Blog Rozeta: Šta se desilo sa robotićem?

Izgleda da je do poslednjeg vata struje “File” sprovodila naučne zadatke. Preksinoć je kontrola sa Zemlje pokušala da aktivira penetrometar MUPUS koji bi se pomoću malog mehaničkog čekića zabio u tlo radi merenja temperature i čvrstoće tla. Posle prvog neuspelog pokušaja, MUPUS je na kraju ipak uspeo u svojoj nameri (harpuni koji su trebali da ukotve sondu za tlo su takođe deo tog eksperimenta, ali se nalaze na drugom delu sonde).

Ovako je poèelo: “Rozeta” je kratko “pikirala” i time dala “Fileu” brzinu i pravac ateriranja. (foto: ESA)

Čim su shvatili da je situacija sa energijom vrlo ozbiljna, kontrolori misije su odlučili da zaigraju na sve ili ništa i pokušaju da pomere sondu pomoću vijaka sistema SESAME ne bi li omogućili bolje osvetljavanje panela. Izgleda da je manevar uspeo i “Fili” je podignuta za oko 4 cm a glavni korpus sonde zarotiran je za oko 35°. To ipak nije bilo dovoljno i primarne baterije su i dalje nastavile da se prazne. Bilo bi potrebno oko pet sati Sunčevog svetla samo da bi se temperatura baterija održala na iznad od 0° C, ali “Fili” nije imala snage ni za to. Za dneve operacije “Fili” je trebalo oko 60 W struje, dok je za sat ipo svetlosti dnevno dobijala samo oko 1 W, sa pikom od približno 4W tokom 20 minuta. Posle manevra, kameraROLIS koja je okrenuta ka tlu, načinila je fotografije koje su potvrdile da se “Fili” pomerila.

Detalj sa komete (foto: ESA)

Pored toga, naučnici misije su se potrudili da ekspresno sprovedu brojne naučne programe i izvuku maksimalni mogući benefit iz sonde. Uprkos nepovoljnim uslovima, odlučeno je da se ipak pokuša sa bušenje uređajem SD2[1] (Drill, Sample, and Distribution), i protivno svim prognozama, ono je bilo uspešno a uzorci su poslati u COSAC (COmetary SAmpling and Composition), i u hromatograf i spektrometar. U isto vreme, aktiviran je “Ptolomy”, maseni spektrometar kadar da meri izotopski sastav materijala sa površine, koji je, zajedno sa COSAC-om, jedan od dve zvezde među instrumentima “File”.

U instrument “Ptolemy”, težak 4,5 kg, spadaju i 26 grejača za uzorke, od kojih su neki bili zagrevani i do 800° C. Rendgenski spektrometar APXS je takože imao seansu, ali prve informacije ukazuju da izgleda da se zaštitni poklopac nije propisno otvorio, jer rezultati analiza pokazuju visoku koncentraciju metala od kojih je sačinjen poklopac (titanijum i bakar). Posla je imao i alat CONSERT (Comet Nucleus Sounding Experiment by Radiowave Transmission), koji je radio u sprezi sa sličnim instrumentima na “Rozeti”, i koji je slao na Zemlju podatke do poslednjeg trenutka, što će pomoću da se precizira trenutna lokacija sonde na površini.

Mesto prvog dodira sa kometom (foto: ESA)

Da li ovo znači kraj “File”? Ne obavezno. Kada se posle 57 sati rada nivo energije približio nuli, mala sonda je zapadala u hibernaciju. Kako se Čuri bude približavao Suncu tako će rasti količina svetlosti koja pada na solarne panele, tako da bi za pet ili šest meseci sonda možda mogla da vaskrsne … ako do tada paneli ne budu pokriveni prašinom.

I dok je “File” sprovodila svoje poslednje naučne programe, “Rozetin” tim se potrudio da otkrije tragove koje je sonda ostavila na površini kada je prvi put udarila u površinu brzinom od 1 m/s, koja je prilikom drugog odskoka spala na 0,38 m/s. Instrument ROMAP je savršeno registrovao sondine skokove.

Možda se “File” više nikada ne probudi, ali smo svi svesni da je uspela da ispuni svoju misiju samo par sati nakon što su je skoro svi otpisali. Prava robotska odiseja sa sretnim krajem. Na kraju je mala “Fila” ipak uspela. Hvala joj na svemu! Ipak, držimo joj palčeve za naredno buđenje.

foto: ESA

Kontakt sa sondom je izgubljen 15. novembra u 01.36 po našem vremenu, malo pre nego što je okončan komunikacioni prozor sa “Rozetom”. “File” je pala u elektronsku fibernaciju, kako je i očekivano i planirano, ali ne pre nego što je kompletirala primarnu misiju upotrebivši sve svoje naučne alatke. Članovi rukovodstva misije se nadaju da će se za par meseci sonda ipak probuditi, kada nivo osvetljenosti dovoljno poraste (perihel će biti u 15. avgusta 2015.), ali bez lažne nade, šanse za to su vrlo mršave.

Nakon (ipak) prerane “Filine” smrti, otvorila se izvesna polemika o tome da li je sonda trebala da bude opremljenaradioizotopskim termoelektričnik generatorina (RTG) koji bi joj produžili vek, navodi Astronomski magazin u svom autorskom tekstu.. Ipak, čitava debata je prilično “sterilna”, jer je misija bila budžetski ograničena a težina “File” nikada ne bi dozvolila niti omogućila takvu dodatnu opremu. Pored toga, u vreme konstruisanja misije ESA nije umela da konstruiše RTG-ove, te bi po tom pitanju u to vreme bila primorana da sarađuje sa SAD ili Rusijom (danas i Kina proizoti RTG-ove, ali nije u vreme kada je misija “Rozete” bila planirana). Evropa već godinama pokušava da pokrene program za proizvodnju RTG-ova baziranih na americijumu-241ali do danas bez uspeha, uglavnom zbog političkih i financijskih razloga. Ono što je možda moglo da se upotrebi bili su nuklearni grejači (RHU), takođe zasnovani na plutonijumu-238 (ili nekom drugomizotopu, ko što je americijum-241). RHU-i su korišćeni na mnogim Nasinim letilicama koje su koristili solarni paneli (“Spirit”, “Oppotrunity”, “Mars Pathfinder”, itd.) što je omogućavalo manje trošenje struje na zagrevanje vitalnih brodskih sistema (akumulatora, avionike, itd.). Da li je korišćenje nuklearnih grejača moglo da produži život “File”? Možda, ali pošto Evropa nije posedovala plutonijum-238, “Filini” konstruktori nisu imali izbora.

U međuvremenu, “Rozeta” nastavlja svoju misiju. Juče od 11 sati po našem pokušala je da uhvati bilo kakav signal sa “File” (nemam informaciju kako je to proteklo), i to će raditi još nekoliko puta u toku nekoliko dana za slučaj da “File” nekako izađe iz hibernacije. “Rozeta” se vratila na orbitu lociranu na 30 km od Čurija – nakon što je bila na samo 10 km – i 6. decembra će se spustiti na visinu od 20 km. Posle toga će izvesti otvorene orbite (hiperbolične u odnosu na kometu), koje će je u nekim situacijama dovesti na samo 8 km od površine. Možda je “File” zaćutala zauvek, ali ne zaboravimo da je “Rozetina” misija tek započeta.

Više na: Astronomski magazin.