"Gadna zvezda" iznenadila Nasu

Zudim za komentarima domacih nobelovaca.

Sad cu tamo da se teleprontujem, samo ca spremim vazduplohov, pa cu da vi kazem o cemu se radi.

Lepo izgleda. Al nista ne kapiram :D

То је нека плавичаста маса, магма... И кад се окрене, нестане!

A je l se vidi i neka kornjaca koja nosi taj disk?

A ne nađoše onaj malezijski avion! Pih.

Ma da li je moguce da se formirala iz binarne interakcije? U soku sam i veoma uzbudjen.....
(sasa jokic, 27. maj 2015 10:34)

Naravno da si šokiran, šabane, kada ništa ne razumeš.

Ma da li je moguce da se formirala iz binarne interakcije? U soku sam i veoma uzbudjen.....

Moze da bude a ne mora da znaci.

[nastavak]

Slika uz clanak je UMETNICKA PREDSTAVA kako taj dvojni sistem izgleda. U centru je WR zvezda a oko nje kruzi zvezdani Nezajaz. Hablov snimak pokazuje samo magloviti disk, precnika preko 0.3 svetlosne godine, http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/2015/21/image/b/format/large_web/ , jer su clanovi sistema u njemu sakriveni. Sjajna mrlja levo od centra je gusti deo diska, a sam disk je iscepkanog izgleda jer njegovo formiranje nije ravnomerno nego praceno nizom erupcija. Ono sto je naucnike obradovalo je sto su snimili tu fazu diska koja je, prema predvidjanjima, veoma kratkog veka na astronomskoj skali, a potvrdjuje teoriju o razvoju WR zvezde uz pomoc kanibalistickog suseda. Iako je poznato oko 500 WR zvezda u nasoj galaksiji, ni oko jedne takav disk nije primecen.

@Branko 62...Ni meni nije jasno zasto neko cita naucne tekstove, ako ga nauka ne interesuje i ako ne shvata njenu svrhu.

OK, posle saljivih (?) komentara da se malo uozbiljimo i vratimo na temu.

Wolf-Rayet zvezde su vrsta veoma masivnih (znacajno vecih od 10 masa Sunca) i veoma sjajnih zvezda koje se brzo razvijaju. Usled brzog razvoja, snazna strujanja rasteruju spoljasnji sloj zvezde sastavljen od vodonika i ogoljuju njihovo vrelo jezgro koje sagoreva helijum. Njihova povrsinska temperatura je vise od 10 puta veca od temperature Sunca a sjajnost moze biti i milionima puta veca. Zbog temperature, veci deo njihove emisije lezi u ultraljubicastom podrucju tako da u vidljivom delu spektra nisu toliko impresivne. Zbog snaznog UV zracenja, gasoviti oblaci oko ovih zvezda su veoma pobudjeni na zracenje. Teskoce u modelovanju razvoja samostalnih WR zvezda su naucnike uputile na ideju da neke od njih u tom ogoljavanju jezgra i gubitku vodonicnih slojeva imaju "pomoc" masivnog prozdrljivog suseda, sa kojim cine binarni sistem. Deo gasa sa WR zvezde ne bude usisan nego se raspe u disk koji okruzuje i zaklanja dvojni sistem.

[nastavak]

" formirala iz binarne interakcije"

Ufff, sad mi je lakše! A ja već pomislio...

Da li može neko da me prosvetli i objasni koja je svrha nauke koja se bavi proučavanjem nebeskih tela udaljenih 3000 i više svetlosnih godina.

Posebno ako informacije do nas stižu sa ogromnim vremenskim kašnjenjem (ukoliko je vreme onakvo kako smo ga mi definisali, u šta apsolutno ne verujem)

Čovek možda hoće da shvati suštinu postojanja ali je i dalje veoma daleko od spoznaje sopstvene svesti.

@Branko 62

Korist? Astronomija (i srodne oblasti) se obicno pravda pragmaticnim ljudima tezom da
tehnologija koja se razvije da bi se obavile izuzetno sofisticirana merenja
moze da se iskoristi i u ovozemaljske svrhe.

I onda ti navedu CERN i WWW, satlove i mikrotalasne pecnice (ili nesto slicno, ne mogu da se setim sad) , GPS sistem i opstu teoriju relativiteta, opticke sisteme, nove nacine prerade ogromnog broja podataka ... itd itd

Ala je blizu......zzzzzzz

@Branko 62

Pa tebe možda boli uvo da li će neki kosmički događaj ugroziti život na Zemlji u budućnosti, ali ima onih koji brinu o ponečem više osim sopstvene pozadine. Takvi ljudi se trude da iz dana u dan upotpune naše znanje o Univerzumu, između ostalog zato da bi mogli i predvideti dešavanja koja bi mogla imati uticaja na našu planetu.

@landeb
Možda sam previše pragmatičan, ali i dalje mislim da bi se nauka, dostignuća i uređaji koje ste naveli razvili i bez posmatranja zvezda udaljenih hiljadama i milionima svetlosnih godina.
Hajde da se nadamo da ćemo tamo daleko otkriti nešto što će nam pomoći da shvatimo procese oko nas. Mada mislim da su rešenja tu pored nas.

pa vidite da je to slikano bas u centru galaksije u sredini se vidi crna rupa i zvezda pored nje.
svaka crna rupa usisava najblizu zvezdu da bi dobila masu to mozete da vidite u televizoru ili da nadjete na internetu.
veoma je jednostavno

Ma da li je moguce da se formirala iz binarne interakcije? U soku sam i veoma uzbudjen.....

Da li može neko da me prosvetli i objasni koja je svrha nauke koja se bavi proučavanjem nebeskih tela udaljenih 3000 i više svetlosnih godina.

Posebno ako informacije do nas stižu sa ogromnim vremenskim kašnjenjem (ukoliko je vreme onakvo kako smo ga mi definisali, u šta apsolutno ne verujem)

Čovek možda hoće da shvati suštinu postojanja ali je i dalje veoma daleko od spoznaje sopstvene svesti.

A ne nađoše onaj malezijski avion! Pih.

" formirala iz binarne interakcije"

Ufff, sad mi je lakše! A ja već pomislio...

A je l se vidi i neka kornjaca koja nosi taj disk?

@landeb
Možda sam previše pragmatičan, ali i dalje mislim da bi se nauka, dostignuća i uređaji koje ste naveli razvili i bez posmatranja zvezda udaljenih hiljadama i milionima svetlosnih godina.
Hajde da se nadamo da ćemo tamo daleko otkriti nešto što će nam pomoći da shvatimo procese oko nas. Mada mislim da su rešenja tu pored nas.

Moze da bude a ne mora da znaci.

Ma da li je moguce da se formirala iz binarne interakcije? U soku sam i veoma uzbudjen.....
(sasa jokic, 27. maj 2015 10:34)

Naravno da si šokiran, šabane, kada ništa ne razumeš.

То је нека плавичаста маса, магма... И кад се окрене, нестане!

Sad cu tamo da se teleprontujem, samo ca spremim vazduplohov, pa cu da vi kazem o cemu se radi.

Ala je blizu......zzzzzzz

Lepo izgleda. Al nista ne kapiram :D

Zudim za komentarima domacih nobelovaca.

@Branko 62

Korist? Astronomija (i srodne oblasti) se obicno pravda pragmaticnim ljudima tezom da
tehnologija koja se razvije da bi se obavile izuzetno sofisticirana merenja
moze da se iskoristi i u ovozemaljske svrhe.

I onda ti navedu CERN i WWW, satlove i mikrotalasne pecnice (ili nesto slicno, ne mogu da se setim sad) , GPS sistem i opstu teoriju relativiteta, opticke sisteme, nove nacine prerade ogromnog broja podataka ... itd itd

OK, posle saljivih (?) komentara da se malo uozbiljimo i vratimo na temu.

Wolf-Rayet zvezde su vrsta veoma masivnih (znacajno vecih od 10 masa Sunca) i veoma sjajnih zvezda koje se brzo razvijaju. Usled brzog razvoja, snazna strujanja rasteruju spoljasnji sloj zvezde sastavljen od vodonika i ogoljuju njihovo vrelo jezgro koje sagoreva helijum. Njihova povrsinska temperatura je vise od 10 puta veca od temperature Sunca a sjajnost moze biti i milionima puta veca. Zbog temperature, veci deo njihove emisije lezi u ultraljubicastom podrucju tako da u vidljivom delu spektra nisu toliko impresivne. Zbog snaznog UV zracenja, gasoviti oblaci oko ovih zvezda su veoma pobudjeni na zracenje. Teskoce u modelovanju razvoja samostalnih WR zvezda su naucnike uputile na ideju da neke od njih u tom ogoljavanju jezgra i gubitku vodonicnih slojeva imaju "pomoc" masivnog prozdrljivog suseda, sa kojim cine binarni sistem. Deo gasa sa WR zvezde ne bude usisan nego se raspe u disk koji okruzuje i zaklanja dvojni sistem.

[nastavak]

[nastavak]

Slika uz clanak je UMETNICKA PREDSTAVA kako taj dvojni sistem izgleda. U centru je WR zvezda a oko nje kruzi zvezdani Nezajaz. Hablov snimak pokazuje samo magloviti disk, precnika preko 0.3 svetlosne godine, http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/2015/21/image/b/format/large_web/ , jer su clanovi sistema u njemu sakriveni. Sjajna mrlja levo od centra je gusti deo diska, a sam disk je iscepkanog izgleda jer njegovo formiranje nije ravnomerno nego praceno nizom erupcija. Ono sto je naucnike obradovalo je sto su snimili tu fazu diska koja je, prema predvidjanjima, veoma kratkog veka na astronomskoj skali, a potvrdjuje teoriju o razvoju WR zvezde uz pomoc kanibalistickog suseda. Iako je poznato oko 500 WR zvezda u nasoj galaksiji, ni oko jedne takav disk nije primecen.

@Branko 62...Ni meni nije jasno zasto neko cita naucne tekstove, ako ga nauka ne interesuje i ako ne shvata njenu svrhu.

@Branko 62

Pa tebe možda boli uvo da li će neki kosmički događaj ugroziti život na Zemlji u budućnosti, ali ima onih koji brinu o ponečem više osim sopstvene pozadine. Takvi ljudi se trude da iz dana u dan upotpune naše znanje o Univerzumu, između ostalog zato da bi mogli i predvideti dešavanja koja bi mogla imati uticaja na našu planetu.

pa vidite da je to slikano bas u centru galaksije u sredini se vidi crna rupa i zvezda pored nje.
svaka crna rupa usisava najblizu zvezdu da bi dobila masu to mozete da vidite u televizoru ili da nadjete na internetu.
veoma je jednostavno