Andrićeva žena koje nema

Kako lep tekst u moru sivila. Hvala!

''...I što pogledam, sve je pesma,
i čega god se taknem, sve je bol''.

Neizmerno ga poštujem kao književnika. A kao čoveka ne mogu da ga kritikujem, sa istog smo izvora vode pili.

Andricevi zreli radovi su od prve do poslednje reci bruseni dijamant. Stranica za stranicom potpuno ujednacene snage. Maksimalno sazet stril uz zadrzavanje lepote (esencija).

Drugarica iz mladosti, rodjena Budimpestanka, slavstkinja koja perfektno poznaje sva tri juznoslovenska jezika, mi kaze da prevod romana "Na Drini cuprija" na madjarski nije dovoljno dobar, ali da ona VEC DVADESET godina ne uspeva da ga prevede bolje. Iz pouzdanih izvora znam da isto vazi i za prevod na italijanski. To mnogo govori, kada se ima u vidu da je rec o prozi.

Za ovu pricu sam vec znala. Utisak koji sam imala kada sam o tome citala je bio da se BAS uklapa u moju predstavu o Andricu kao coveku. Sve sto sam procitala u drugim knjigama, u kojima se on usput pominje, delovalo je da se radi o coveku koji je i sa sobom na VI.

Potpuno mi je jasno zasto se on i moj miljenik medju pesnicima, Crnjanski, nisu dobro slagali. Moje simpatije su uvek bile na strani ovog drugog, "loseg momka" nase knjizevnosti.

Na kraju teksta je očigledna greška - nisu sahranjeni na Novom Beogradu nego u aleji velikana na Novom groblju.

Odličan književnik, odista 1 od najboljih u istoriji, ali loš čovek.
20 godina je radio iza leđa svog prijatelja!?
Nije čudno što je bio ateista,
(i umro u nervnom rastrojstvu., 7. maj 2015 08:49)

Za velike i ambiciozne najcesce ne vazi svakodnevni eticki sistem vrednosti. Tako da je pravo cudo kad sretnete uspesnog a normalnog. Mislite da je Djokovic normalan? Covek je verovatno monstrum i prema sebi i prema najblizim saradnicima i izgleda da je samo to nacin da se uspe i odrzi na vrhu. Tako i Andric, vanserijski talenat ali u ocima obicnog coveka cudak. Andric je bio veoam samouveren i ambiciozan covek i verovatno pragmatican cim je uspesno se preleteo iz kraljevske diplomatije u komusticki establisment i dosao do Nobela. Drugo, ne zelim da umanjim vrednost dela koje je neosporno veliko ali za takvu nagradu je potrebna i povoljna politicka klima a Tito je ovom nagradom takodje priznat u tom trenutku.

Odličan književnik, odista 1 od najboljih u istoriji, ali loš čovek.
20 godina je radio iza leđa svog prijatelja!?
Nije čudno što je bio ateista,

Nije mu to prvi put i zenu svog kuma Krkleca je prevrnuo pre toga.

On je jedini JUGOSLOVENSKI nobelovac...Tako se izjasnjavao za zivota.

Neciji uspeh u poslu, nauci, umetnosti itd ne treba mesati sa njegovom ljudskom prirodom, navikama, religiji, seksualnim afinitetima, moralnim nacelima itd. To su sve odvojene stvari. Ni Tesla nije bas bio svetac, o njegovom privatnom zivotu se malo zna, a nije ni previse prijatelja imao, pa to ne umanjuje njegovu vrednost kao naucnika. Tako je i sa Andricem, koji je zapravo preziveo sva istorijska previranja samo zato sto je cutao. Sto znas ne znas, sto si video nisi video, sto si cuo nisi cuo. Kada su posle II svetskog rata partizani upali u bogatu kucu pesnika Milana Rakica ustremili su se da zaplene njegov klavir. Rakic je prenerazeno rekao da je taj klavir nasledio i da za to ima svedoka koji mu je svakodnevno ulazio u kucu - Andrica. Ozna je pozvala Andrica da svedoci o tome, ali je ovaj samo odgovorio: ne znam ja nista, nikada nisam bio kod Rakica! U cutanju je sigurnost, to je Andric cak i napisao u prici o Mostu na Zepi.

@Raka Mislim da ste nešto pomešali - partizani nikako nisu mogli da razgovaraju s pesnikom Milanom Rakićem, niti da mu otimaju klavir, pošto je Rakić umro 1938.

@ (Bob Marley, 11:03)

Nisu stvari uopšte jednostavne. Npr. ako ti diraš tuđu ženu, i uplićeš se u tuđi brak,
možeš da očekuješ, i pravedno bi bilo, da će neko da nasrće na tvoj brak.
Ili, što nam nekad padne veoma teško, a opet se pravda ispunjava,
da neko rastura brak naših potomaka, ni krivih ni dužnih.
> > >
@ ...Mislite da je Djokovic normalan? Covek je verovatno monstrum i prema sebi i prema najblizim saradnicima i izgleda da je samo to nacin da se uspe i odrzi na vrhu...

''Nisu svi tako rđavi kako to rđav čovek misli''... rekao je sam Ivo Andrić.

On je jedini JUGOSLOVENSKI nobelovac...Tako se izjasnjavao za zivota.
(Koholator, 7. maj 2015 11:49)

To je tacno.
Medjutim pripadnost knjizevnosti ne odredjuje drzava, nacija, vec jezik. Mada sam tek "dobar citalac", citajuci Andriceve (bas) rane radove kada je jos uvek koristio ijekavski izgovor, shvatila sam da je prelazak na "ekavicu" za njega bio od kljucne vaznosti. Dobio je na tempu i ritmu.

Dobri bilingvalni pisci su retki. Recimo, Nabokov: je ruski pisac kad pise na ruskom, a americki kad pise na engleskom.

(i umro u nervnom rastrojstvu., 7. maj 2015 11:37)

Mislim da si zadnjim komentarom sebi vise puta skocio u stomak. Nazivas rdjavim nekog ko ti objasnjava cinjenice bez namere da te vredja i zapravo se nadovezuje na tvoj tabloidni kometar? Pa nisam normalan zaista. Citiras Andrica i nazivas me losim a sam lose pricas o Andricu i to baziras na glasinama o tome kako je necije zene napadao. I to me jos nazvao losim zbog ne samog Andrica nego zato sto sam pomenuo Djokovica koji u poredjenju sa Andricem potpuno beznacajnog coveka ali po intenzitetu verovatno gaji iste ambicije? Malo ti je izvrnut sistem vrednosti i upravo blizu nervnog rastrojstva. I reagujes prilicno ugrozeno.

Njegovi opisi Šumadije, Negotinske Krajine, Kosmeta i Metohije su remek djelo.

"Brak je u izvesnim slucajevima strahovita zabluda sa jedne strane,a strahovita prevara sa druge strane" Ivo andric

Nije Milica Babić Andrićeva "Jelena, žena koje nema". Andrićeva ovozemaljska ljubav, koja mu je 1958. godine zvanično postala suprugom nije čak ni inspiracija za navedeni roman iz 1962. godine. Jer, da jeste, onda bi naslov romana bio "Jelena, žena koje ima". Suština je u tome da ono čega ima ne možemo da izjednačimo sa onim čega nema, bez obzira da li to važi samo u životu, ili samo u književnosti, ili i u životu i u književnosti.

Odličan književnik, odista 1 od najboljih u istoriji, ali loš čovek.
20 godina je radio iza leđa svog prijatelja!?
Nije čudno što je bio ateista,

Odličan književnik, odista 1 od najboljih u istoriji, ali loš čovek.
20 godina je radio iza leđa svog prijatelja!?
Nije čudno što je bio ateista,
(i umro u nervnom rastrojstvu., 7. maj 2015 08:49)

Za velike i ambiciozne najcesce ne vazi svakodnevni eticki sistem vrednosti. Tako da je pravo cudo kad sretnete uspesnog a normalnog. Mislite da je Djokovic normalan? Covek je verovatno monstrum i prema sebi i prema najblizim saradnicima i izgleda da je samo to nacin da se uspe i odrzi na vrhu. Tako i Andric, vanserijski talenat ali u ocima obicnog coveka cudak. Andric je bio veoam samouveren i ambiciozan covek i verovatno pragmatican cim je uspesno se preleteo iz kraljevske diplomatije u komusticki establisment i dosao do Nobela. Drugo, ne zelim da umanjim vrednost dela koje je neosporno veliko ali za takvu nagradu je potrebna i povoljna politicka klima a Tito je ovom nagradom takodje priznat u tom trenutku.

Nije mu to prvi put i zenu svog kuma Krkleca je prevrnuo pre toga.

Nije Milica Babić Andrićeva "Jelena, žena koje nema". Andrićeva ovozemaljska ljubav, koja mu je 1958. godine zvanično postala suprugom nije čak ni inspiracija za navedeni roman iz 1962. godine. Jer, da jeste, onda bi naslov romana bio "Jelena, žena koje ima". Suština je u tome da ono čega ima ne možemo da izjednačimo sa onim čega nema, bez obzira da li to važi samo u životu, ili samo u književnosti, ili i u životu i u književnosti.

@ (Bob Marley, 11:03)

Nisu stvari uopšte jednostavne. Npr. ako ti diraš tuđu ženu, i uplićeš se u tuđi brak,
možeš da očekuješ, i pravedno bi bilo, da će neko da nasrće na tvoj brak.
Ili, što nam nekad padne veoma teško, a opet se pravda ispunjava,
da neko rastura brak naših potomaka, ni krivih ni dužnih.
> > >
@ ...Mislite da je Djokovic normalan? Covek je verovatno monstrum i prema sebi i prema najblizim saradnicima i izgleda da je samo to nacin da se uspe i odrzi na vrhu...

''Nisu svi tako rđavi kako to rđav čovek misli''... rekao je sam Ivo Andrić.

On je jedini JUGOSLOVENSKI nobelovac...Tako se izjasnjavao za zivota.

Neizmerno ga poštujem kao književnika. A kao čoveka ne mogu da ga kritikujem, sa istog smo izvora vode pili.

Neciji uspeh u poslu, nauci, umetnosti itd ne treba mesati sa njegovom ljudskom prirodom, navikama, religiji, seksualnim afinitetima, moralnim nacelima itd. To su sve odvojene stvari. Ni Tesla nije bas bio svetac, o njegovom privatnom zivotu se malo zna, a nije ni previse prijatelja imao, pa to ne umanjuje njegovu vrednost kao naucnika. Tako je i sa Andricem, koji je zapravo preziveo sva istorijska previranja samo zato sto je cutao. Sto znas ne znas, sto si video nisi video, sto si cuo nisi cuo. Kada su posle II svetskog rata partizani upali u bogatu kucu pesnika Milana Rakica ustremili su se da zaplene njegov klavir. Rakic je prenerazeno rekao da je taj klavir nasledio i da za to ima svedoka koji mu je svakodnevno ulazio u kucu - Andrica. Ozna je pozvala Andrica da svedoci o tome, ali je ovaj samo odgovorio: ne znam ja nista, nikada nisam bio kod Rakica! U cutanju je sigurnost, to je Andric cak i napisao u prici o Mostu na Zepi.

(i umro u nervnom rastrojstvu., 7. maj 2015 11:37)

Mislim da si zadnjim komentarom sebi vise puta skocio u stomak. Nazivas rdjavim nekog ko ti objasnjava cinjenice bez namere da te vredja i zapravo se nadovezuje na tvoj tabloidni kometar? Pa nisam normalan zaista. Citiras Andrica i nazivas me losim a sam lose pricas o Andricu i to baziras na glasinama o tome kako je necije zene napadao. I to me jos nazvao losim zbog ne samog Andrica nego zato sto sam pomenuo Djokovica koji u poredjenju sa Andricem potpuno beznacajnog coveka ali po intenzitetu verovatno gaji iste ambicije? Malo ti je izvrnut sistem vrednosti i upravo blizu nervnog rastrojstva. I reagujes prilicno ugrozeno.

''...I što pogledam, sve je pesma,
i čega god se taknem, sve je bol''.

Njegovi opisi Šumadije, Negotinske Krajine, Kosmeta i Metohije su remek djelo.

Kako lep tekst u moru sivila. Hvala!

Andricevi zreli radovi su od prve do poslednje reci bruseni dijamant. Stranica za stranicom potpuno ujednacene snage. Maksimalno sazet stril uz zadrzavanje lepote (esencija).

Drugarica iz mladosti, rodjena Budimpestanka, slavstkinja koja perfektno poznaje sva tri juznoslovenska jezika, mi kaze da prevod romana "Na Drini cuprija" na madjarski nije dovoljno dobar, ali da ona VEC DVADESET godina ne uspeva da ga prevede bolje. Iz pouzdanih izvora znam da isto vazi i za prevod na italijanski. To mnogo govori, kada se ima u vidu da je rec o prozi.

Za ovu pricu sam vec znala. Utisak koji sam imala kada sam o tome citala je bio da se BAS uklapa u moju predstavu o Andricu kao coveku. Sve sto sam procitala u drugim knjigama, u kojima se on usput pominje, delovalo je da se radi o coveku koji je i sa sobom na VI.

Potpuno mi je jasno zasto se on i moj miljenik medju pesnicima, Crnjanski, nisu dobro slagali. Moje simpatije su uvek bile na strani ovog drugog, "loseg momka" nase knjizevnosti.

On je jedini JUGOSLOVENSKI nobelovac...Tako se izjasnjavao za zivota.
(Koholator, 7. maj 2015 11:49)

To je tacno.
Medjutim pripadnost knjizevnosti ne odredjuje drzava, nacija, vec jezik. Mada sam tek "dobar citalac", citajuci Andriceve (bas) rane radove kada je jos uvek koristio ijekavski izgovor, shvatila sam da je prelazak na "ekavicu" za njega bio od kljucne vaznosti. Dobio je na tempu i ritmu.

Dobri bilingvalni pisci su retki. Recimo, Nabokov: je ruski pisac kad pise na ruskom, a americki kad pise na engleskom.

Na kraju teksta je očigledna greška - nisu sahranjeni na Novom Beogradu nego u aleji velikana na Novom groblju.

@Raka Mislim da ste nešto pomešali - partizani nikako nisu mogli da razgovaraju s pesnikom Milanom Rakićem, niti da mu otimaju klavir, pošto je Rakić umro 1938.

"Brak je u izvesnim slucajevima strahovita zabluda sa jedne strane,a strahovita prevara sa druge strane" Ivo andric