Viktor Troicki - U društvu vodećih reketa

Odrastao si na Dorćolu, koji baš i nije bio prijatna sredina, mada si izbegao lude devedesete.
Da, bio sam mali, nisam sve to doživeo. Sećam da su se skidale Eir maks patike, jakne i te fore. Kraj je stvarno dosta zajeban. Imao sam lepo detinjstvo, družio se s normalnom decom i mislim da sam koliko-toliko ostao normalan...

I, jesu tebi nekad nešto skinuli?
Jesu, dres Partizana!

I nije bila neka šteta... Inače, kako ti, kao veliki grobar, ceo život igraš za Zvezdu?
Navijam za Mančester. Sledeće pitanje...

Da li si nekad dobio batine na Dorćolu?
Tukli su me, ali ne mnogo. Dobio sam možda neki put nekoliko šamara i „mali, ajde po loptu“ i to je to... nekoliko puta sam pobegao da me lokalni mangupi ne bih prebili.

I ti si tukao?
Kao klinac, šibao sam sve svaki dan. Može da se kaže da sam bio nestašan, pa je ćale svaki drugi dan morao da visi u školi. Posle sam otišao da treniram u Ameriku, pa sam se smirio. Živeo si nekoliko godina na Floridi, verovatno imaš polna iskustva sa ženama drugačije pigmentacije?
Na Floridi sam se teniski razvijao i nisam jurio ribe.

A Serena Vilijams?
Teniserke stalno viđam i maltene su mi antipatične. Nisu one za devojku, samo da ti budu drugarice...

Pališ se na popularnost?
Jok, ne umišljam da sam neka faca i siguran sam da se nisam mnogo promenio. Smatram da sam uspešan u tenisu, ali nisam zvezda kao Novak, Ana ili Jelena. Ma, kažem ti, nisam neka faca...

Da li te startuju devojke na ulici?
Ne izlazim, pa nemaju gde da me zaustave. Emotivno sam vezan i zaljubljen.

Koja je najgluplja ljubavna poruka koju si ikada dobio?
Ne znam tačno, ali dok sam imao profil na Fejsbuku, bilo je svakakvih gluposti i smejurija.

A kako ti napadaš ribe?
Iskreno da vam kažem, i ne startujem. Retko sam prvi napadao, pa se nisam mnogo ispaljivao. Ne kažem da uvek imam prolaz, ali trenutno nemam memorisanu neku odjavu.

Gostovao si u popularnoj emisiji „Karaoke“ kod Đurička i interpretatorskim sposobnostima ozbiljno nasmejao široke narodne mase.
Videli ste kako pevam, a? Veze nemam s pevanjem, ali me je vadila partnerka Kaja, koja je čudo...

I nije te bilo sramota da ideš u emisiju?
Što? Pevam, pa rasturam... Nije. Maltene se nisam ni oglašavao do te moje pesme. Nisam ni pevao, Kaja je pevala za celu ekipu.

Da li bi išao u neki rijaliti šou?
Pošto sam 2000. živeo u Americi, gledao sam prvu sezonu Survivora i stvarno je bilo zanimljivo, imao je najveću gledanost. Ne mogu sebe tamo da zamislim jer nemam toliko vremena da se time bavim. A i nisam siguran da bih izdržao jer oni ne jedu ništa. Po tom pitanju sam razmažen, idem stalno po vrhunskim hotelima i dobro se hranim. Evo, sad nisam trenirao 20 dana i nabacio sam nekoliko kilograma. Sad će krenuti trčanje, bežanje u zdrav razum, masovni treninzi, na hiljade sklekova, trbušnjaka...

Da li čitaš knjige?
Ne čitam, brate, ni stripove, a ne knjige... Stvarno mrzim da čitam, to me smara. Uvek ću pre pogledati neki film ili fudbal na TV-u. Ćale i keva su me sto puta terali da uzmem knjigu u ruke, ali sam čitao samo kad sam bio primoran, mislim na lektiru...

Da se nisi hvatao reketa, šta bi radio u životu?
Igrao fudbal, verovatno. Trenirao sam u Poletu, dole kod mene u kraju, na Dorćolu. Kažu da sam bio talentovan... Mada, jedan od mojih najbolji drugova Nikola Vujadinović je fudbaler Udinezea, pa znam kolika je to muka. Timski sportovi su zajebani, ne zavisi sve od tebe. Ma, ipak, ne mogu sebe da zamislim kao fudbalera.

Znači, kad opalite na treningu fudbal, kao u Bratislavi s reprezentacijom na Dejvis kupu, ti si tata...
Ko ne veruje, neka ode na www.youtube.com/watch?v=2cpO07wp2hc, pa će videti. Normalno da sam najbolji! I Janko Tipsarević igra dobro, Novak Đoković je solidan, ali je Nenad Zimonjić zvani Ziki pravo drvo! On pojma nema, čak ga i ne stavljamo u ekipu koliko je loš. Kakav vid zabave najviše voliš?
Kad sa ortacima iz kraja blejim bez cilja. Na primer, parkiramo se nasred ulice, pa se nešto glupiramo, pričamo...

Otvorite pivo...
Stvarno ne volim alkohol, mada se desi da popijem pivo ili votku-red bul, i to kad se nešto slavi.

Je l' istina da si manijak za igricu Pro evolušn soker?
Uuu, daaa... To nam je u društvu glavna zanimacija kad se okupimo. Kidamo PES još od prve verzije i prvog Soni plejstejšna koji se pojavio. Okršaji su vrlo ozbiljni, a moj drug Nikola, onaj što igra u Udinezeu, jedan je od najjačih poznavalaca PES-a na svetu. Čoveče, znaš kako igra, razvaljuje! Pa, on spava sa Sonijem, kad hoće, niko ne može da ga pobedi. Ja sam solidan, mada nemam mnogo vremena da vežbam. Ali, sada sam dobio portabl konzolu, pa ću vežbati.

Šta voliš da jedeš?
Žderem kao životinja, sve što mi daju. Kod kuće je to obično roštiljčina, a tokom većeg dela godine, putovanja i turnira, hranim se zdravo, onako kako moram. Ipak, najviše volim japansku kuhinju. Mogu da pojedem tonu sušija.

Da li patiš da imaš neki besan auto?
Ložim se na dobra kola, ali ne pada mi na pamet da ludujem i bacim neku veliku lovu na auto kada nikad nisam u Beogradu. Kad bih bio u velikim parama, kupio bih "aston martin DBS". Da, kao onaj što je vozio Džejms Bond, samo sportska verzija. Želim ga već godinama...

Najbolji poklon koji si skoro dobio?
Definitivno portabl Soni plejstejšn koji nam je poklonio ATP.

Najskuplji poklon koji si sebi kupio?
Laptop, koji sam platio 1.000 i nešto dolara. Ej, vidiš kako sam se uštekao, čekao sam da odem u Ameriku da ga kupim jer je tamo duplo jeftiniji. (smeh)

Šta voliš od “muških stvari“?
Pravo da ti kažem, u poslednje vreme sam se nešto primio na čuke. Ranije mi je sat uvek smetao na ruci, sada se to promenilo. Dobio sam nekoliko lepih satova, pa sam počeo da se ložim, kao pratim koji novi modeli izlaze i raspitujem se oko cena. Međutim, još nemam neki mnogo skup sat. Ako pričamo o garderobi, onda je to sigurno obuća. Volim dobre cipele, a nosim uglavnom one sportske. Trenutno si 57. na ATP listi, jesi li do sada zaradio milion od tenisa?
Nisam još... Meni keš nije nikakvo opterećenje, ne igram tenis zbog para. Međutim, normalno je da volim lepo da živim, a lova je bitna i zbog toga što u ovom sportu ima mnogo troškova.

Tvoj najveći blam?
Teško mi je sad da se setim da ti izdvojim nešto konkretno. Na primer, blam je što se stalno saplićem iz čista mira. Malo sam trapav, sam sebe saplićem... Odmalena imam skroz krive noge, to nije iks, to je još mnogo gore. Stopala su mi vukla na unutra, pa sam imao problema da naučim normalno da hodam. Zvali su me trapavi, bangavi... Sada sam to doveo u red, mada još malo talasam kad idem ulicom.

Gde vidiš sebe za 20 godina?
Ne znam, ali sigurno ne u nekoj kancelariji. Takav posao od 9 do 17 h, rano ustajanje, sedenje po ceo dan, i tako 40 godina... nema šanse to da radim, pre bih bio blejač u kraju ili, što kaže jedan drugar, pre ću otvoriti kafić ko svaki dripac. Ej, znaš šta, možda bih bio menadžer, to je opet vezano za sport. Ne, u stvari, i ne bih... Ne mogu da zamislim sebe kako jurim nekog i ubeđujem ga da radi sa mnom, a do juče sam igrao tenis protiv njega.

Opiši tenis u nekoliko reči.
Želja za pobedom, bez respekta prema bilo kome. Grizi da pobediš! To je cela filozofija...

MAXIM SRBIJA U JANUARSKOM BROJU DONOSI:

Naj izgovori u istoriji:
Gluposti koje su na servirali političari, sportisti, glumci i voditelji

Vesele devedesete Part II:
Kako preživeti krizu

Kako ne biti metroseksualac:
Bolje retro nego metro

Vodič kroz svet vidovnjaka i iscelitelja:
Dragan Ilić upoznaje nas sa “onostranim”