Maloletnici bili robovi „Svarovskog”

Reklamni stratezi svetskog koncerna za obradu kristala, austrijske fabrike „Svarovski” u pokrajini Tirol, osmislili su krilaticu u duhu nežnosti i romantike. Ženske ogrlice i narukvice, opremljene štrasom i kristalima, opisivane su kao „dragulji, nežnom rukom položeni na svilu i somot – da bi dame (vlasnice) blistale”, piše Politika.

Početkom ove nedelje, sa zakašnjenjem od tri do pet decenija, ustanovljeno je da je reklamni opis u potpunosti odgovarao tadašnjoj praksi obrade nakita, od šezdesetih do početka osamdesetih godina prošlog veka. „Nežne ruke” koje su kitile ogrlice i narukvice bile su ruke devojčica – štićenica doma za maloletnike „Sankt Martin” u gradiću Švac kraj Inzbruka.

Dvadesetak njih pristale su da svedoče pred Zemaljskom komisijom Tirola za obeštećenje žrtava zloupotrebe u domovima za maloletnike. Izjavile su da su bile prinuđene na desetočasovni rad, bez novčane naknade. „Nežne ruke” devojčica su oticale – svedoci tadašnjeg izrabljivanja dokazuju medicinskim nalazima da od tada, u mladosti, do danas, u starosti, pate od hronične upale zglobova...

Pribojavajući se gubitka imidža, austrijski koncern „Svarovski” najavio je, kaže se, dobrovoljnu i detaljnu istragu ovog „pojedinačnog” slučaja. Njegov portparol Markus Langes-Svarovski, ujedno i jedan od naslednika „kristalne imperije” ali i namenske optičke industrije, istakao je u obraćanju medijima da je njegovo preduzeće isplaćivalo nadnice domu „Sankt Martin”, verujući da će taj novac biti prosleđen mladim radnicama.

Zemaljska komisija tvrdi da je novčana naknada koncerna bila simbolična, daleko niža od tada uobičajene, tarifne nadnice.

Pored „Svarovskog”, na stubu srama obrela su se još dva proizvođača u austrijskoj pokrajini Tirol. Ruke proizvođača svetski poznatih marmelada „darbo” – koje se opisuju kao proizvod rukom branog i odabranog voća, meda i grožđanog šećera – bile su ruke zloupotrebljavanih maloletnica iz doma „Sankt Martin”. Devojačke ruke „robovale” su i za profit tirolskog proizvođača luksuznih lampi koje se prodaju po cenama dostojnim slogana „EGLO ima svoju osobenost kao i ljudska bića”.

Slučaj štićenica doma „Sankt Martin” otkriven je u sklopu istrage koja se u Austriji vodi od pre nekoliko godina. Sve je počelo otkrićem da su u domovima grada Beča masovno zloupotrebljavani štićenici. Od epohe neposredno posle svršetka Drugog svetskog rata, do osamdesetih godina prošlog veka, štićenici su terani na prinudni rad, kao u vreme Trećeg rajha, a primoravani su u mnogim slučajevima i na učešće u seksualnim radnjama i orgijama sa vaspitačima.

Austrija, naravno, nije usamljena na listi „optuženih”. U Nemačkoj se od pre desetak godina, takođe, sprovode istrage. Prema zvaničnim podacima Berlina, broj zloupotrebljenih štićenika maloletničkih domova iznosi u zapadnom delu oko 800.000, dok je u bivšem DDR-u registrovano oko 120.000 žrtava.

Savezna vlada u Berlinu osnovala je specijalni fond za obeštećenje žrtava sa budžetom od 120 miliona evra. Žrtve koje su se javile za reč, međutim, tvrde da uz obećanu, ili već isplaćenu odštetu nedostaje ljudsko izvinjenje.

Rečenicu „žao mi je” izgovorio je samo predsedavajući Evangelističke crkve u Nemačkoj Nikolaus Šnajder, priznajući da je u evangelističkim domovima za mlade bilo na hiljade slučajeva zloupotrebe.