Mladi i kontracepcija

Mladi i kontracepcija Deo mlade populacije nedovoljno brine o reproduktivnom zdravlju, jer je i dalje veliki broj abortusa medju devojkama do 22 godine. Procene su da se na abortus godisnje odlucuje 10 hiljada devojaka u tom starosnom dobu. I pored sve aktivnijih drzavnih mera koje pospesuju radjanje i velikog angazovanja Udruzenja za reproduktivno zdravlje, abortus je i dalje sredstvo kome pribegavaju devojke i zene u reproduktivnom periodu. „Prema rezultatima istrazivanja reprezentativnog uzorka zena u reproduktivnom periodu zivota (Multiple Indicator Cluster Survey, 2006), u Srbiji medju devojkama uzrasta 15-19 godina zivota koje su u stabilnoj vezi kontracepciju koristi tek svaka sedamnaesta (6%), dok medju devojkama uzrasta 20-24 godine svaka deveta (11,6%)“ kaze Katrina Sedlecki, nacelnik Republickog centra za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zastitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Cupic“. Nedovoljna komunikacija sa roditeljima Prema recima nase sagovornice, kada je rec o problemima mladih u sferi seksualnosti i reprodukcije, jedan od najvecih problema je nedovoljna komunikacija s roditeljima o sadrzajima vezanim za seksualnost, kontracepciju i zastitu od polno prenosivih infekcija. Nalazi istrazivanja (Sedlecki K. EntreNous 2002; 52:4-5) govore da polovina roditelja ne zeli da razgovara sa svojom decom iako su upoznati sa cinjenicom da su oni seksualno aktivni, cetvrtina uopste ne zna da im je dete seksualno aktivno, a samo cetvrtina aktivno ucestvuje u kanalisanju seksualnosti svog deteta. Pored nedovoljne komunikacije sa roditeljima jedan od problema je nepostojanje organizovanog oblika edukacije mladih o bezbednom seksualnom ponasanju. Za razliku od drugih evropskih zemalja, u kojima mladi kroz obavezne sadrzaje u skoli sticu znanja i vestine potrebna za zastitu reproduktivnog zdravlja, kod nas takva edukacija niti postoji, niti je u planu. Nedovoljna razvijenost zdravstvenih servisa koji bi mladima pruzili pomoc i savet u resavanju problema u sferi seksualnosti i reprodukcije. Od 1999. godine, kada je Republicki centar za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zastitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Cupic" poceo da razvija savetovalista za reproduktivno zdravlje mladih u skolskim dispanzerima domova zdravlja do danas, takva savetovalista su otvorena u 40-ak opstina Srbije, sto predstavlja tek cetvrtinu. Najcesci problemi Najcesci problemi sa kojima se srecu zdravstveni radnici u svojoj praksi sa mladima su neplanirana trudnoca i polno prenosive infekcije. Neplanirana trudnoca se desava i cesto i rano, odnosno polovina svih predbracnih trudnoca nastane u prvih sest meseci seksualne aktivnosti. U Srbiji se procenjuje da svake godine trudnocu dozivi 50 od 1.000 devojaka adolescentnog uzrasta, sto nas svrstava u evropske zemlje sa najvisom ucestaloscu trudnoca kod mladih. Priblizno polovina trudnoca se zavrsi namernim prekidom a polovina nastavkom trudnoce i radjanjem. Posebno zabrinjava podatak da ucestalost radjanja raste u grupi mladjih adolescentkinja (uzrasta 16 i manje godina), a poznato je da u tom uzrastu ne postoji ni telesna ni psihosocijalna zrelost za materinstvo. „Polno prenosive infekcije predstavljaju jos veci problem mladih, mada o tome nemamo zvanicnih statistickih podataka. Ipak, rezultati manjih istrazivanja dubinskog tipa sprovedenih u Beogradu ukazuju da medju mladicima adolescentnog uzrasta koji se lekaru javljaju zbog genitourinarnih tegoba polno prenosiva infekcija postoji kod vise od polovine (Bjekic M, et al. Acta Derm Venereol 2004), a da su najcesce infekcije genitalnim hlamidijama i humanim papiloma virusom. Genitalna hlamidijska infekcija je veoma cesta i medju seksualno aktivnim adolescentkinjama (20-30%) (Sedlecki K. Eur J Contr Rep Health Care 2004). Poznato je da infekcije genitalnim hlamidijama znacajno povecavaju rizik od stecene neplodnosti, dok infekcije humanim papiloma virusom doprinose razvoju karcinoma grlica materice i drugih anogenitalnih organa“ kaze Katarina Sedlecki. Kako pomoci? Prema misljenju zdravstvenih radnika, da bi mladima pomogli da vole i ostanu zdravi, vazno je da im se pomogne da steknu znanja i vestine za bezbedno seksualno ponasanje i ocuvanje zdravlja i plodnosti. A u tome su najvazniji pravci: institucionalno resavanje edukacije mladih putem uvodjenja odredjenih sadrzaja u planove i programe osnovnih i srednjih skola, jacanje uloge roditelja i njihovo aktiviranje kao primarnih edukatora svoje dece, sirenje relevantnih informacija putem sredstava javnog informisanja, koji se smatraju najvaznijim socijalnim edukatorom mladih. Jedan od nacina obezbedjivanja informacija je i internet. U tom smislu je kod nas veoma vazan sajt 21 dan.com gde mladi mogu da nadju ne samo potrebne informacije, vec i savete i pomoc strucnjaka koji odgovaraju na njihova pitanja. Drugi je veca otvorenost svih domova zdravlja, sto podrazumeva razvoj savetovalista za mlade. Da se na tom polju nesto i radi govore podaci sa Studentske poliklinike u Beogradu gde je sve veca zainteresovanost studenata za ove probleme. „Studentkinje koje dolaze u Polikliniku se danas izuzetno zanimaju za kontracepciju i obicno se raspituju za upotrebu kontraceptivnih pilula“ kaze Svetlana Colovic, doktor u Poliklinici. Trenutno na Studentskoj poliklinici zdravstveni karton poseduje oko 60 hiljada studentkinja. One imaju priliku da kroz razgovor s lekarima i redovnim sistematskim pregledima sprece nezeljenu trudnocu ili na vreme otkriju siptome polnih bolesti. Nase sagovornice savetuju mladima: Odluka o stupanju u seksualne odnose je veoma vazna odluka u zivotu svake mlade osobe, i stoga zahteva dobro promisljanje. Sa seksualnim odnosima je dobro poceti zato sto mlada osoba to stvarno zeli i oseca da je spremna, a ne da bi zadovoljila radoznalost, dokazala se u drustvu, povinovala se pravilima svoje grupe ili zato sto oseca strah da ce je partner/ka u suprotnom ostaviti. Pre prvog seksualnog odnosa dobro je otici u savetovaliste u svom domu zdravlja i dobiti potrebne informacije, savete i pomoc od strucnjaka. Time ce ona pokazati i da je stvarno zrela za pocetak polnog zivota. Pitanje seksualnosti i kontracepcije je stvar oba partnera, pa u savetovaliste treba da ode ne samo devojka, vec i mladic. Zastita od posledica podrazumeva dvostruku zastitu, odnosno obaveznu primenu kondoma zajedno sa jos jednim vidom kontracepcije. Za mlade je prikladna hormonska kontracepcija, a ako to ne koriste, dobro je da imaju spremnu tzv. "jutro-posle kontracepciju" koju ce primeniti ako se dogodi neuspeh sa kondom. Ocuvanje zdravlja podrazumeva redovne kontrole u intervalima od 6 do 12 meseci. Tako ce se pravovremeno otkriti moguci problemi i spreciti posledice. Medju mladima danas u Srbiji ima mnogo predrasuda prema koriscenju savremene kontracepcije prilikom seksualnih odnosa, a kao rezultat toga mnogi su suoceni sa nezeljenom trudnocom i brojnim polnim prenosivim bolestima. Autor: Mile Bijelic Medju mladima danas u Srbiji ima mnogo predrasuda prema koriscenju savremene kontracepcije prilikom seksualnih odnosa, a kao rezultat toga mnogi su suoceni sa nezeljenom trudnocom i brojnim polnim prenosivim bolestima.

Deo mlade populacije nedovoljno brine o reproduktivnom zdravlju, jer je i dalje veliki broj abortusa među devojkama do 22 godine. Procene su da se na abortus godišnje odlučuje 10 hiljada devojaka u tom starosnom dobu. I pored sve aktivnijih državnih mera koje pospešuju rađanje i velikog angažovanja Udruženja za reproduktivno zdravlje, abortus je i dalje sredstvo kome pribegavaju devojke i žene u reproduktivnom periodu.

„Prema rezultatima istraživanja reprezentativnog uzorka žena u reproduktivnom periodu života (Multiple Indicator Cluster Survey, 2006), u Srbiji među devojkama uzrasta 15-19 godina života koje su u stabilnoj vezi kontracepciju koristi tek svaka sedamnaesta (6%), dok među devojkama uzrasta 20-24 godine svaka deveta (11,6%)“ kaže Katrina Sedlecki, načelnik Republičkog centra za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“.

Nedovoljna komunikacija sa roditeljima

Prema rečima naše sagovornice, kada je reč o problemima mladih u sferi seksualnosti i reprodukcije, jedan od najvećih problema je nedovoljna komunikacija s roditeljima o sadržajima vezanim za seksualnost, kontracepciju i zaštitu od polno prenosivih infekcija.

Nalazi istraživanja (Sedlecki K. EntreNous 2002; 52:4-5) govore da polovina roditelja ne želi da razgovara sa svojom decom iako su upoznati sa činjenicom da su oni seksualno aktivni, četvrtina uopšte ne zna da im je dete seksualno aktivno, a samo četvrtina aktivno učestvuje u kanalisanju seksualnosti svog deteta.

Pored nedovoljne komunikacije sa roditeljima jedan od problema je nepostojanje organizovanog oblika edukacije mladih o bezbednom seksualnom ponašanju. Za razliku od drugih evropskih zemalja, u kojima mladi kroz obavezne sadržaje u školi stiču znanja i veštine potrebna za zaštitu reproduktivnog zdravlja, kod nas takva edukacija niti postoji, niti je u planu.

Nedovoljna razvijenost zdravstvenih servisa koji bi mladima pružili pomoć i savet u rešavanju problema u sferi seksualnosti i reprodukcije. Od 1999. godine, kada je Republički centar za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" počeo da razvija savetovališta za reproduktivno zdravlje mladih u školskim dispanzerima domova zdravlja do danas, takva savetovališta su otvorena u 40-ak opština Srbije, što predstavlja tek četvrtinu.

Najčešći problemi

Najčešći problemi sa kojima se sreću zdravstveni radnici u svojoj praksi sa mladima su neplanirana trudnoća i polno prenosive infekcije.

Neplanirana trudnoća se dešava i često i rano, odnosno polovina svih predbračnih trudnoća nastane u prvih šest meseci seksualne aktivnosti. U Srbiji se procenjuje da svake godine trudnoću doživi 50 od 1.000 devojaka adolescentnog uzrasta, što nas svrstava u evropske zemlje sa najvišom učestalošću trudnoća kod mladih. Približno polovina trudnoća se završi namernim prekidom a polovina nastavkom trudnoće i rađanjem. Posebno zabrinjava podatak da učestalost rađanja raste u grupi mlađih adolescentkinja (uzrasta 16 i manje godina), a poznato je da u tom uzrastu ne postoji ni telesna ni psihosocijalna zrelost za materinstvo.

„Polno prenosive infekcije predstavljaju još veći problem mladih, mada o tome nemamo zvaničnih statističkih podataka. Ipak, rezultati manjih istraživanja dubinskog tipa sprovedenih u Beogradu ukazuju da među mladićima adolescentnog uzrasta koji se lekaru javljaju zbog genitourinarnih tegoba polno prenosiva infekcija postoji kod više od polovine (Bjekić M, et al. Acta Derm Venereol 2004), a da su najčešće infekcije genitalnim hlamidijama i humanim papiloma virusom.

Genitalna hlamidijska infekcija je veoma česta i među seksualno aktivnim adolescentkinjama (20-30%) (Sedlecki K. Eur J Contr Rep Health Care 2004). Poznato je da infekcije genitalnim hlamidijama značajno povećavaju rizik od stečene neplodnosti, dok infekcije humanim papiloma virusom doprinose razvoju karcinoma grlića materice i drugih anogenitalnih organa“ kaže Katarina Sedlecki.

Kako pomoći?

Prema mišljenju zdravstvenih radnika, da bi mladima pomogli da vole i ostanu zdravi, važno je da im se pomogne da steknu znanja i veštine za bezbedno seksualno ponašanje i očuvanje zdravlja i plodnosti. A u tome su najvažniji pravci: institucionalno rešavanje edukacije mladih putem uvođenja određenih sadržaja u planove i programe osnovnih i srednjih škola, jačanje uloge roditelja i njihovo aktiviranje kao primarnih edukatora svoje dece, širenje relevantnih informacija putem sredstava javnog informisanja, koji se smatraju najvažnijim socijalnim edukatorom mladih.

Jedan od načina obezbeđivanja informacija je i internet. U tom smislu je kod nas veoma važan sajt 21 dan.com gde mladi mogu da nađu ne samo potrebne informacije, već i savete i pomoć stručnjaka koji odgovaraju na njihova pitanja.

Drugi je veća otvorenost svih domova zdravlja, što podrazumeva razvoj savetovališta za mlade. Da se na tom polju nešto i radi govore podaci sa Studentske poliklinike u Beogradu gde je sve veća zainteresovanost studenata za ove probleme.

„Studentkinje koje dolaze u Polikliniku se danas izuzetno zanimaju za kontracepciju i obično se raspituju za upotrebu kontraceptivnih pilula“ kaže Svetlana Čolović, doktor u Poliklinici.

Trenutno na Studentskoj poliklinici zdravstveni karton poseduje oko 60 hiljada studentkinja. One imaju priliku da kroz razgovor s lekarima i redovnim sistematskim pregledima spreče neželjenu trudnoću ili na vreme otkriju siptome polnih bolesti.

Naše sagovornice savetuju mladima:

Odluka o stupanju u seksualne odnose je veoma važna odluka u životu svake mlade osobe, i stoga zahteva dobro promišljanje. Sa seksualnim odnosima je dobro početi zato što mlada osoba to stvarno želi i oseća da je spremna, a ne da bi zadovoljila radoznalost, dokazala se u društvu, povinovala se pravilima svoje grupe ili zato što oseća strah da će je partner/ka u suprotnom ostaviti.

Pre prvog seksualnog odnosa dobro je otići u savetovalište u svom domu zdravlja i dobiti potrebne informacije, savete i pomoć od stručnjaka. Time će ona pokazati i da je stvarno zrela za početak polnog života.

Pitanje seksualnosti i kontracepcije je stvar oba partnera, pa u savetovalište treba da ode ne samo devojka, već i mladić.

Zaštita od posledica podrazumeva dvostruku zaštitu, odnosno obaveznu primenu kondoma zajedno sa još jednim vidom kontracepcije. Za mlade je prikladna hormonska kontracepcija, a ako to ne koriste, dobro je da imaju spremnu tzv. "jutro-posle kontracepciju" koju će primeniti ako se dogodi neuspeh sa kondom.

Očuvanje zdravlja podrazumeva redovne kontrole u intervalima od 6 do 12 meseci. Tako će se pravovremeno otkriti mogući problemi i sprečiti posledice.