Možemo li naći sve u jednom partneru?

Mozemo li naci sve u jednom partneru? Moze biti cudan osecaj ako shvatite da vam je stalo do druge osobe i to ne samo na prijateljskom nivou i tesko je izboriti se sa tim dok vam drustvena pravila „vise nad glavom”. Ako pitate veliki broj ljudi: „Mozes li da volis vise od jedne osobe?” skoro trenutni odgovor je: „Ne” i nakon sto cujete ovo dovoljno puta pocinjete da mislite: „Da li nesto nije u redu sa mnom? Da li prelazim granicu?” Pocinjete da razmisljate sta to osecate prema ljudima u svom zivotu jer, ako je nemoguce da vam bude stalo do dve osobe (ili vise njih), mozete se zapitati da li ih uopste iskreno volite. Nema odgovora, a nema bas ni mnogo smisla. Vecina nas ima bar jednog prijatelja sa kojim je odnos malo cudan, tj granica je malo „zamagljena”. Za tog prijatelja biste sve ucinili ako biste mu bili potrebni i znate da, ukoliko bi mu se nesto desilo, to bi vas mnogo vise pogodilo nego da izgubite nekog drugog prijatelja. Ne volimo da razmisljamo ili mislimo na ovaj nacin ali to je tako hteli mi ili ne. Jos od kreveca su nam govorili da je ljubav samo za dvoje tako da bi za nekog izlazenje iz ovog okvira bilo vise nego sto moze da podnese. Receno nam je da se zrtvujemo za ljubav, pa ako partner ne voli da igra i pravi problem ukoliko vi igrate sa drugim osobama onda je to nesto od cega cete morati da odustanete. Neko bi rekao da je ovo glupost i recept za katastrofu. (Da li je onda cudno sto neko oseti potrebu/zelju za prevarom?) Koliko stvari mozete da se odreknete pre nego sto postanete ocajni? Deo ljubavi jeste i da pomazete nekome da bude srecan, da mu dajete ono sto ga cini srecnim a ne da mu ih oduzimate. Tu stupa na scenu koncept „poliljubavi”. Njena sustina je jednostavno praksa, zelja ili prihvatanje vise intimnih veza u isto vreme sa saznanjem i saglanoscu svih umesanih. Razlog ovome nisu kompleksi kao sto bi neko pomislio. Tezi deo dolazi kada se susrecete sa visim nivoom iskrenosti i komunikacije, i kada vase najbliskije osobe nisu sposobne da shvate ovo ili pokusaju da uspeju u tome. Isto je kao sa svakom drugom dugogodisnjom debatom. Mama domacica – ili zaposlena mama? Koja je bolja? Ne postoji jasan odgovor na ovo jer svaka porodica i svaka mama ima drugacije potrebe. Tako je i sa ljubavlju. Neko sve moze naci u jednoj osobi. Ili skoro sve. Mozemo li naci sve u jednom partneru? Ili da kazemo obrnuto -da li smo stvarno nekome dovoljni? Biti u vezi koja je protivna drustvenim normama je uvek interesantno. Biti u vezi koja je protivna drustvenim normama je uvek interesantno.

Može biti čudan osećaj ako shvatite da vam je stalo do druge osobe i to ne samo na prijateljskom nivou i teško je izboriti se sa tim dok vam društvena pravila „vise nad glavom”.

Ako pitate veliki broj ljudi: „Možeš li da voliš više od jedne osobe?” skoro trenutni odgovor je: „Ne” i nakon što čujete ovo dovoljno puta počinjete da mislite: „Da li nešto nije u redu sa mnom? Da li prelazim granicu?”

Počinjete da razmišljate šta to osećate prema ljudima u svom životu jer, ako je nemoguće da vam bude stalo do dve osobe (ili više njih), možete se zapitati da li ih uopšte iskreno volite. Nema odgovora, a nema baš ni mnogo smisla.

Većina nas ima bar jednog prijatelja sa kojim je odnos malo čudan, tj granica je malo „zamagljena”. Za tog prijatelja biste sve učinili ako biste mu bili potrebni i znate da, ukoliko bi mu se nešto desilo, to bi vas mnogo više pogodilo nego da izgubite nekog drugog prijatelja. Ne volimo da razmišljamo ili mislimo na ovaj način ali to je tako hteli mi ili ne.

Još od kreveca su nam govorili da je ljubav samo za dvoje tako da bi za nekog izlaženje iz ovog okvira bilo više nego što može da podnese. Rečeno nam je da se žrtvujemo za ljubav, pa ako partner ne voli da igra i pravi problem ukoliko vi igrate sa drugim osobama onda je to nešto od čega ćete morati da odustanete. Neko bi rekao da je ovo glupost i recept za katastrofu. (Da li je onda čudno što neko oseti potrebu/želju za prevarom?) Koliko stvari možete da se odreknete pre nego što postanete očajni?

Deo ljubavi jeste i da pomažete nekome da bude srećan, da mu dajete ono što ga čini srećnim a ne da mu ih oduzimate.

Tu stupa na scenu koncept „poliljubavi”. Njena suština je jednostavno praksa, želja ili prihvatanje više intimnih veza u isto vreme sa saznanjem i saglanošću svih umešanih.

Razlog ovome nisu kompleksi kao što bi neko pomislio. Teži deo dolazi kada se susrećete sa višim nivoom iskrenosti i komunikacije, i kada vaše najbliskije osobe nisu sposobne da shvate ovo ili pokušaju da uspeju u tome.

Isto je kao sa svakom drugom dugogodišnjom debatom. Mama domaćica – ili zaposlena mama? Koja je bolja? Ne postoji jasan odgovor na ovo jer svaka porodica i svaka mama ima drugačije potrebe. Tako je i sa ljubavlju. Neko sve može naći u jednoj osobi. Ili skoro sve. Možemo li naći sve u jednom partneru? Ili da kažemo obrnuto -da li smo stvarno nekome dovoljni?