Obrazovanje i društvene vrednosti

Šta to pomenusmo gore? ’’... koji se temelje na društvenim vrednostima’’. Da li je to ono što se u zemlja koje malo više od 1% ukupnog budžeta izdvajaju za obrazovanje, naziva strategija obrazovanja?

Na pitanje zašto učimo i čemu škola, odgovor se sam po sebi nameće, a on glasi: da bi se mladi razvijali kao ličnosti i da bi se što bolje pripremili za život i stvaralačko delovanje. Iz prvog pitanja, logično proizilazi i drugo: čime taj cilj ostvariti? Odgovor je – sadržajima. Cilj nastave ostvaruje se pomoću nastavnih sadržaja. Zbog toga je izbor sadržaja za nastavni proces oduvek bio izuzetno važan. Savlađivanjem sadržaja se stiče znanje, formiraju veštine i navike. Iz ogromnog fonda ljudskih iskustava treba izabrati ono kojim će se najuspešnije ostvariti postavljeni cilj.

Da li su obrazovanje i nastavni sadržaji kao što se navodi u naslovu nasuprot društveni vrednostima? Da li je potrebna veze te dve pojave? Verujem da je ovaj text samo uvod u ovu vrlo bitnu i dosta opširnu temu, te bih želela da se za početak osvrnemo na bitnost kvalitetnog osmišljavanja nastavnih sadržaja koje naša daca pohađaju ne tako kratak perod svog života. Ako uzmemo u obzir da se danas fakultetsko obrazovanje već podrazumeva...računica je jednostavna - naša deca su nastavnim sadržajem izložena minimum 16 godina, što je skoro ¼ prosečnog životnog veka. Malo li je?

Kako smislene nadgradnje znanja nema bez dobro postavljenog osnovnog znanja osvrnućemo se na nastavne sadržaje u osnovnim školama. Osnovnoškolska nastava počiva na osnovnim (temeljnim) načelima osnovne škole. Ona ima opšteobrazovni karakter i osnova je za svako dalje sticanje znanja iz biologije. Vaspitna uloga nastave biologije ogleda se u sticanju umenja, veština i formiranju radnih navika. Time se podstiče celokupan fizički, umni i estetski razvoj, kao i radno stvaralaštvo. Tome doprinose nastavni sadržaji koji predstavljaju bazu tog sistema obrazovanja i vaspitanja.

Dakle, nastavni sadržaji. Najvažnije odrednice izbora sadržaju su: društvene potrebe, individualne potrebe, naučna dostignuća, saznajne mogućnosti učenika i cilj vaspitanja. Na izbor sadržaja utiče i karakter svakog nastavnog predmeta pojedinačno, jer različite nastavne discipline koriste različite istraživačke metode, različite su strukture, zahtevaju različite oblike razmišljanja i primene znanja.

Posebno bih istakla društvene potrebe jer je razvoj i napredak svakog društva oduvek bitno zavisio od obrazovanosti tj. od znanja njegovih članova i od njihove umešenosti da znanje, kojim raspolažu, praktično primene. Na današnjem nivou naučnog i tehničkog-tehnološkog razvoja znanje je presudni činilac društvenog napretka i kvaliteta života. Svaka nacija i svako društvo ima svoje potrebe, probleme, preokupacije i interesovanja. Potrebno je da ta posebna svojstva nacije i njihovih podgrupa nađu mesta i u programu obrazovanja.

Školski sistem i škola, kao njegova osnovna jedinica, su društveno zavisne kategorije. Škola je ustanova koja služi ostvarenju opštih društvenih ciljeva i to je jedan od najvažnijih izvora iz koga crpi svoje zadatke i glavni činilac koji determiniše njenu funkciju. Logično je onda što se sadržaji za nastavni proces biraju zavisno od društvenih potreba. Ako su prioriteti jednog društva razvoj poljoprivrede i prerađivačke industrije, onda će se to odraziti i u nastavnim sadržajima počev od starijih razreda osnovne škole, preko srednjih stručnih škola sve do visokog obrazovanja.

Ako se društvo uz to opredeli za nacionalnu, versku, seksualnu i radnu ravnopravnost, za razvoj demokratije i poštovanje ljudskih prava, onda će se za nastavni program birati takvi sadržaji koji pomažu ostvarivanje takvih opredeljenja. Međusobno suprotstavljene društvene snage uvek se bore da ostvare uticaj na izbor nastavnih sadržaja i, preko njih, na formiranje uverenja mladih generacija.

Repetitio est mater studiorum

Pokušajmo značaj u osmišljavanju nastavnih sadržaja prikazati na primeru jedne nauku koja je vrlo praktična, sa kojom se deca u Srbiji susreću zvanično u petom razredu osnovne škole, dakle sa 11 godina, ali sa kojom se praktično susreću ipak neku godinu pre. Biologija - svuda oko nas i pruža neverovatnu kreativnost u radu sa decom.

Struktura nastavnih sadržaja biologije može se bazirati na različitim principima za raspoređivanje njihovih pojedinačnih komponenti. Posebno razmatrajući dosadašnje načine formiranja nastavnih sadržaja u biologiji, može se uočiti i postojanje nekoliko osnovnih principa za utvrđivanje rasporeda nastavnih sadržaja. U Srbiji u osnovnoškolskoj nastavi biologije je najdominantniji linearni princip za utvrđivanje rasporeda nastavnioh sadržaja koji podrazumeva linearno povezivanje sadržaja po temama.

U takvom rasporedu sadržaji se ne ponavljaju na drugim stupnjevima školovanja, odnosno ono što se radilo u jednom razredu ne ponavlja se u sledećim razredima. Takav raspored nastavnih sadržaja nije pogodan za učenike mlađih razreda, jer teže savladavaju logičku strukturu biološke nauke, a zbog neponavljanja sadržaja dolazi i do izraženog procesa zaboravljanja. Uzimajući u obzir gore navedeno, u nastavnoj praksi, ovakav raspored nastavnog sadržaja biologije može se primenjivati u srednjoj školi, kada to može da odgovori uzrastu učenika.

Ako uporedimo najdominantniji pricip za utvrđivanje osnovnoškolskih nastavnih sadržaja biologije u Nemačkoj, videćemo da je to raspored koncentričnih krugova koji se bazira na svrstavanju nastavnog sadržaja u koncentrične krugove, prema stupnjevima školovanja (od najneposrednijeg i najpoznatijeg do manje poznatog i učeniku veoma udaljenog gradiva). U jednom razredu nastavni sadržaj biologije se prezentuje na određenom nivou, a potom se u sledećem razredu taj sadržaj ponovo ponavlja, ali u većem opsegu i detaljnije.

Ovakav raspored nastavnog sadržaja biologije je dobar u pogledu ostvarivanja trajnosti i kvaliteta znanja kod učenika. Ako se uporede uspesi učenika iz Nemačke i Srbije na medjunarodnim takmičenjima iz prirodnih nauka, jasno će biti zašto sam nas uporedila baš sa Nemačkom. Sa Finskom, Australijom, Novim Zelandom, Japanom nas je nemoguće ni porediti. Izgledalo bi to kao da porediti crno i belo.

Postoji i kombinovani princip organizacije nastavnih sadržaja, koji se pokazao kao najbolji i najefikasniji, a koji kombinuje dobre strane linijskog i koncentričnog raspoređivanja sadržaja, a poništav loše strane jednog i drugog načina. Radi se tako što se učenici, u početku školske godine, uvode u osnovni sadržajni krug pa se on u toku godine polako popunjava sadržajima po sistemu prethodnog koncentričnog kruga.

Niko nas ne uči zašto to nešto treba da učimo

Nastavni sadržaji u nastavi biologije danas, u zemljama koje imaju jasno definisanu strategiju obrazovanja i jasno definisane ciljeve za svaki pojedinačni predmet pa i za biologiju, imaju izuzetno veliki opseg. Posebno se karakterišu razmatranjem odnosa čoveka sa njegovom životnom sredinom, kao i sa prirodom u celini. Osnovni izvor savremenih nastavnih sadržaja biologije čini biologija kao centralna prirodna nauka u sistemu prirodnih nauka i sva njena dostignuća u eri velike naučno-tehnološke ekspanzije. Nova otkrića u biologiji implementiraju se u nastavne sadržaje anatomije, morfologije, citologije, histologije, sistematike i drugim biološkim disciplinama.

Ta integracija se vrši u nastavi biologije u celini uz poštovanje svih didaktičkih principa i na tekovinama metodičke prakse. Tako se formira posebno oblikovan savremeni metodički sistem nastave biologije koji treba da bude pristupačan svim uzrastima učenika. Metodički prerađeni sadržaji biološke nauke, kao takvi, mogu da budu prezentovani i prihvaćeni od strane učenika. Metodička orjantacija svih strukturalnih komponenti nastavnih sadržaja pojedinačnih bioloških disciplina čini osnov za formiranje kompleksnog metodičkog sistema nastave biologije. Ovim se ostvaruje korelacija između napred pomenutih metodičkih pravaca shvatanja, principa rasporeda i izvora nastavnih sadržaja.

Takođe, postoji nešto što nazivamo teorijama o izboru nastavnih sadržaja. Postoji više ovih teorija, ali su najveći uticaj imale teorije didaktičkog formalizma, didaktičkog materijalizma i didaktičkog utilitarizma, a od savremenih teorija treba izdvojiti teoriju egzemplarizma, problemsko-kompleksnu teoriju, teoriju strukturalizma i funkcionalističko-materijalističku teoriju. Hajmo opet konkretno i na primeru Srbije u Nemačke. U Srbiji iz nastave biologije je glavni zahtev da učenici usvoje što veći broj činjenica (teorija didaktičkog materijalizma).

Ukoliko samo pogledamo sadržaje u udžbenicima iz biologije za osnovnu školu, uverućemo se u to. Npr. Osnovni pojmovi, Životna sredina i ekosistem, Građa ekosistema, Stanište – Biotop, Životna zajednica – Biocenoza, Osnovni procesi koji se odvijaju u ekosistemu, Uslovi života u staništu – ekološki faktori, Abiotički faktori, Klimatski faktori, Zemljišni faktori, Reljefni faktori, Biotički faktori itd. Dok naslovi iz iste oblasti u Nemačkoj su npr. Tekuće vode, Životni prostor uz Rajnu, Pijaća voda je skupocena, Samoprečišćavanje u tekućim vodama, Prečišćavanje vode u postrojenjima, Voda – životni eliksir, Čovek stvara i ugrožava prirodu, Grad i okolina, Životno okruženje grada, Život između kuća, Zagađen vazduh šteti zdravlju, Efekat staklene bašte, Umanjiti smeće, izbeći ili iskoristiti, Mleko iz flaše ili kese, Šta treba raditi za kvalitetniji 21. vek itd.

Metodičke vrednosti nastavnih sadržaja mogu se izraziti putem svrstavanja tih sadržaja u vaspitno-obrazovne sisteme po određenom redosledu (planu i programu).

Nastavni plan je školski dokument koga čine osnovne karakteristike nastavnih sadržaja: broj, redosled i opseg nastavnih oblasti (Vilotijević, 1999). Nastavni plan nastave biologije je deo opšteg plana vaspitano-obrazovnog rada za određeni tip škole. On sadži nedeljni i godišnji fond časova biologije po razredima (uzrastu učenika). Uskalđuje se sa metodičko-didaktičkim, socijalnim i drugim napred navedenim kriterujumima u cilju ostvarenja opštih zahteva vaspitni-obrazovnog rada.

Nastavni program biologije predstvalja razradu (konkretizaciju) nastavnog plana biologije po pitanju cilja i zadataka nastave, nastavnih sadržaja i objašnjenja tj. uputstava za njihovu realizaciju. Njime se utvrđuju obim, dubina i redosled nastavnih sadržaja (uz poštovanje napred navedenih principa za odabir i raspored-redosled nastavnih sadržaja). Obim sadržaja sačinjava suma znanja (činjenice, sudovi, pojmovi) koje treba steći u jednom razredu i zbir aktivnosti koje treba obaviti. Obim se usklađuje sa uzrasnim mogućnostima učenika. Dubina sadržaja je takva didaktička kategorija koja označava kvalitet stečenih znanja i sposobnosti.

Tu nije reč samo o poznavanju činjenica nego i o analitičkom sagledavanju uzročno-posledičnih veza među njima. Ova dimenzija ne može se potpuno precizirati nastavnim programom pa je nastavnici određuju svojom praksom. Nastavnik mora i stručno i didaktički potpuno ovladati sadržajima predmeta koji predaje (ne samo na nivou koji se zahteva od učenika nego i na naučnom nivou) da bi odredio dubinu koju treba da dosegnu učenici (Stanisavljević, Radonjić, 2009).

Ako malo detaljnije proučite nastavne sadržaje, zapazićete da je u Srbiji akcenat na obimu sadržaja (sumi znanja, činjenice, sudovi, pojmovi koje treba steći u jednom razredu i zbir aktivnosti koje treba obaviti) što se posebno primećuje u osmom razredu pri izučavanju ekologije.

U Nemačkoj se primećuje veći akcenat na dubi nastavnih sadržaja nego u Srbiji. Dakle, akcenat je na tome šta to učimo, zašto, čemu nam u ćivotu top koristi. Na to nam ukazuju i prve stranice udžbenika sa kojim se učenici susreću – sadržaj. Primećujemo razliku u samim naslovima nastavnih tema i nastavnih jedinica koje će učenici obrađivati, a kasnije i u samom tekstu tih nastavnih tema tj. nastavnih jedinica.

Na primer: nastavna celina/biološka oblast – antropologija; nastavna tema - sistem za razmnožavanje, razvoj i seksualnost; završni razredi (uz napomenu da se sa ovom nastavnom temom u Nemačkoj učenici susreću već i u petom razredu):

Srbija - Sistem organa za razmnožavanje, Organi za razmnožavanje, Građa i uloga organa za razmnožavanje, Oplođenje i trudnoća, Oboljenja i nega polnih organa

Nemačka - Seksualnost, razmnožavanje i razvoj ljudi, Biološke osnove ljudske seksualnosti, Hoćeš da pođeš samnom, Hormoni utiču na pubertet, Polni organi muškarca, Sperma, Polni organi žene, Građa i razvoj jajnih ćelija, Ženski ciklus – menstruacija, O seksualnosti čoveka, Seksualnost u stabilnoj vezi, Metode zaštite, Razvoj čoveka, Od embriona do čoveka, Prekid trudnoće, Trudnoća i porođaj, Životna doba.

Prilagoditi uzrastu

Organizacija nastavnih sadržaja kod nas je takva da deca uče od opšteg ka pojedinačnom, a ne od poznatog i pojedinačnog ka opštem iako se ovaj drugi način organizacije pokazao kao svrsishodniji za osnovnoškolski uzrast dece.

Na primer: u Srbiji, učenici se sa sisarima upoznaju izučavajući najpre njihove karakteristike, a zatim sledi u nekoliko rečenica opis grupa sisara (torbari, bubojedi, glodari, majmuni, zveri itd). Ono o čemu bi trebalo razmisliti jeste da učenici o sisarima uče polazeći od sisara sa kojim su se oni do tada susreli ili koji su karakteristični za područje u kojem učenici žive (pas, vuk, mačka, goveče, svinja, poljski miš, veverica itd) i na tim primerima se upoznaju sa karakteristikama sisara, a nakon toga da uočavaju opšte karakteristike i međusobne razlike sisara.

U nekim državama, naročito na engleskom govornom području, doskora nije postojao obavezni nastavni program. Nacrt programa je sastavljan posle rasprave među nastavnicima i primenjivan vrlo slobodno u okviru fleksibilnog sistema obeleženog snažnim lokalnim autonomijama i bez stalne intervencije državne vlade. U takvoj situaciji postoji opasnost od anarhične nastavne prakse, ali je to izbegnuto interakcijom nastavnih udruženja, školskim debatama, tako da je stvoren zajednički prihvaćen program u kome su razlike između škola relativno male. Nasuprotno tome, postoje zemlje koje sadržaj školskog programa određuju zakonom. Priprema ga i propisuje državna vlada na administrativni način.

U današnjim uslovima, kada programe treba stalno prilagođavati i menjati u skladu sa zahtevima vremena, najviše su pogođeni sistemi koje kontroliše državna vlada dok su decentralizovani sistemi u stanju da se brže prilagođavaju. Iz navedenog se može zaključiti da se u programiranju školskih sadržaja mora gledati šta će biti sutra – program se mora stalno inovirati i dopunjavati.

Osnovna usmeravajuća ideja za programiranje obrazovnih sadržaja je cilj vaspitanja i obrazovanja, pošto je njime određeno šta se želi postići obrazovno-vaspitnim sistemom (a taj cilj se, opet, detektuje iz osnovnih društvenih vrednosti svake države ponaosob). Npr. cilj – pripremiti mladog čoveka za rad ne daje isti okvir za programiranje obrazovnih sadržaja kao cilj – doprinos celokupnom razvoju ličnosti. Opet neki ’’čudan izraz’’ – društvene vrednosti svake zemlje ponaosob!?