Tornado i u Srbiji

Ova nesvakidašnja pojava od juče je glavna vest na svim internet portalima koji donose privatni amaterski snimak. Kovitlac, kakav je moguće videti samo sa izveštaja svetskih agencija tutnji svom silinom. Da nije u pitanju američki srednji zapad svedoči naslov „Tornado u Somboru“.

Usevi suncokreta, šećerne repe i kukuruza su počupani ili polegli, a polegla je i pšenica. Kopači koji su mu se našli na putu bežali su s njiva glavom bez obzira. O tome svedoči jedan od očevidaca - Stipan Vuković:

- Pre toga padala je sitna kiša, ali nije bilo naročito oblačno. Odjednom gledamo ide od kanala prema nama vrtlog visok sigurno 200 metara. Sve se lomi, puca. Strašno je izgledalo, jer je sa sobom nosilo slamu, prašinu, zemlju. Preko našeg salaša prošao je za desetak sekundi. Sreća što nas je zahvatio samo rub i što je dalje otišao preko njiva. Da je ušao u salaše bilo bi svašta - priča Stipan.

Vukovićev salaš tornado je okrznuo, ali je preko susedno salaša prešao svojim središtem i napravio lom. U dvorištu polomljeno drveće, iz betona izvaljeni debeli metalni stubovi, a kamp-prikolica prevrnuta na krov.

Pčelinjak Save Kovčina potpuno je uništen.
- Bio je takve snage da je prikolicu tešku oko četiri tone prebacio pedesetak metara dalje od mesta na kojem je stajala. Košnice sa pčelama iz prikolice praktično su isisane i razbacane po ataru. Uništene su 32 košnice sa pčelinjim društvima, a prikolica je samlevena - kaže Sava Kovčin.

Ovaj tornado koji se kretao iz pravca Lugova prošao je Gradinu i negde u ataru između Gradine i Kljajićevačkog puta jednostavno nestao. Ni najstariji meštani Gradine ne pamte da se nešto slično desilo. Međutim, priča o tornado u Gradini ovih dana podsetila je na početak 80-ih godina kada je nešto slično, samo sa mnogo većom snagom zahvatilo šumu Kozara i radničko naselje na ulasku u Gakovo. Sve što se našlo na nekoliko kilometara dugom putu tog vrtloga bilo je uništeno. U šumi debela stabla izlomljena ili izvaljena, a u gakovačkom naselju bukvalno odneti krovovi sa kuća.

Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kaže da se ovde radi o takozvanom evropskom tornadu, koji je mnogo slabiji od američkog.

- Evropski tornado, ili kako ga kod nas zovu pijavica ili tromba, u našem regionu pojavljuje se skoro svake godine, ali nikad nije zabeleženo da udara na isto mesto. Tako se može desiti da jednom udari u more, drugi put u planinu, treći put u ravnicu...

Njihova pojava je nepredvidiva i ne može se izračunati kada će se i gde ponovo pojaviti, jer nema zakonitosti. Tako da se sledeća tromba na tlu Srbije može pojaviti već sutra, ili za pet godina - kaže Todorović.

Pijavice se, kaže Todorović, u našem regionu pojavljuju na moru, a trombe na kopnu. Javljaju se u letnjem periodu i to u obliku slonove surle koja spaja tlo sa bazom grmljavinskog oblaka. U surli se stvara jak vazdušni vrtlog sa usisnim efektom, tako da može da podiže predmete i stoku sa zemlje.

- Jačina vrtloga može da ide i do 200 kilometara na čas, a njegova širina obično se kreće između 20 i 30 metara. Za razliku od američkog tornada koji traje po sat-dva, trombe i pijavice najduže traju pet do 10 minuta. Precizni podaci o tome kada se tornado kod nas poslednji put pojavio ne postoje, jer se njihova pojava beleži samo kada je vide ljudi, ili kada se naiđe na njihove tragove. Ukoliko se pojavi u nekoj zabiti, podataka nema. Pre nekoliko godina članovi ekološke organizacije „Ekotopija“ prijavili su da je tromba prošla preko Tare i tada u šumi raskrčila trasu od oko 100 metara, a poznat je i slučaj od pre sedam, osam godina kada je u šumi blizu Pljevalja tornado posekao šumu u dužini od nekoliko stotina metara i širini od 20 do 30 metara. Kao da je neko isekao trasu za žičaru - priča Todorović.

I dok meteorolozi tvrde da je tornado kod nas manje-više redovna pojava, većina građana ostala je zatečena ovom vešću. Zbog toga su se juče mnogi s pravom zapitali šta činiti ako tornado dođe do njih.

- Jedini način da se zaštite kuće jeste da se sve zablindira. Amerikanci, koji imaju iskustva, u tim slučajevima daskama zatvaraju prozore i vrata što je ispravno jer po zakonu fizike vetar kada prodre pod pritiskom može da digne celu kuću. Naše kuće su čvršće od njihovih jer oni imaju montažne ispod kojih kopaju skloništa. Ali svejedno, „blindiranje“ je jedina prava zaštita - kaže Todorović.

Nepredvidiv i opasan - Najviše tornada ima u SAD, oko 1.200 godišnje, što je četiri puta više nego u Evropi - Tornada i pijavica u Evropi ima naročito leti u svim zemljama, a najviše ih je u Velikoj Britaniji - U Nikoziji je 18. septembra prošle godine 11 osoba povređeno prilikom udara pijavice - Može da se pojavi bilo gde (na moru, planini, u šumi, ravnici), nepredvidivi su i ne može se izračunati kada će se i gde ponovo pojaviti - Jačina u Evropi može dostići 200 kilometara na sat, širina vrtloga obično je između 20 i 30 metara, a vreme trajanja je pet do 10 minuta. Zbog usisnog efekta može da podiže predmete i stoku sa tla

Piše: M. Š. - Z. V.

Izvor: Blic.