Merilin: nastanak seks ikone

Norma Džin Mortenson, onda Bejker, Doherti, Dimađo i Miler, preminula je pre skoro pola veka (5. avgusta 1962) od prevelike doze barbiturata, u 37. godini.

Za nešto manje od decenije i po ona je stvorila od sebe Merilin Monro - glumicu, pevačicu, producenta i, iznad svega, seks simbol, uprkos njenom negodovanju da „seks simbol postaje stvar. Mrzim da budem stvar”.

Ipak, postala je predmet obožavanja više od bilo koje druge zvezde u njeno vreme, a i kasnije. Monroova je opstala kao velika ikona ženstvenosti 20. veka, hodajuća pometnja protivrečnosti od metar i šezdesetšest, sa oblinama 91-56-91 cm, ranjiva i sladostrastna, nevina i iskusna, delom anđeo delom kurva.

Najnoviji pokušaj da se analizira Merilinin imidž prati prodajnu izložbu u Galeriji Getty Images u Londonu: 66 uglavnom nepoznatih glumičinih slika iz obimne arhive Getija, novi video snimci i 12 najnezaboravnijih filmskih kostima.

(Pogledajte fotografije sa izložbe u našoj Galeriji)

„Gledajući tiraž prodatih fotografija, jedina konkurencija Merilin Monro bila je Odri Hepbern”, kaže direktorka galerije Luiz Garčevska.

Zanimljivo da je Truman Kapoti tražio da upravo Merilin igra Holi Golajtli u „Doručku kod Tifanija”, što bi možda bila uloga njenog života.

Dok se Hepbernova kao tinejdežrka nosila sa posledicama Drugog svetskog rata kao dobrovoljna medicinska sestra u holandskoj bolnici, Monroova je preživljavala teško detinjstvo u materijalnoj i emotivnoj oskudici od koje je bila odlučna da pobegne, stvorivši od sebe ikonu.

Norma Džin 1946. godine (Beta)

Jedna od finijih pomajki Merilin Monro ubeđivala ju je da će jednoga dana ona biti zvezda kao Džin Harlou i dozvoljavala je devojčici Normi Džin da se šminka i uvija kosu. Kasnije je goluždrava starleta prisvojila majčino devojačko ime Monro, kao što je njena heroina preuzela Harlou.

„Merilin” su odabrali filmski zvaničnici zbog seksepila i „glatkog zvučanja”, uprkos prvobitnog Norminog negodovanja.

Norma Džin je bila brineta, Merilin je postala transcedentna plavuša. Loš ugriz je korigovala dok je radila za Columbia Pictures, kada joj je uklonjena i hrskavica iz nosa koja je pravila grbu.

Alan „Vajti” Snajder, Merilinin šminker, otkrio je da je tokom priprema za „Nijagaru” (1953) postignut „taj” izgled. Caka je bila u pravom odnosu svetlosti i senke kako bi Monroova što više zračila, naročito na crno-belom platnu. U par slika u boji koje su na izložbi ona deluje neprirodno drečavo, kao da je nacrtana.

Glumica je imala karakteristično zavodljivo objašnjenje za svoju nameru da ostane bleda: „Lično se protivim osunčanoj koži jer želim da svuda po telu budem plava”, izjavila je septembra 1952.

(Pogledajte fotografije sa izložbe u našoj Galeriji)

Ona je koristila ogromne količine „vazelina”, hormonske kreme, Erno Laszlo Actone pHelityl kreme ili „nivee” da dobije specifičan sjaj pod studijskim reflektorima, preko čega je stavljala lagani sloj Laszlo podloge i puder Anita of Denmark.

Ova slojevita tehnika je činila kao da svetlost isijava iz njenih obraza. Taj sjaj je pojačavan hormonskom kremom.

„Imala najgoru bradu sa ‘breskvinim dlačicama’ u Holivudu”, kaže Džin London, ekspert za Monroovu. „Studijski bosovi su hteli da uklone te malje što je ona apsolutno odbijala. Kazala je da kad se svetlo odbije od njih daje licu mekan sjaj, pa nisu morali da je fotografišu kroz posebne objektive, čipku ili vazelin, kao mnoge druge glumice”.

Dodatni trikovi su korišćeni da se preoblikuje njen nos, izoštre jagodice, oči učine dubljim, obrve izvijenijim i da se naglasi njeno srcoliko lice.

Napućenost i debljina usana postizani su sa pet različitih karmina i sjajeva: tamnije crvena na uglovima, svetlije senke u sredini da pojačaju dimenzionalnost sa naglascima na liniji gornje i donje usne. Tako osvetljeno lice je bilo uokvireno „oreolom” platinaste kose.

Alan

Trebalo je i do sat vremena da se dobije ova chiaroscuro konfekcija kontura, udubljenja, izbočenja i podizanja. Njena snaga je bila u tome da je to nekako odražavalo Merilininu ličnost. Kao što je njen treći suprug Artur Miler primetio, „Ona je tada za mene bila svetlosni vihor, paradoks i zavodljiva misterija... nošena poetskom i lirskom osećajnošću koju malo njih zadrži posle rane adolescencije”.

I njeno telo je sijalo - bujni peščani sat koje deluje čak prekomerno u poređenju sa savremenim holivudskim koščatim lepoticama.

(Pogledajte fotografije sa izložbe u našoj Galeriji)

Izložene haljine su neočekivano majušne, sve dok ne pogledate slike sa scenama u kojima ih je nosila, gde im je alhemija ženstvenosti podarila drhatvost i jedrinu. Merilin je bila bukvalno „upakovana” u njih. Šokantno mala crna haljina sa perlama koju nosi u „Neki to vole vruće” je bila toliko tesna da su tada trudnu glumicu morali da podignu i stave na klavir.

Težina joj je neznatno varirala (naročito tokom trudnoća koje su se sve završile pobačajem) ali konture njenog tela su ustanvoljene tokom snimanja „Nijagare”, naročito u čuvenoj sceni gde je prikazana otpozadi, dok posmatra vodopade. Ružučasta haljina koju je nosila deluje stidljivo nevina kad je izložena - ali sve samo ne devičanska dok ju je Merilin nosila.

Eksponati sa izložbe (Image.net)

Ni njeno poprsje nije bilo ništa manje zapostavljeno. „Uvek je spavala sa grudnjakom jer nije želela da joj se grudi omlitave”, kaže London. „Merilin je stavljala klikere u njih ili bi zašila tri dugmeta i postavila ih u postavu haljine na mestu bradavica”.

Merilinina garderoba je često bila meta kritike. Džoan Kroford ju je smatrala vulgarnom. Ali naročita pažnja je pridavana kitnjastoj mehanici te „paradiraj onim što imaš” estetike. Šavovi su ojačani da bi se postigao efekat prianjanja, a krojevi bili toliko tesni da nije mogla da nosi donji veš; reputacija koja je samo pojačavala njenu draž.

A sav taj trud bio bi uzaludan bez vidljivih dokaza. Više od drugih glumica Merilin je manipulisala fotografijom da bi javnosti dočarala svoje atribute.

(Pogledajte fotografije sa izložbe u našoj Galeriji)

Sarađivala je sa Anrijem Kartije-Bresonom, Miltonom Grinom, Bertom Sternom i Iv Arnold. „Nikada nisam srela nekog ko je bio blizu Merilin u toj prirodnoj sposobnosti da jednako ‘iskoristi’ i fotografa i foto-aparat”, kazala je Arnold.

Getty fotografije pričaju priču o toj ambiciji svežeg tena i ženstvenih oblina koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

„Monroova gleda pravo kroz fotografa i objektiv u nas i uspostavlja kontaktsa posmatračem. I kad je ranjiva - a bila je sve više - mi vidimo tu ranjivost.

Zvezde danas su pod strogom kontrolom menadžmenta, nikad ne vidimo ko su ti ljudi zapravo. A da li će oni, poput Merilin, i dalje biti među nama za 50 godina? Sumnjam”, kaže Met Batson, potpredsenik u Getiju.

(Pogledajte fotografije sa izložbe u našoj Galeriji)