Cenite sebe, bićete uspešniji u poslu i ljubavi

Ne opterecujte se sta drigi misle, okolina moze veoma da sputa...

ovo je stvarno tacno,sada kada sam starija I kada mi je zivot nametnuo stvarno teske udarce zbog kojih jos uvek dizem glavu I preispitujem sebe I svoj odnos sa drugima shvatam da su me zato gazili

Samopuzdanje i vera u sebe nije isto.
Prvo se odnosi na neposredno predstojeću akciju u životu koju treba da obavimo, da smo spremni za nju i idemo hrabro k izazovu. Bez osnovnog ''kvanta'' samopouzdanja čovek ne bi smeo ništa da preduzima.
Vera u sebe je sujeverje, surogat vere, u svom ekstremu – ona je obožavanje sebe. Stoga, vera u sebe ne vodi čoveka na pravi put.
Ali je lako izgraditi veru u sebe. Dovoljno je samo snishoditi našoj dečijoj sebičnosti i samoživosti i eto vere u sebe. Zato što se tako jeftino postiže, bez ikakvog ličnog truda, zato je vera u sebe besplodna. Dokaz je da ljudi prepuni vere u sebe, ne mogu biti dobri drugari, ni partneri. ''Čovek vere u sebe'' sebe stavlja na pijedestal, za sebe zahteva svu pažnju, sebe jedinog smatra dostojnim obožavanja, i, ukratko, eto prototipa razmaženog egocentrika.
* * *
Mnogo je teže, i samim tim plodonosnije, naučiti čoveka da voli druge. Time što voli sebe, on isključuje istu takvu ljubav prema drugima. Može da je dâ, ali svakako manju nego prema sebi. Ovde je poenta – kako od čoveka ''načiniti'' samopožrtvovanog heroja života, koji može da voli nesebično i kome se svi radujemo i želimo ga za druga? Po mom mišljenju, samo onaj čovek koji je bio voljen može da voli. U suprotnom, ukoliko nije bio zadojen ljubavlju, čovek može da voli samo sebe. Život s takvim čovekom se često izrodi u pakao. A najbolji savet nam daje ova divna izreka:
''Vaspitanje čoveka počinje od rođenja njegovih vaspitača''.
.

A sta ako, ne daj Boze, pocnemo da cenimo sebe kao narod? Kako ce nas onda kontrolisati?

Postoji razlika izmedju samopouzdanja i samopostovanja.

Dodao bih ovo u vezi sa Jocinom pricom:

"Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci."

Ovo nam govori da treba da ljubimo bliznje svoje. Da bismo to bili u stanju, treba prvo da zavolimo sebe, jer ako sebe ne voliko ne mozemo kvalitetno da se posvetimo ni bliznjima.

...treba prvo da zavolimo sebe, jer ako sebe ne volimo...
@ Bojan 4.....8

Primeri najboljih ljudi među nama ljudima, Svetitelja, govore suprotno.
Oni su svi odreda, bez izuzetaka, sebe smatrali nedostojnim, pa samim tim nipošto nisu voleli sebe, verovali u sebe, smatrali sebe i sl. Stožerni monaški termin, smirenje (kao smirenoumlje) sasvim je suprotno veri u sebe. Smiren čovek svakoga smatra boljim od sebe. Ovo je definicija smirenja. Ko sebe voli, u smislu punovrednog i dobrog čoveka, voli jednog lošeg čoveka. Ima mesta voljenju sebe jedino kao Božjeg stvora, Božje tvorevine, nimalo više nego bilo koje druge tvorevine, ali, bojim se da čovek, prefrigan stvor, opet ne ''uvrće vodu na svoju vodenicu'', i, ko o čemu, opet i opet, samo priča o sebi i svojoj ljubavi prema sebi.
.

Postoji razlika izmedju samopouzdanja i samopostovanja.

Dodao bih ovo u vezi sa Jocinom pricom:

"Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci."

Ovo nam govori da treba da ljubimo bliznje svoje. Da bismo to bili u stanju, treba prvo da zavolimo sebe, jer ako sebe ne voliko ne mozemo kvalitetno da se posvetimo ni bliznjima.

Samopuzdanje i vera u sebe nije isto.
Prvo se odnosi na neposredno predstojeću akciju u životu koju treba da obavimo, da smo spremni za nju i idemo hrabro k izazovu. Bez osnovnog ''kvanta'' samopouzdanja čovek ne bi smeo ništa da preduzima.
Vera u sebe je sujeverje, surogat vere, u svom ekstremu – ona je obožavanje sebe. Stoga, vera u sebe ne vodi čoveka na pravi put.
Ali je lako izgraditi veru u sebe. Dovoljno je samo snishoditi našoj dečijoj sebičnosti i samoživosti i eto vere u sebe. Zato što se tako jeftino postiže, bez ikakvog ličnog truda, zato je vera u sebe besplodna. Dokaz je da ljudi prepuni vere u sebe, ne mogu biti dobri drugari, ni partneri. ''Čovek vere u sebe'' sebe stavlja na pijedestal, za sebe zahteva svu pažnju, sebe jedinog smatra dostojnim obožavanja, i, ukratko, eto prototipa razmaženog egocentrika.
* * *
Mnogo je teže, i samim tim plodonosnije, naučiti čoveka da voli druge. Time što voli sebe, on isključuje istu takvu ljubav prema drugima. Može da je dâ, ali svakako manju nego prema sebi. Ovde je poenta – kako od čoveka ''načiniti'' samopožrtvovanog heroja života, koji može da voli nesebično i kome se svi radujemo i želimo ga za druga? Po mom mišljenju, samo onaj čovek koji je bio voljen može da voli. U suprotnom, ukoliko nije bio zadojen ljubavlju, čovek može da voli samo sebe. Život s takvim čovekom se često izrodi u pakao. A najbolji savet nam daje ova divna izreka:
''Vaspitanje čoveka počinje od rođenja njegovih vaspitača''.
.

A sta ako, ne daj Boze, pocnemo da cenimo sebe kao narod? Kako ce nas onda kontrolisati?

Ne opterecujte se sta drigi misle, okolina moze veoma da sputa...

ovo je stvarno tacno,sada kada sam starija I kada mi je zivot nametnuo stvarno teske udarce zbog kojih jos uvek dizem glavu I preispitujem sebe I svoj odnos sa drugima shvatam da su me zato gazili

...treba prvo da zavolimo sebe, jer ako sebe ne volimo...
@ Bojan 4.....8

Primeri najboljih ljudi među nama ljudima, Svetitelja, govore suprotno.
Oni su svi odreda, bez izuzetaka, sebe smatrali nedostojnim, pa samim tim nipošto nisu voleli sebe, verovali u sebe, smatrali sebe i sl. Stožerni monaški termin, smirenje (kao smirenoumlje) sasvim je suprotno veri u sebe. Smiren čovek svakoga smatra boljim od sebe. Ovo je definicija smirenja. Ko sebe voli, u smislu punovrednog i dobrog čoveka, voli jednog lošeg čoveka. Ima mesta voljenju sebe jedino kao Božjeg stvora, Božje tvorevine, nimalo više nego bilo koje druge tvorevine, ali, bojim se da čovek, prefrigan stvor, opet ne ''uvrće vodu na svoju vodenicu'', i, ko o čemu, opet i opet, samo priča o sebi i svojoj ljubavi prema sebi.
.