Ne možemo voleti drugog dok prvo ne zavolimo sebe

Piše: Marija Dedić

Izvor: Novosti.rs

Dok se pitanja bez odgovora nižu, izvesno je jedno - veza sa osobom koja ne voli sebe prepuna je izazova. Jer, partner sa manjkom samopouzdanja neretko traži potvrdu svoje vrednosti, kao i dokaze ljubavi. Teško mu je da prihvati komplimente jer o sebi ne misli u superlativima. Čak i uobičajena komunikacija postaje otežana jer često zauzima odbrambeni stav, pa i onda kad nije napadnut.

Sagovornica "Života plus", sociolog i trener emocionalne pismenosti i ličnog razvoja Sanja Stanković, kaže da kada smo u vezi sa partnerom koji ne prihvata sebe, suočavamo se sa različitim scenarijima.

"Jedan od njih je potreba da spasavamo drugu osobu i gajimo uverenje da kada partner uvidi koliko ga volimo, promeniće se i zavoleti sebe", kaže Stankovićeva.

* Šta praksa pokazuje - koliko je česta ova pojava?

Ljubav prema sebi u velikoj meri zavisi od načina na koji su nas tretirali roditelji i druge važne osobe iz našeg detinjstva. U roditeljskom vaspitanju postoje brojne direktne ili implicitne poruke koje uslovljavaju naša prava na postojanje, ljubav i priznanje. "Budi poslušna devojčica" (pa će te tata voleti) ili "Budi jak dečak" (pa će te mama voleti) i sl. Iako nam roditelji šalju ovakve poruke kako bismo naučili da "preživimo", ove strategije za preživljavanje neretko rezultiraju našom uslovnom ljubavlju prema sebi. Posledično, naučimo da se ljubav mora zaslužiti. Odsustvo ljubavi prema sebi može se kretati od uslovne ljubavi ("Ja sam vredan/a ljubavi ako..") pa sve do samoprezira (kada sebe procenjujemo kao nekog ko ne poseduje minimalne ljudske kvalitete). Praksa rada sa ljudima mi je do sada pokazala da većina ljudi gaji neki oblik uslovne ljubavi prema sebi, samo je pitanje da li je neko dovoljno samosvestan da ovo uvidi i bude spreman da radi na sebi.

* Može li naša ljubav "naterati" partnera da zavoli sebe?

Ljubav drugih kao preduslov zdrave samoljubavi funkcioniše samo dok smo mali. Ako izrastemo u osobu kojoj je potrebna tuđa ljubav i pažnja da bismo zaključili da smo vredno biće, onda se rukovodeći ovakvim principom samo vrtimo ukrug. Drugim rečima, kada smo u vezi u kojoj smo voljeni - osećamo se vredno, a kada nas partner napusti, opet se osećamo bezvredno. Veoma često, prekid veze služi da potvrdimo svoj prvobitni stav - da nismo vredni ljubavi, jer da smo vredni, partner nas ne bi napustio. Ukoliko smo u vezi sa osobom koja je ovakovog uverenja, možemo joj pomoći tako što ćemo joj staviti do znanja da je volimo zbog onoga što ona jeste, a ne zbog onoga što veruje da treba da bude da bi bila voljena. Možemo joj pružiti emotivnu podršku i neosuđujući stav prema njenom problemu, kao i izražavati veru u njene kapacitete da će uspešno razrešiti problem.

* Ljudi se u tim vezama često osećaju iscrpljeno jer im se čini da stalno moraju da dokazuju ljubav nesigurnom partneru. Kako se izboriti sa osećanjem bespomoćnosti?

Osobe koje su u vezi sa partnerima koji ne vole sebe često nose rizik od sagorevanja. Do ovoga dolazi zato što partner sa nedostatkom samoljubavi traži znake ljubavi, koji bi trebalo da potvrde njihovu vrednost, u skladu sa njihovim očekivanjima. Ovo može da se odnosi na broj očekivanih poruka i poziva u toku dana, zatim tu su prečesti zahtevi za verbalnom potvrdom ljubavi, ljubomorni ispadi, emocionalne ucene ("Da me voliš, ti bi... Ali pošto nisam vredan ljubavi..."). Isprva se ove stvari tolerišu jer se veruje da će partner, ukoliko mu pružimo ono što očekuje, zavoleti sebe, ali kako je nemoguće "sipati" ljubav u nečiji emocionalni rezervoar umesto te osobe, posle nekog vremena uviđamo da se to neće dogoditi. Osećanje bespomoćnosti proizlazi iz iracionalnog uverenja da mi imamo moć da učinimo da neko sebe zbog naše ljubavi zavoli. Pa kad uvidimo da sve što radimo nije dovoljno, onda sledi osećanje bespomoćnosti.

* Da li je istina da čovek mora prvo da voli sebe da bi voleo druge?

Preduslov kvalitetne i zdrave ljubavne veze jeste da su obe strane samodovoljne i imaju izgrađen integritet, odnosno poznaju sebe i svoje potrebe, kao i šta im prija kod druge osobe. Imaju jasno izgrađene lične granice i ne nastoje da kompenzuju odsustvo samopouzdanja time što će se nekome dopasti. Kako bi neko zavoleo sebe, mora sebe najpre poznavati i prihvatiti. Samoprihvatanje prethodi samoljubavi ,a ona je kapacitet za sposobnost ljubavi prema drugom. Umesto što neko troši energiju da postane osoba kakva veruje da treba da bude da bi se drugima dopala, mnogo je bolje da istražuje i razvija svoje potencijale za najbolju verziju sebe. U okviru našeg Centra za razvoj veština "Od ljubavi se raste" razvili smo edukativni program "Put ka autentičnom samopouzdanju" na kom pomažemo učesnicima da razviju sopstveni integritet, osveste svoje kvalitete i razviju socijalne veštine koje ih vode ka autentičnom samopouzdanju. Kada nauče da se osećaju dobro u svojoj koži, to se onda konstruktivno odražava i na njihove ljubavne veze.