Dosta je bilo diktata vulgarne mode

Ivana Misirlić: Sedele smo u Parizu, nedaleko od Galeries Lafayette i pričale o tome kako francuske marke uopšte nisu prisutne kod nas jer, očigledno, postoji jezička barijera u poslovanju s Francuzima. Počele smo prvo da maštamo o cipelama, a onda smo munjevito dodale i tašne, nakit, pa i odeću...

Snežana Gročić: Priča je vrlo simpatična.Ja sam šoping manijak za cipele. Volim da pronađem nešto što je ženstveno, udobono i što poprilično odskače od trenutne ponude. U jednim Jonak cipelama sam prošetala po jednoj beogradskoj prodavnici italjijanske obuće. Sećam se da me je neka gospođa pogledala i upitala: “ Dušo to nisu italijanske cipele? Francuske?” I ovo je bio dovoljan znak da Beogradu treba Kokliko.

Butikašice su ovde posebna institucija... nekako mi se ne uklapate u tu sliku? Kamo blanš, kamo silicon, a franch manikir?
Ivana Misirlić: Hvala ti. Ni ja sebe ne vidim tako i ironično sebe zovem butikašicom. Posle studija u Beogradu, nastavila sam da studiram lingvistiku u Parizu, onda sam prevodila sa francuskog na srpski (knjiga Lorena Garnijea o tehno muzici je moje čedo i mogu da se pohvalim da je još niko nije preveo; pa Begbede, pa Uelbek i tako dalje…) Prvi posao koji sam dobila u Parizu bio je posao u modi, tako da već sedam godina gavitiram ka tome, što kao veliki ljubitelj, što kao poznavalac…

Snežana Gročić: Disale smo isti vazduh na Tašmajdanu! Obe smo bile u Petoj, pa igrom slučaja zajedno studirale, opštu književnost i teroriju knjiženosti. Ja sam ostala ovde. Radim u porodičnoj firmi koja se bavi proizvodnjom čarapa i majica. Otvorili smo lanac prodavnica sa novim konceptom SO SOX koji diktira modu kada je ovaj modni detalj u pitanju.

Ali, u Parizu i nije baštako lako shoppingovati... ako niste u fazonu Louis Vuitton ili drugih kreatora sa dva ili više slova u inicijalima. S druge strane tu su tekstilni Mccdonaldsi: H&M, Zara, Mango&ostali, kao i manje poznat, ali mnogo interesantniji Promode. Šta mi konkretno dobijamo u ovoj radnji?
Ivana:Tako je. Više ni u Parizu ne možete na svakom ćošku da nađete “retku perlu”. U tom smislu, “Kokliko” predstavlja veoma eklektičan izbor: Jonak cipele i Sequoia tašne su u Francuskoj izuzetno poznate i komercijalne marke. Ali je zato nakit već nešto drugačiji samim tim što se te “galerije” nakita nalaze na izuzetno skupim i šik lokacijama u Parizu (bulevar San Žermen, Mare, kraj oko Bobura); a što se tiče odeće, tu smo tek potpuno avangardni i za sam Pariz po izboru: Ioannis Guia je Grk koji već 15 godina živi i radi u srcu Pariza flertujući sa visokom modom. U Parizu prodaje u jednoj od najskupljih ulica, i u najboljim fashion concept shopovima u Rimu, Moskvi, Grčkoj i po prebogatim arapskim zemljama. Risto Bimbiloski je Makedonac zahvaljujući kome sam ušla u svet mode. On radi dosta trikotažu, žersej, svilu i vunu. Trenutno radi kao umetnički direktor muške trikotaže u Louis Vuittonu. Dve beogradske kreatorke, Tatjana Tatalović i Slavna Martinović su već poznate užem krugu fashion fanova, i pristale su da prodaju kod nas jer im se naš koncept naročito dopao. Koje su glavne odlike pariske mode?
Ivana: O pariskoj, kao i svakoj drugoj modi može da se govori iz dva ugla: na ulici se nose najviše baletanke, špicate cipele koje ovde žene ne vole, trenč-koat i marame. A pariska moda kada je baš “moda” nosi štikle, anonimne i nepronalažljive kreatore (što egzotičniji, što teži za nabavljanje i što mu ime zvuči inostranije to bolje), drugim rečima, pariska moda voli efemerne i rafinirane stvari. Nikada nećete videti jako našminkanu Francuskinju koja nosi izakanu ili upadljivu tašnu i ima masnu kosu.

Kako nabavljate garderobu za radnju? krenete u shopping kao za sebe ili...
Ivana: Moram da priznam da sam se za odeću vodila šopingom gotovo kao za sebe. Za tašne i cipele sam već morala da budem malo racionalnija… Ali zato već od februara i posle ponovo u aprilu očekujte nove ludorije!

Pored garderobe, žene živog, potrošačkog duha moći će da se snabdevaju i aksesoarima... nezadovoljna, depresivna žena koja se otisnula u shopping terapiju, prvo posegne za sitnicom…
Ivana: Nakit će biti marke Harraca, tašne i kaiševi Sequoia, a uskoro ćemo uvesti i jednu “manju” kreatorku, Žoanu Bratibar… Ne želimo da prenagljujemo, hoćemo prvo da čujemo šta naše klijentkinje žele, kakvu vrstu nakita i aksesoara, tako da su nam njihovi komentari dragoceni.

Ko su vam omiljeni brendovi?
Ivana: Moj je defintivno najdraži Ioannis Guia. i uvodimo od proleća cipele Free Lance za žene, za muškarce Jean-Baptiste Rautureau, pa japanke za mamu, tatu i dete marke Folly Feet za kojima luduju Francuskinje sa Azurne obale, a nadamo se da ćemo uspeti da predstavimo nešto kasnije i sam krem francuskih dizajnera cipela (Rodolphe Menudier i naravno kralja Pierre Hardyja).

Snežana: Ja se svojski trudim da nagovorim Ivanu da dovedemo Pjera Ardija i još neke Japance, ali to je tajna Na koji način ćete kombinovati modne pasaže francuskih kreatora sa lokalnim kreatorskim imenima?
Ivana: Pomenula sam da Parižanke obožavaju da nose kreatore čija imena ne umeju ni pravilno da izgovore. Oni su zvezde. U to ime, pozivamo naše kratore da se pridruže toj konstelaciji i da zaista budu deo pariske mode na beogradskom asfaltu. Ideja je da produžimo i prenesemo taj duh otvorenosti i tolerantosti u našem gradu. Ne postoji samo D&G, Versace i italijanske marke. Dosta je bilo diktata vulgarne mode!

Snežana: S obzirom na to da sam u Beogradu i da poznajem skoro sve kreatrore ideja je bila da damo “udarac” franacuskoj modi. Da pokažemo da nam ne manjka kreativnost.

Znači da će i domaći kreatori moći da se istaknu?
Ivana: Naravno. Neka dođu i vide u kakvom društvu mogu da se nađu.

Snežana: … ukoliko im ne smeta konkurencija Nabrojte deset najboljih domaćih kreatora…
Ivana: Ne usuđujem se da nabrajam po favoritima, ali recimo da volim da zađem kod sestrara Proković, odem da vidim šta radi Dragana Ognjenović, pratim Tanju i pratim Slavnu. Sedam godina pariskog života je napravilo neke rupe u mom poznavanju beogradske modne scene…

Snežana:. Dragana Ognjenović, Jelena i Svetlana Prokovic, Aleksandar Protić, Roksanda Ilinčić, Bata Spasojević, Boris Nikolić, Maja Nedeljković-Davidovac, Zvonko Marković…

Zašto KOKLIKO?
Ivana: Kokliko znači bulka. Zdravo-vitaminska crvena boja bulke koja cveta u proleće donosi novu energiju.

Snežana: Zvučalo je slatko. A htele smo da Beograđani i Beograđanke malo lome jezik.

Ko pušta muziku u radnji?
Ivana: Pušta je mp3 koji je skockan u mom pariskom domu. Moj muž je zadužen za muzički vibe Koklikoa, jer prati nova izdanja (Yoruba Records i Osunlade).

Ko je radio enterijer?
Ivana: Recimo da je arhitekta dao guidelines, a ja pustila sebi na maštu i prenela iz Pariza tonu stvari….

Kada stiže nova isporuka robe?
Ivana: Uskoro!!!!