Čudni životni putevi Žerara Depardjea

Odavno je poznat po tome da može u jednom obroku da pojede nekoliko pečenih pilića, a nedavno je priznao da popije i po 14 flaša vina dnevno. Najvećim delom zbog suvišnih kilograma, imao je brojne zdravstvene probleme i čak pet operacija ugradnje bajpasa.

Ipak, Žerar Depardje zaslužio je reputaciju čoveka koji život živi punim plućima i sam krči svoj put, bez mnogo brige o tome šta će “drugi” reći.

Da njegov odnos prema životu nije ni malo “holivudski” govori činjenica da je više puta uhvaćen u vožnji u pijanom stanju, da se tukao sa paparacima, urinirao u avionu (van toaleta) i čak uzeo rusko državljanstvo u znak protesta protiv visokih poreza u Francuskoj.

Međutim, o njegovoj prošlosti malo toga se znalo, do objavljivanja autobiografije pod nazivom “It Happened Like That”. Depardje u šokantnoj ispovesti priznaje da se kao dete prostituisao, krao i čak pljačkao grobove.

Njegovi roditelji imali su šestoro dece koju su odgajali u sumornom mestu Šatoru. Otac mu je bio nepismeni metalostrugar koji je patio od alkoholizma, a majka je, kako kaže Depardje, razmišljala o tome da izazove pobačaj uz pomoć igala za pletenje, dok ga je nosila u stomaku.

Njegova porodica bila je toliko disfunkcionalna, da je deda s majčine strane, ušao u dugu vezu sa babom sa očeve strane.

Kako piše Depardje, bili su toliko siromašni da su jeli ježeve.

Brzo je odrastao. Kad je imao sedam godina, morao je da pomogne majci prilikom porođaja, jer nisu mogli sebi da priušte babicu. Već u desetoj lutao je ulicama, znajući da će se možda dopasti nekim gej muškarcima.

“Znao sam, pošto sam bio mlad, da ću se svideti homoseksualcima”, piše Depardje, iako ne ulazi u detalje o takvim susretima.

Novac je zarađivao i preprodajom cigareta koje je po jeftinijim cenama kupovao od američkih vojnika iz obližnje baze.

Školske raspuste provodio je u javnim toaletima na pariskom aerodromu gde je njegova baka radila kao čistačica.

Školu je napustio u 13. nakon što je optužen za krađu i od tad je često posećivao barove ne libeći se da se upusti u tuče i sa mnogo jačima od sebe.

Povremeno je pomagao lopovima da iskopaju sveže sahranjene ljude i pokupe njihov nakit i cipele. Već u 16. godini robijao je tri nedelje jer je ukrao automobil.

Preselio se u Pariz gde je takođe živeo od krađe i prostitucije.

Kaže da je čak pljačkao i studente koji su se borili sa policijom tokom protesta 1968. – dok su spavali na ulicama noću, Depardje im je vadio novčanike iz džepova i skidao satove.

“Seljak sa bokserskim nosem”, kako sebe opisuje poznati glumac, spasen je beskućništva zahvaljujući jednom lovcu na talente koji mu je platio školu glume.

To je za njega bio preloman momenat.

Sa predsednikom FIFA Sepom Blatrom (Foto: Beta / AP Photo/Alastair Grant)

Pošao je stazama slave nakon što je igrao lopova u seksualno eksplicitnom francuskom filmu “Les Vealseuses” 1974.

U karijeri je snimio više od 170 filmova i postao multimilioner. Nominovan je za Oskara za ulogu Sirana De Beržeraka i osvojio Zlatni globus za “Zelenu kartu”.

Dečak koji je jeo ježeve večerao je sa princezom Dajanom, upoznao papu i postao prijatelj Fidela Kastra.

Međutim, kako piše u knjizi, u privatnom životu i dalje je bio nesrećan. Imao je četvoro dece sa više različitih partnerki. Jedan od njegovih sinova, Gijom, glumac koji obećava, umro je u 37. godini. I sam je imao burnu mladost i patio od različitih bolesti zavisnosti.

Otac i sin su se otuđili, nakon što je Gijom optužio Depardjea da je “alkoholičar opsednut novcem”. Umro je od upale pluća, nedugo pošto mu je noga amputirana nakon saobraćajne nesreće.

Depardjea kao da i dalje grize savest zbog takvog odnosa sa sinom i piše da “nikad neće naći reči” da odgovori na njegove “potrebe i patnju”. Priznaje da je bio nezreo otac. “Od 12. godine života, nisam se promenio ni za jotu”, kaže on.

Nažalost, ni ostala deca nisu imala mnogo bolje mišljenje o slavnom ocu, a Depardje kaže da ih je čak sramota da nose njegovo prezime.

“Rekao sam im: ‘Šta hoćete? Promenite prezime, zaboga, ako vam toliko smeta’”, piše on.

Njegova ćerka Džuli nije želela ni da liči na oca. Prošle godine je 40-godišnja glumica priznala da se pet puta podvrgla plastičnim operacijama, kako ne bi ličila na “oca bitangu”.

Depardjeova prava ljubav, kako kaže, nalazila se u flaši.

Beta / AP Photo/Darko Vojinovic

On tvrdi, međutim, da nije reč o tome da je alkoholičar, “jer se alkoholičari ne napijaju”. On to svakako čini.

Prošle godine je glumcu, koji je preživeo 18 saobraćajnih nesreća, izrečena zabrana vožnje u trajanju od šest meseci, nakon što je pijan pao sa skutera.

Kaže da je jednom bio toliko obeznanjen, da je popio flašu losiona za kosu, pomislivši da je reč o nekom žestokom piću.

U svojim sećanjima, nalazi neverovatna opravdanja za to što toliko pije – mora da smiri fobiju od zvukova koje proizvodi njegovo telo.

“Opsednut sam bukom u mom telu, otkucajima srca, krčanjem creva, pucketanjem zglobova”, piše on.

“To me zaokuplja do te mere, da ako sam sam u hotelu, moram da pijem, kako ne bih izludeo od te buke. Ne mogu da zaspim, ako nisam mrtav pijan”.

Da li je ovaj šokantni niz ispovesti vapaj napaćene duše željne da se oslobodi teške prošlosti? Ili je to samo pokušaj da se svetu predstavi u drugačijem svetlu?

Njegova ćerka Džuli smatra da ljudi treba da s dozom skepse gledaju na njenog oca, jer “on kaže jedno, a radi drugo”.

Primer je i njegovo glasno objavljivanje odlaska iz Francuske koje je uzdrmalo patriotska osećanja velikog broja njegovih nekadašnjih sunarodnika.

Pre dve godine preselio se u Belgiju, nakon što je Fransoa Oland najavio plan uvođenja poreza na bogatstvo u iznosu od 75 procenata. Posuo je so na ranu time što je prihvatio rusko državljanstvo.

Fotografisan je u toplom zagrljaju ruskog predsednika Vladimira Putina, a kasnije se sprijateljio i sa Ramzanom Kadirovom, kontroverznim čečenskim liderom.

Međutim, već naredne godine rekao je novinarima da nikad nije napustio Francusku i da je “cela priča nesporazum”.

U memoarima piše o svom prijateljstvu s Putinom.

“Obojica smo mogli da postanemo bitange”, piše bez imalo ironije. “Kada je imao 15 godina, kao ni na mene, niko se ne bi kladio na njega ni u jedan peni”.

Bez obzira na pompu, nije se odrekao svog 50 miliona evra vrednog imanja u Parizu, niti dva restorana, vinskog bara, nekoliko vinograda i kuća. Čak je investirao i u kubanska naftna polja i neke poslove u Rumuniji.

Kaže da pokušava da se promeni i smanji alkohol, ponekad “čak” pijući vodu umesto vina tokom obroka. Takođe, pliva sat vremena dnevno i puši cigarete do pola.

Ipak, njegova ćerka Džuli nedavno je predvidela da će njen otac za pet godina biti mrtav, ako nastavi tim putem.