Brodolom u zabranjenoj zoni

Nekoliko dana kasnije, olupan i razvaljen, brod se razbija o misterioznu, maglom obavijenu obalu posutu sa više od stotinu miliona karata dijamanata – sudbina se grubo podsmehnula snovima o bogatstvu njegovih mornara. Nijedan od brodolomnika se nikada nije vratio kući.

Ova neverovatna priča bi bila zauvek izgubljena da se u aprilu 2008. godine nije dogodilo zapanjujuće otkriće olupine broda na peščanoj plaži Špergebita – basnoslovno bogatog i, kao što je poznato, za javnost zatvorenog De Birsovog zakupljenog rudnika dijamanata u blizini ušća reke Oranje na južnoj obali Namibije. Geolog te kompanije je, radeći u sektoru iskopavanja U-60, naleteo na nešto za šta je isprva pretpostavio da je savršeno zaobljen kamen u obliku polulopte. Znatiželjan, podigao je predmet i odmah shvatio da je reč o bakarnoj poluzi. Ispostavilo se da je čudni znak u obliku trozupca na njegovoj zubom vremena nagrizenoj površini žig Antona Fugera, jednog od najbogatijih evropskih finansijera iz doba renesanse. Takvim polugama su tokom prve polovine XVI veka plaćani začini u području južne i jugoistočne Azije.

Arheolozi su kasnije ispod peska pronašli zaprepašćujuću količinu od 22 tone takvih poluga, kao i topove i mačeve, slonovaču i astrolabe, muskete i pancirne košulje načinjene od lanaca – sve u svemu na hiljade artefakata. I naravno, zlato, mnogo zlata: više od 2000 divnih, teških zlatnika – uglavnom španskih ekselenta sa likovima Ferdinanda i Izabele, ali isto tako i izvesne količine mletačkog, mavarskog, francuskog i drugog kovanog novca, kao i izuzetnih portugalskih kovanica sa grbom kralja Žoaoa III.

To je daleko najstarija olupina broda ikada pronađena na obalama podsaharske Afrike, a i najbogatija. Vrednost joj je neprocenjiva, ali ništa od njenih blaga nije toliko potpalilo maštu svetskih arheologa kao sama olupina: portugalski brod kompanije Ist Indijamen iz tridesetih godina XVI veka, s vrhunca epohe velikih otkrića, sa svojim celokupnim tovarom blaga i trgovačke robe je netaknut i neotkriven ležao u tom pesku skoro 500 godina.

„Ovo je neprocenjiva prilika“, kaže Fransisko Alves, doajen portugalske pomorske arheologije i vođa Programa nautičke arheologije pri Ministarstvu kulture Portugalije. „Tako malo znamo o tim veličanstvenim starim brodovima. Ovo je tek drugi koji su arheolozi ikada iskopali. Sve ostale su opljačkali lovci na blago.“

Lovci na blago nikada neće biti problem ovde, usred jednog od najljubomornije čuvanih rudnika dijamanata na svetu, na obali čije samo ime – Špergebit – na nemačkom znači „zabranjena zona“. I ne samo da nije bilo pljačke nego su službenici De Birsa i vlade Namibije, koji su angažovani na zajedničkom poduhvatu nazvanom Namdeb, obustavili svoje radove oko mesta gde se nalazi olupina i pozvali tim arheologa, tako da je tu tokom nekoliko veličanstveno zabavnih nedelja iskopavana prošlost umesto dijamanata.

Naučnicima će biti potrebne godine da istraže obilje materijala sakupljenog sa Dijamantske olupine, kako nazivaju olupinu ovog broda. „Toliko toga je nepoznato“, kaže Portugalac po rođenju, Filipe Vijeira de Kastro, koordinator programa za nautičku arheologiju A&M univerziteta u Teksasu. Kastro više od deset godina proučava portugalske trgovačke lađe, tzv. nau brodove, da bi konačno izradio kompjuterske modele bazirane na oskudnim dostupnim arheološkim iskopinama. „Ova olupina će nam pružiti nove uvide u sve: od konstrukcije brodskog korita, opreme i načina na koji su se brodovi usavršavali, pa do sitnih svakodnevnih stvari – kako su spremali obroke na brodu i šta su ljudi nosili sa sobom na ta veličanstvena putovanja.“

Neki od retkih rukopisa su već nadahnuli detektivski rad, a Kraljevski arhiv u Lisabonu je skrpio dovoljno delova i odlomaka da bi se ispričala priča o davno zaboravljenom putovanju i nestalom brodu, za koju se ispostavilo da je ironijom i alegorijom bogata isto koliko je bila bogata i zlatom.

Priča počinje jednog svežeg prolećnog dana u Lisabonu – u petak, sedmog marta 1533. godine, da budemo precizni – kada je velika flota brodova koji su bili određeni da te godine putuju za Indiju grandiozno zaplovila niz reku Težo i dalje prema otvorenom Atlantiku, dok su se na njima vijorile zastave i barjaci i raznobojna svila i kadife okačeni o njihove visoke jarbole. Oni su bili ponos Portugala, spejs šatlovi svog doba, koji su krenuli na petnaestomesečnu odiseju da bi se vratili sa blagom u vidu bibera i začina sa udaljenih kontinenata. Goa, Kočin, Sofala, Mombasa, Zanzibar, Ternate: znamenita mesta koja su ranije bila nedostižna poput zvezda, sada su – zahvaljujući portugalskoj pronicljivosti i vrhunskoj tehnologiji – postala redovno posećivane luke, deo portugalske teritorije.

Brodovi koji su 1533. godine isplovili niz reku Težo bili su jaki i moćni; dva među njima su bila sasvim nova, a vlasnik im je bio sam kralj. Jedan od njih je bio Bom Žesus – Bog Isus – kojim je zapovedao čovek po imenu Dom Fransisko de Norona i koji je nosio oko trista mornara, vojnika, trgovaca, sveštenika, plemića i robova.

NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA U OKTOBARSKOM BROJU DONOSI:

Sekvoje: super drveće

Prefrigane orhideje

Indonezija: Suočavanje sa fanaticima

Olupina s blagom

Više o oktobarskom izdanju National Geographic Srbija saznajte na: www.nationalgeographic-srbija.com