biljaka se sada intenzivno unapređuje zahvaljujući saradnji i razmenama sa brojnim botaničkim baštama.

Pored rekonstrukcije velikog staklenika obnovljena je i tzv. mala staklara koja se koristi za razmnožavanje biljaka, ali su u njoj smeštene i moderno opremljene laboratorije, što je dodatno unapredilo uslove za naučno istraživački rad u okviru Instituta za botaniku. Upravo u ovom prostoru nalaze se i nove laboratorije namenjene gajenju biljaka metodom kulture tkiva.

Zbirka pod nazivom HERBARIUM PANCICIANUM je najveća naučna i kulturna zaostavština Josifa Pančića koja se nalazi pod posebnim režimom obrade i čuvanja, a potiče iz 1860. godine. Simbol Bašte je i divan primerak Pančićeve omorike, četinara koji je živi fosil i endemična vrsta rasprostranjena na uskom području srednjeg toka reke Drine, krunsko otkriće Josifa Pančića i jedan od najlepših četinara Evrope.

U Botaničkoj bašti je smeštena i zgrada Instituta za botaniku sa velikim herbarijumom i bogatom bibliotekom, a razrađuju se i planovi da se doseli i Biološki fakultet koji još uvek nema sopstvenu zgradu.

Otvoreni prostor Botaničke bašte “Jevremovac” sadrži biljni fond od preko 1000 vrsta grupisanih u geografske i ekološke celine. Preko 750 zeljastih biljaka i 250 vrsta drveća i žbunova, čine ovaj prostor plućima centra grada. U šumskom ambijentu žive i po nekoliko desetina godina stari brestovi, impozantna stabla kavkaskih zelkova, ariši, više vrsta borova, smrča, hrastova, kestena, kedrova, čempresa, tuja; primerci sekvoja i metasekvoje, Ginkgo biloba; bujni žbunovi Himalajskog biberovca, berberisa, forzicija…

Posebno atraktivan deo otvorenog prostora predstavlja Japanski vrt koji je projektovan tako da se uklopi u autentičan ambijent Bašte, a istovremeno svim posetiocima približi umetnost kreiranja japanskih vrtova i kulturu i tradiciju Japana. U vrtu se nalazi jezero sa japanskim šaranima i atraktivnim vodenim biljkama, dok su preko njega postavljena dva mosta konstruisana u stilu karakterističnom za ovaj tip vrtova. U vrtu se nalazi i čajni paviljon, kao i brojne biljne vrste koje su značajne za japansku tradiciju i kulturu, a među njima se interesantnom simbolikom posebno izdvajaju japanska trešnja i japanski javor.

Foto: Mira Fiškaloviæ, Popular Science

Na ovom jedinstvenom mestu koje se prostire na 5ha u centru Beograda, posetioci mogu prošetati gotovo svim kontinentima i upoznati se sa biljkama od kojih mnoge u Srbiji nije moguće videti na drugom mestu, a neke od njih predstavljaju i izuzetne prirodne retkosti.

Svako godišnje doba u Bašti nosi svoje specifičnosti i karakterišu ga različite biljke koje upravo tada uživaju u svojim minutima slave i posetioci ih teško mogu zaobići. Proleće je vreme kada je Bašta ukrašena cvetovima brojnih biljaka, ali se među njima posebno izdvaja period kada cveta japanska trešnja i time simbolizuje mladost, lepotu, ljubav i nov početak.

Leto je idealno doba za upoznavanje sa začinskim i lekovitim, ali i otrovnim biljkama Bašte i uživanje u mirisima lavande, matičnjaka, žalfije i divljenje cvastima biberovca, mediteranske biljke koja vrlo lepo već decenijama opstaje u otvorenom prostoru Jevremovca.

Tokom jeseni, prepoznatljiv simbol Bašte je iranska bukva čija ogromna dekorativna krošnja u istom trenutku ima listove različitih boja, te je često nazivaju i „šuma u malom“, a to je i vreme kada ginkgo zbacuje svoje zlatno žute listove (pojava se naziva „zlatna kiša“).

Tokom zime, brojne zimzelene vrste, a pre svega četinari plene svojim krošnjama koje tada dolaze do punog izražaja. Među najlepšima su svakako primerci pančićeve omorike, ali i himalajskog borovca koji oduševljava dugim četinama, njihovim fantastičnim bojama i izrazito krupnim šišarkama.

Botanička bašta „Jevremovac“ je svakako ne samo oaza prirode u centru grada, nego i istorije i kulture grada i države. Ona je mesto za učenje, odmaranje, razmišljanje, uživanje…

Najbolji način da doživite Botaničku baštu, uplovite u čarobni svet biljaka obilaskom otvorenog prostora i staklenika, kao i japanskog vrta, predstavlja obilazak bašte sa stručnim vodičem.

Izvor: Popular Science Srbija.