Prvi sastanak u „drugoj” mladosti

Više niste ni tako mladi ni tako lepi, ali ste (ponovo) željni ljubavi. Na sreću, tu je izreka - "nikad nije kasno da se ljubi strasno", da vas ohrabri u trenutku kada poželite da otvorite novu stranicu emotivnog života. Tu su i "živi dokazi" da "ljubav godine ne broji", tako da imate puno pravo da se u (kasnim) 40-im ili ranim 50-im zaljubite kao da vam je prvi put.

Još samo da iz "škrinje" izvučete zavodnički šarm i povratite samopouzdanje, koje se malo "uspavalo" dok ste bili u braku, gajili decu, po navici "tavorili" u staroj vezi ili jednostavno bili nezainteresovani za izlaske i zabavljanje sa suprotnim polom. Sada, kada ste poželeli da se u kasnijim godinama smejete i delite svakodnevne brige udvoje, trema, nesigurnost, pa i strah su izašli na scenu? Stručnjaci se slažu da ovo jesu česti "pratioci" prvih sastanaka u "drugoj mladosti".

Kada neko u kasnim 40-im odluči da započne novu stranicu u ljubavi, koliko se ta odluka razlikuje od iste u ranijim godinama, kada nemamo "bogatu" prošlost, brak iza sebe, fatalnu vezu koja se završila, decu, razočaranje u suprotni pol, za Novosti govori Dejan Cvetković, socijalni radnik i sistemski porodični psihoterapeut Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.

Koja je prva vidna razlika između veze u 20-im i srednjim godinama?

- Često se radi o potpuno različitim životnim situacijama s obzirom na bračno iskustvo koje imaju muškarci ili žene. Ako do tada nisu bili venčani i imali decu, ljudi su često pod pritiskom svojih uverenja i očekivanja sredine da treba to da promene. U takvim situacijama, oni mogu da započnu vezu ili da se venčaju samo da bi ispunile taj zahtev. Ali, suština je da partnera ne bi trebalo birati samo radi stvaranja potomstva, već da bi zajednica bila uspešna. Ukoliko se radi o drugom ili trećem braku izazov se, uglavnom, sastoji u tome kako uklopiti novog partnera sa životom dece iz ranijih zajednica, sa nekadašnjim partnerima, kao i sa eventualnom zajedničkom decom (koja će doći). Posle prvog braka, muškarci se češće odlučuju da ponovo stanu na ludi kamen. Obično je nova supruga mlađa od prethodne, a ovi brakovi mahom kraće traju nego prethodni. Muškarcima je teže da žive sami, jer najčešće ostaju bez brige i nege koju im pružaju supruge. U mladosti su ovi pritisci manji, ako ih uopšte ima, te mladi ljudi sa manje opterećenja, a više emocija, ulaze u brak. Zbog jačine osećanja, u stanju velike zaljubljenosti, često su očekivanja od partnera nerealna, te nakon nestanka strasti, ne ostaje ništa osim prevelikih razlika, za koje nemaju snage da prihvate. I tada, u mlađem dobu, mogu se sklopiti brakovi koji rešavaju neke druge probleme: neželjenu trudnoću, bekstvo iz siromaštva, nasilja u porodici porekla i slično.

Često se dešava da je ženama i muškarcima u takvim situacijama poljuljano samopouzdanje, jer dugo nisu bili u "igri". Ili su tek izašli iz braka, postali udovci ili jednostavno nikada nisu ni bili u braku, ali nisu dugo imali vezu...

- Ponekad se u tim situacijama ljudi osećaju kao "početnici", a to, s obzirom na životnu dob, ne bi trebalo da budu. Ovo pogotovo važi za osobe koje nikad nisu bile venčane ili dugo nisu imale partnera, što može da oteža mogućnost da ostvare zadovoljavajuću vezu. Za njih je karakteristično da osećaju pritisak da bi trebalo da budu u braku, a kako nisu, to kod njih može da stvori osećaj neuspešnosti, promašenosti i manjka samopouzdanja. U okolnostima u kojima ljudi već imaju jedan "život" iza sebe, posle razvoda ili smrti supružnika, često ih vrlo jaka lična uverenja i moguća osuda sredine sprečavaju da uđu u nove veze, što može bitno da utiče na njihovu sigurnost. Ovo pogotovo važi za situacije kada osobe imaju decu, pošto bi trebalo "da budu uz njih i da samo njima posvete život".

Na koji način mogu da se ohrabre ili pripreme za "randevu" u kasnijim godinama?

- Pre svega, trebalo bi da budu sigurni zbog čega idu na sastanak. Kakve su im namere? Igra, upoznavanje, prolazna veza, brak, deca, imovina ili rešenje nekog drugog statusa? U skladu sa tim, teku "pripreme" za sastanak. Osoba bi trebalo da bude onakva kakva jeste, jer će se tako najbolje predstaviti. Ako sastanak propadne, verovatno je bilo razloga da se to i desi. Ali, iako su takve situacije neprijatne, ne treba žaliti za njima.

Da li je u tom dobu pametniji izbor sastanak po preporuci prijatelja, sa ljudima iz srednje škole koje godinama nisu videli... Ili to nije važno?

- Najbolje je da sastanak bude onakav kakav odgovara osobama koje treba da se susretnu. To je jedino "pravilo". Ili možda uopšte ne treba da dođe do sastanka, bez obzira na snažne preporuke ukoliko to nekome ne odgovara. Ponekad je susret značajniji posredniku nego osobama koje se nalaze.

Kako da se neko postavi, a da ne nastupi sa prevelikim očekivanjima? I koja su zapravo realna očekivanja u takvim situacijama?

- Bilo bi dobro da osoba bude svesna svojih očekivanja i od susreta i od osobe. Na taj način, kada upozna svoje potrebe, može da bude realnija.

Šta ako sastanak loše prođe? Kako da se to ne doživi kao debakl, pa da se osoba ne povuče trajno, pod "parolom" da je eto probala, ali joj definitivno ne ide?

- Lako je reći - život ide dalje. Ali generalni savet bi bio da osoba razmisli nakon propalog sastanka u čemu je sve vredna, koje su njene dobre osobine, šta drugi nalaze u njoj, ili su makar nekad i bar povremeno vrednovali. Verovatno, ma koliko ljubavni debakl loše uticao na nekoga, on mu neće oduzeti vrline.

Da li su u tim godinama osobe generalno otvorenije, tolerantnije, predusretljivije ili zahtevnije, komplikovanije, manje spremne na kompromise?

- Zavisi od osobe i ličnog iskustva, tako da nema opšteg pravila. Situacije su svakako zahtevnije, a rizici su veći.

Koliko je štetno preterano zapitkivanje o prošlosti?

- Zapitkivanje o prošlosti može da bude štetno ukoliko je to oblik kontrolišućeg ponašanja. S druge strane, neku osobu možemo dobro da upoznamo ako znamo nešto o njenoj prošlosti. Razliku između zdrave upitanosti za jednu osobu i kontrolišućeg ponašanja ponekad je teško razlikovati. Ovo prvo je jedan od najtežih oblika psihičkog nasilja. Najčešće supruga lako može da postane "kriva" zbog nekih događaja iz lične istorije i njen partner to može da iskoristi kako bi je sprečavao da neke od tih stvari "ponovi". Ovakvo psihičko nasilje se može pretvoriti u suštinu partnerskog odnosa.

Da li su vam se za pomoć obraćale žene koje u kasnim 40-im počnu da se zabavljaju sa mnogo mlađim muškarcem od sebe? Koji se tu problemi javljaju?

- Različita očekivanja mogu da budu veliki problem, iako su ove kombinacije dosta retke.

A kada je žena mnogo mlađa od muškarca?

- Ovo je mnogo češća situacija. Društveno je prihvatljivo da muškarac bude stariji, iskusniji, bogatiji, obrazovaniji, fizički viši... Ali, kočnice, odnosno različita očekivanja, su iste.

Izvor: Večernje novosti
Foto: stockimages / FreeDigitalPhotos.net