Prva godina braka nikada nije laka

Ziva istina.Nismo jos sastavili ni prvu godinu braka, najcesce recenice mog supruga su " Takav je red/ Moja porodica to ocekuje od mene/Ja sam to uvek tako radio i u mojoj kuci ce tako biti" itd.... A dok smo se zabavljali nikad nisam cula tako nesto da je rekao.On (odjednom)smatra da ja kao supruga treba da se odreknem svoje licnosti, i da prosto budem " inventar" u njegovom zivotu( stanje u magacinu:zena - komada 1), ali "dobar" inventar ( da kada dodjem sa posla sve kucne poslove obavljam sama , dok on uziva gledajuci TV, a kada dodje vikend, umesto da zajedno provodimo to vreme, on mora da bude "na izvolte" svim svojim drugovima i rodjacima).Naravno tu svakako ne pomaze stav njegove porodice i nekih prijatelja da on to treba u startu da "postavi kako treba"... Specijalno tu prednjaci "gospodja mama" koja je valjda sama morala tako da prodje, pa sto bi i jedna druga zena imala bolji brak.Predlozila sam bracno savetovanje, on nece ni da cuje... plasim se da ovo vodi samo u jednom pravcu, jer ja znam da imam pravo na srecan zivot...Veliki je teret ocekivanja okoline ako je osoba nezrela i ne moze da se izbori da zivi svoj zivot.Jos jedno zapazanje, poznajem puno bracnih parova koji su brzo posle vencanja odlazili u insotranstvo - trbuhom za kruhom, i svi ti brakovi su opstali. Zasto? Prvo zato sto u toj teskoj borbi, su bili upuceni samo jedno na drugo i naucili su da budu jedno drugom oslonac i prava podrska.Drugo, nije bilo okoline koja se mesa.

Pa jos kad se "mlada" porodi posle 3 meseca braka, a svi skupa zive sa necijim roditeljima, ludnica postaje kompletna!

Čuj prva... SVAKA!

Pa, jeste teska godina ako se zabavljate, onda resite aj sad da se vencamo pa cemo da zivimo zajedno, umesto da se prvo zivi zajedno bar godinu dana, pa onda vencavanje i deca. Pa onda ukapirate da zajednicki zivot nije bas tako romantican pa vam brak kriv.

Nije brak nezgodan nego ziveti zajedno sa nekim. Kad nadjes osobu sa kojom mozes fino da funkcionises u zajednickom zivotu, brak je samo papir-ugovor.

istina,druga godina jr potpuno druga prica,stednja,razumevanje,kompromis,plaza,gitara,logorska vatra,prve simpatije......

Kažu da je prvih 30-ak godina braka problem, posle sve ide mnogo lakše...

Potpisujem, prva je bila pakao! E sad jesu li ove posle postale bolje ili sam ja oguglao na pakao to je vec druga tema.

Ana, 26. februar 2015 09:27)

A mudro je ćutao za vreme zabavljanja. A kad uđeš u brak,onda stvari "treba postaviti na svoje mesto". Kome još treba supruga koja misli svojom glavom?

Neki moji poznanici su takvi. Razmaženi,nezreli i sujetni,žena im je neka vrsta druge majke koja čisti za njima i prinosi im sve na izvolte.

Blagi užas. Vremenom mogu samo da budu gori. Spasavaj se na vreme.

Meni je prva bila najlaksa a svaka sledeca sve teza:)

Meni nije jasno šta ima loše u raspravi supružnika.Ja se sa ženom posvađan bar dva puta na dan.Kad nisan doma ,fali mi,dosadno mi je i moran je nazvat na telefon i nać temu oko koje ćemo se dovatit ka Šuker i Linić u Saboru.Ko bi izdrža u braku kad bi se oko svega slagali,kad ne bi vikali,kad ne bi jedno drugom prigovarali.Meni je gušt kad se naljuti,kad se zajpuri,kad ne zna kako mi odgovorit.Neki dan mi je kad nisan stavija suđe u mašinu i kad je totalno pobisnila rekla da san komunjara.Di ćovik neće puknit od smija?Nisan stavija suđe u mašinu i iz toga proizlazi da san komunjara.
Ali nije bolje reć jedan drugome šta imaš,nego to držat u sebi?
Jedan od razloga šta ja sve više volin svoju ženu je i to šta se zna lipo naljutit,posvađat,namusit,svašta reć,a opet znaš da je to samo jedno obično takmičenje di ona dokazuje da je šef nad šefovima.
Evo zadnji put kad san dolazija doma,nazva san je na mobitel i reka da ću doć doma,a ona neka se malo podapere.Za gospu šta mi je izgovorila,zapritila da neću uć u kuću.A,isto san uša.Nisan ja lud ,stavija san ja ona blindo vrata u kojima nema klasičnog ključa sa unutrašnje strane.
Mislite da je nisan probudija i pita:A jesi li se podaprala hanuma?

Uh,šta reći?! Mnoge stvari navedene u ovom tekstu su tačne. Posebno takav sam/takva sam i to je to. Takođe,se slažem sa komentarom da toga nije bilo pre braka. Iz velikog iskustva pričam,jer sam sad u trećem braku, žene su uvek mnogo spremnije od muškaraca. Mi sa mnogo više stvari moramo da se suočimo i više stvari odreknemo,dok muškarci na to nisu spremni. Pitajte koliko muškaraca je spremno da bude ceo dan sa bebom ceo dan? Mislim da od 100 možda bude jedan,i to možda. Njima je to prenaporno, a šta onda očekuju od svojih partnerki ako je njima naporno?! Kompromis i razumevanje sa obe strane,uvek neko mora više da popusti,ali ne treba da se trpi jer to onda ide u nezadovoljstvo. Ali isto tako, ne treba dizati ruke. Najveći neprijatelj u braku je inat i ponos,ako to isključite brak će uspeti.

@Zalutao
Stvar i jeste u tome, sto tako nije bilo pre braka.Niko nije lud da udje u nesto tako. Tek kada "udjes" u neku porodicu, otkrijes neke stvari-narocito one ruznije.Tek kasnije se otkrije ono sto je "iza kulisa", sto se ne prikazuje tokom zabavljanja.I naravno ima onih koji lazu.Zasto to ljudi rade? Zato sto se plase da ce biti odbaceni, pa glume nesto,a posle maske padnu. Mnogi cesto ( pogresno) misle da kada se vencaju da je sve zavrseno, i napokon mogu da budu oni "pravi", a ne oni fini .Na srecu postoji i razvod.

Prva godina nikad nije laka, ali je ipak najlaksa.

Vazno je da oboje znate sta zelite i da se dogovorite oko toga. Vazno je i da oboje zelite dete. Uloga majke je u ranom periodu vazna i veoma teska. Ako nema podrsku, ljubav odnese promaja.

Zanimljivo da od jedanaest komentara samo jedan potpisuje žena, a preostalih deset muškarci.
Zamolio bih nekog psihologa da napiše svoje mišljenje o tome.
Unapred zahvalan.

@Ana
Odlican komentar i ubola si u srz, razumem te potpuno. Spasavaj se dok jos nije kasno, prekrati to odmah u startu. Samo da napomenem da ni nama koji smo trbuhom za kruhom ne idu brakovi bas 100%, ja sam se razveo prve godine posle odlaska a znam jos puno parova koji su se rastali...

Ma kakav brak,to je zlo ljudi.U 99% slucajeva.

Nama su najteza bila godina posle rodjenja prvog deteta - dinamika naseg odnosa se puno promenila, ja sam se promenila (uz sve to, postporodjajna depresija me nije zaobisla), trebalo je dosta vremena da se oboje naviknemo na nove uloge. Prva godina zajednickog zivota/braka (vencali smo se posle pola godine zajednickog zivota) mi je u izuzetno lepom secanju, izgleda da smo imali dosta srece (a mozda i nesto pameti).

Zrelost je pokretac razumevanja, postovanja i borbe za potrebe onih koje volimo. Normalno je ocekivati od druge strane isto.
U braku sam vec cetiri godine, dok mi je svaka nova godina bila lepsa u odnosu na proslu. Ukoliko ne postoji razgovor, ne postoji prisnost. Ukoliko ne postoji bliskost u punom obliku, ne postoji brak. Ocekujte tezinu.
Brak je najlepsa i jedinstvena zajednica koju covek moze doziveti.
Nasalicu se i napisati: Sto se "keksa" tice, vise je nego redovan. Mozda su do sada prosla tri ili cetiri dana bez istog u ove cetiri godine, ali je i to bilo nadoknadjeno. xD

@Ana:
@Hames:

Postoje i obrnuti slucajevi, odnosno brakovi u kojima zena vodi glavnu rec, a muskarac je krpa za brisanje prasine. Zapravo, svi ljudi su po prirodi bezobraznici koji kad im das prst uvek zgrabe celu saku. Jedini trik da prezivis u takvom svetu je da u drugoj ruci drzis batinu, kojom ces da zamahnes i kazes STOP kada vidis da druga strana preteruje. Postavljanje jasnih granica i pravila igre tako da svako zna svoje mesto je tajna uspesnog braka. To treba uraditi na pocetku, jer posle je kasno. Za razliku od mnogih koji misle suprotno, pogresno postavljene granice u pocetku se vise ne mogu nacrtati. Jer navike se tesko lece. Jedini lek je razvod. Zao mi je, vise srece i pameti drugi put.

Slicna igra se desava recimo i na poslu. Kada vide da volis da radis sefovi i gazde ti uvale posao da ne mozes da se okrenes. Ali ako im u samom pocetku jasno kazes NE oni se privremeno povuku i cekaju novu priliku da te natovare kao magare.

Prosto, ljudska bezobrazna priroda ti je to. Zivot nije fer, znam. Navikni se na to.

@Ana

zao mi je sto prolazis kroz to sto prolazis, ali mi nije jasno zasto si usla u brak tako nezrelo? Ja znam mnogo porodica koje spadaju u kategoriju koju si opisala, pa opet devojke iz istog okreuzenja ulaze u brak koji je vodi opsisanom stanju, a posle se zale...

Kazes da mu je majka domacica, inventar, pa isto ocekuju i od snajke. Zar te to nije navodilo da, ako budes zivela u istoj kuci, ce se isto ocekivati i od tebe? Jesi li nekad sa njime popricala o tome? To sto on to ranije nije spomenuo, ne znaci da tako nece ni da bude. Ti si ta koja treba da vidi u kakvom okruzenju zivi, i da li ti se tamo nesto ne svidja, da li bi nesto da promenis.

Da si mu napomenula da neces da trpis takvo stanje, i da ces se pre razvesri nego da zivis u takvom okreuzenju, sigurno mu ne bi palo na pamet da te laze bre braka kako ce te tretirati kao zivo bice (sto je i najnormalnija stvar na svetu), a ne inventar, osim ako je u pitanju neka nezrela osoba.

@Ana
Zao mi je sto si prosla tako ali dobra stvar je sto si svega svesna i sto si resena da zivis zivot kako tebi odgovara.
U svakom slucaju zelim ti srecu.

Ne dopada mi se što je nekoliko komentara upućenih Ani ovde, koja ima problem u braku, bilo :"Spasavaj se dok možeš..." Pa žena nije ušla u brak da bi pobegla pred prvom preprekom i kakvi ste pesimisti kada mislite da može biti samo gore!
Ja sam u dugogodišnjoj vanbračnoj zajednici, za mesec dana stupamo u brak, i da sam na početku klonula duhom na sve što mi nije odgovaralo, ne bih imala ovako lepu vezu i volela ovoliko jednu divnu osobu. A nimalo nije bilo lako. Dve različite ličnosti koje nisu imale ni isto odrastanje-moglo je da se završi raskidom da oboje nismo imali volje da uspemo. Malo, pomalo, prilagodili smo se jedno drugom, on je promenio ono što sam smatrala da je bitno u vezi, kao i ja ono što njemu smeta, a opet nismo izgubili na individualnosti.

Poenta je da Ana ima svo pravo da oseća da se gubi u takvoj zajednici gde on stavlja na prvo mesto sve pre nje, ali da pokušava uporno i polako, strpljivo, sa puno ljubavi da menja stvari koje ne može da prihvati. I naravno da nešto mora i ona da "proguta". Tek ste godinu dana u braku, potrudite se još neko vreme, dajte šansu jedno drugome.

@Ana

Ja sam pokusao da ti objasnim da brak nije isto sto i zabavljanje, i retko koji odnos se ne promeni. O nekim stvarima mora izricito da se razgovara, da ne bi posle doslo do zabuna kao sto je doslo kod tebe. Ti si odlucila da jednostavno udjes u brak i nadas se da ce se sve odvijati onako kako si zamislila. Po meni je naivno uci u brak i ne znati kakav ces odnos imati u tom braku. S obzirom da zivis sa njegovim roditeljima, ako sam lepo rezumeo, onda verovatno nisi ni zivela sa njime pre braka, tako da tek ne mozes da smatras da poznajes nekog samo na osnovu sto ste provodili par sati dnevno zajedno.

Mozes da kazes da poznajes nekog samo kad prodjes kroz neke ozbiljne probleme (rasprave) sa njime, i vidis na koji nacin ste prebrodili te probleme. Sve ostalo je rulet, i kako vidim u praksi, vecina njih gube.

Nekada je bilo tesko provaliti nekog, jer ljudi nisu imali slobode u zabaljanju danas. Ipak, brakovi su opstajali jer je bilo sramota da se razvede.

Danas, pak, vecina ljudi ima mogucnost da promeni vise partnera pre nego udju u brak, i samim tim mogucnost da naprave mnogo bolji izbor nego njihovi roditelji, pak ipak dosta brakova traje krace nego spanske serije (indijske su ipak van konkurencije). To samo govori koliko ljudi plitko sagledaju vezu izmedju dvoje ljudi, u stvari koliko malo razumeju sebe i koliko uticaj okruzenja ima uticaja na njihov izbor (trend).

Ako bi trebao ponovo da se zenim,radije bi uzeo konopce i obesio se.Istina je surova,ali 90 posto brakova je robija za obe strane.Zamislite samo radite od jutra do mraka za bedne pare,nadrndana zena nikad zadovoljna,jos ako su tu i deca,ne ljudi robija je mnogo bolja opcija.

@Ana

Sto se tice onih sto lazu, postoje i takvi, mada su oni redji, jer to su bas teske budale koje ne razumeju posledice svojih lazi. Tvoje je da pre ulaska u brak stavis do znjanja sta ocekujes a sta ne (npr ne zelis da te tretira kao inventar), i da se on slozi sa time, i da neces ostati u braku u suprotnom. Ako je on prihvatio tvoje "uslove", a posle u braku promenio pricu, sta ces, to je van tvoje moci, odmah se razvedes. Takav brak nema potrebe da trahe duze od mesec dana, ionako je budala.

Ti si u tvom prvom postu zamerala to sto se nije ponasao tako u vezi, nisi nigde spomenula da ti je on obecao jedno a posle promenio pricu. To su dve razlicite stvari i ne treba ih mesati.

Na kraju, moje misljenje nisam izneo da bi tebi nesto zamerao, vec samo da mladi ljudi koji citaju o necijim problemima shvate da moraju TEMELJNO da provere sa kime imaju posla, i da o svemu razgovaraju (razjasne) PRE ulaska u brak.

Brak je neka vrsta ugovora i kao takav treba se precizno formulisati o nacelima pre uslaska u isti.

@Ivana
Gospodjo ili Gospodjice, pitacu Vas za par godina kada se brak"ucvrsti", kako cete onda pricati...Narocito kada dodju deca, besparica, svakodnevna nervoza, pregrst kucnih obaveza, zrtvovanja a plus suprug ode u "pogresnom' smeru.
Zapamtite, u Srbiji sve tesko ide pa i brak.
Pozdrav za sve.

@Brodolom

Ne vidim razlog zašto biste mi poželeli loša dešavanja u životu. Dete je na putu, imam stalan posao i ne smatram da ću biti siromašna, nesrećna i prevarena žena. Baš naprotiv. Ali zaista bi trebalo da se oslobodite te negativne energije u vama i počnete da širite ljubav, a ne zlobu. Pozdrav!

@Ivana
Oprostite molim Vas, ako ste moj prethodni komentar doziveli suvise licno, odnosno u negativnom kontekstu. Zaista to nisam zeleo, niti se bavim takvim stvarima.
U krajnjem slucaju to je bio moj kratak osvrt i analiza danasnje svakodnevice koja ukljucuje mlade bracne parove i koja pokazuje vrlo veliki trend razvoda.
Inace imam skladan brak od 1995 godine i troje odrasle dece.
Ogromnu energiju, toleranciju i odricanje morate uloziti da bi imali uspesan brak.
Ja sam to prosao i verujte vecina ljudi sa slicnim iskustvom ce Vam to posvedociti.
Ali ono sto vidim oko sebe, vezano za vecinu mladih ljudi koji stupaju u brak je totalni promasaj i nespremnost za zajednicki zivot.
U tom smislu sam se (pomalo nepromisljeno), nadovezao na Vas komentar i veoma mi je zao sto ste to doziveli kao neprijatnost. Jos jednom se izvinjavam zbog toga.
Zelim Vam sve najbolje u zivotu.

Ma kakav brak,to je zlo ljudi.U 99% slucajeva.

@Ana

zao mi je sto prolazis kroz to sto prolazis, ali mi nije jasno zasto si usla u brak tako nezrelo? Ja znam mnogo porodica koje spadaju u kategoriju koju si opisala, pa opet devojke iz istog okreuzenja ulaze u brak koji je vodi opsisanom stanju, a posle se zale...

Kazes da mu je majka domacica, inventar, pa isto ocekuju i od snajke. Zar te to nije navodilo da, ako budes zivela u istoj kuci, ce se isto ocekivati i od tebe? Jesi li nekad sa njime popricala o tome? To sto on to ranije nije spomenuo, ne znaci da tako nece ni da bude. Ti si ta koja treba da vidi u kakvom okruzenju zivi, i da li ti se tamo nesto ne svidja, da li bi nesto da promenis.

Da si mu napomenula da neces da trpis takvo stanje, i da ces se pre razvesri nego da zivis u takvom okreuzenju, sigurno mu ne bi palo na pamet da te laze bre braka kako ce te tretirati kao zivo bice (sto je i najnormalnija stvar na svetu), a ne inventar, osim ako je u pitanju neka nezrela osoba.

Zrelost je pokretac razumevanja, postovanja i borbe za potrebe onih koje volimo. Normalno je ocekivati od druge strane isto.
U braku sam vec cetiri godine, dok mi je svaka nova godina bila lepsa u odnosu na proslu. Ukoliko ne postoji razgovor, ne postoji prisnost. Ukoliko ne postoji bliskost u punom obliku, ne postoji brak. Ocekujte tezinu.
Brak je najlepsa i jedinstvena zajednica koju covek moze doziveti.
Nasalicu se i napisati: Sto se "keksa" tice, vise je nego redovan. Mozda su do sada prosla tri ili cetiri dana bez istog u ove cetiri godine, ali je i to bilo nadoknadjeno. xD

Ne dopada mi se što je nekoliko komentara upućenih Ani ovde, koja ima problem u braku, bilo :"Spasavaj se dok možeš..." Pa žena nije ušla u brak da bi pobegla pred prvom preprekom i kakvi ste pesimisti kada mislite da može biti samo gore!
Ja sam u dugogodišnjoj vanbračnoj zajednici, za mesec dana stupamo u brak, i da sam na početku klonula duhom na sve što mi nije odgovaralo, ne bih imala ovako lepu vezu i volela ovoliko jednu divnu osobu. A nimalo nije bilo lako. Dve različite ličnosti koje nisu imale ni isto odrastanje-moglo je da se završi raskidom da oboje nismo imali volje da uspemo. Malo, pomalo, prilagodili smo se jedno drugom, on je promenio ono što sam smatrala da je bitno u vezi, kao i ja ono što njemu smeta, a opet nismo izgubili na individualnosti.

Poenta je da Ana ima svo pravo da oseća da se gubi u takvoj zajednici gde on stavlja na prvo mesto sve pre nje, ali da pokušava uporno i polako, strpljivo, sa puno ljubavi da menja stvari koje ne može da prihvati. I naravno da nešto mora i ona da "proguta". Tek ste godinu dana u braku, potrudite se još neko vreme, dajte šansu jedno drugome.

Meni nije jasno šta ima loše u raspravi supružnika.Ja se sa ženom posvađan bar dva puta na dan.Kad nisan doma ,fali mi,dosadno mi je i moran je nazvat na telefon i nać temu oko koje ćemo se dovatit ka Šuker i Linić u Saboru.Ko bi izdrža u braku kad bi se oko svega slagali,kad ne bi vikali,kad ne bi jedno drugom prigovarali.Meni je gušt kad se naljuti,kad se zajpuri,kad ne zna kako mi odgovorit.Neki dan mi je kad nisan stavija suđe u mašinu i kad je totalno pobisnila rekla da san komunjara.Di ćovik neće puknit od smija?Nisan stavija suđe u mašinu i iz toga proizlazi da san komunjara.
Ali nije bolje reć jedan drugome šta imaš,nego to držat u sebi?
Jedan od razloga šta ja sve više volin svoju ženu je i to šta se zna lipo naljutit,posvađat,namusit,svašta reć,a opet znaš da je to samo jedno obično takmičenje di ona dokazuje da je šef nad šefovima.
Evo zadnji put kad san dolazija doma,nazva san je na mobitel i reka da ću doć doma,a ona neka se malo podapere.Za gospu šta mi je izgovorila,zapritila da neću uć u kuću.A,isto san uša.Nisan ja lud ,stavija san ja ona blindo vrata u kojima nema klasičnog ključa sa unutrašnje strane.
Mislite da je nisan probudija i pita:A jesi li se podaprala hanuma?

Čuj prva... SVAKA!

istina,druga godina jr potpuno druga prica,stednja,razumevanje,kompromis,plaza,gitara,logorska vatra,prve simpatije......

Ako bi trebao ponovo da se zenim,radije bi uzeo konopce i obesio se.Istina je surova,ali 90 posto brakova je robija za obe strane.Zamislite samo radite od jutra do mraka za bedne pare,nadrndana zena nikad zadovoljna,jos ako su tu i deca,ne ljudi robija je mnogo bolja opcija.

Ziva istina.Nismo jos sastavili ni prvu godinu braka, najcesce recenice mog supruga su " Takav je red/ Moja porodica to ocekuje od mene/Ja sam to uvek tako radio i u mojoj kuci ce tako biti" itd.... A dok smo se zabavljali nikad nisam cula tako nesto da je rekao.On (odjednom)smatra da ja kao supruga treba da se odreknem svoje licnosti, i da prosto budem " inventar" u njegovom zivotu( stanje u magacinu:zena - komada 1), ali "dobar" inventar ( da kada dodjem sa posla sve kucne poslove obavljam sama , dok on uziva gledajuci TV, a kada dodje vikend, umesto da zajedno provodimo to vreme, on mora da bude "na izvolte" svim svojim drugovima i rodjacima).Naravno tu svakako ne pomaze stav njegove porodice i nekih prijatelja da on to treba u startu da "postavi kako treba"... Specijalno tu prednjaci "gospodja mama" koja je valjda sama morala tako da prodje, pa sto bi i jedna druga zena imala bolji brak.Predlozila sam bracno savetovanje, on nece ni da cuje... plasim se da ovo vodi samo u jednom pravcu, jer ja znam da imam pravo na srecan zivot...Veliki je teret ocekivanja okoline ako je osoba nezrela i ne moze da se izbori da zivi svoj zivot.Jos jedno zapazanje, poznajem puno bracnih parova koji su brzo posle vencanja odlazili u insotranstvo - trbuhom za kruhom, i svi ti brakovi su opstali. Zasto? Prvo zato sto u toj teskoj borbi, su bili upuceni samo jedno na drugo i naucili su da budu jedno drugom oslonac i prava podrska.Drugo, nije bilo okoline koja se mesa.

@Ana

Sto se tice onih sto lazu, postoje i takvi, mada su oni redji, jer to su bas teske budale koje ne razumeju posledice svojih lazi. Tvoje je da pre ulaska u brak stavis do znjanja sta ocekujes a sta ne (npr ne zelis da te tretira kao inventar), i da se on slozi sa time, i da neces ostati u braku u suprotnom. Ako je on prihvatio tvoje "uslove", a posle u braku promenio pricu, sta ces, to je van tvoje moci, odmah se razvedes. Takav brak nema potrebe da trahe duze od mesec dana, ionako je budala.

Ti si u tvom prvom postu zamerala to sto se nije ponasao tako u vezi, nisi nigde spomenula da ti je on obecao jedno a posle promenio pricu. To su dve razlicite stvari i ne treba ih mesati.

Na kraju, moje misljenje nisam izneo da bi tebi nesto zamerao, vec samo da mladi ljudi koji citaju o necijim problemima shvate da moraju TEMELJNO da provere sa kime imaju posla, i da o svemu razgovaraju (razjasne) PRE ulaska u brak.

Brak je neka vrsta ugovora i kao takav treba se precizno formulisati o nacelima pre uslaska u isti.

@Ivana
Gospodjo ili Gospodjice, pitacu Vas za par godina kada se brak"ucvrsti", kako cete onda pricati...Narocito kada dodju deca, besparica, svakodnevna nervoza, pregrst kucnih obaveza, zrtvovanja a plus suprug ode u "pogresnom' smeru.
Zapamtite, u Srbiji sve tesko ide pa i brak.
Pozdrav za sve.

@Ana

Ja sam pokusao da ti objasnim da brak nije isto sto i zabavljanje, i retko koji odnos se ne promeni. O nekim stvarima mora izricito da se razgovara, da ne bi posle doslo do zabuna kao sto je doslo kod tebe. Ti si odlucila da jednostavno udjes u brak i nadas se da ce se sve odvijati onako kako si zamislila. Po meni je naivno uci u brak i ne znati kakav ces odnos imati u tom braku. S obzirom da zivis sa njegovim roditeljima, ako sam lepo rezumeo, onda verovatno nisi ni zivela sa njime pre braka, tako da tek ne mozes da smatras da poznajes nekog samo na osnovu sto ste provodili par sati dnevno zajedno.

Mozes da kazes da poznajes nekog samo kad prodjes kroz neke ozbiljne probleme (rasprave) sa njime, i vidis na koji nacin ste prebrodili te probleme. Sve ostalo je rulet, i kako vidim u praksi, vecina njih gube.

Nekada je bilo tesko provaliti nekog, jer ljudi nisu imali slobode u zabaljanju danas. Ipak, brakovi su opstajali jer je bilo sramota da se razvede.

Danas, pak, vecina ljudi ima mogucnost da promeni vise partnera pre nego udju u brak, i samim tim mogucnost da naprave mnogo bolji izbor nego njihovi roditelji, pak ipak dosta brakova traje krace nego spanske serije (indijske su ipak van konkurencije). To samo govori koliko ljudi plitko sagledaju vezu izmedju dvoje ljudi, u stvari koliko malo razumeju sebe i koliko uticaj okruzenja ima uticaja na njihov izbor (trend).

Potpisujem, prva je bila pakao! E sad jesu li ove posle postale bolje ili sam ja oguglao na pakao to je vec druga tema.

Pa jos kad se "mlada" porodi posle 3 meseca braka, a svi skupa zive sa necijim roditeljima, ludnica postaje kompletna!

Vazno je da oboje znate sta zelite i da se dogovorite oko toga. Vazno je i da oboje zelite dete. Uloga majke je u ranom periodu vazna i veoma teska. Ako nema podrsku, ljubav odnese promaja.

Pa, jeste teska godina ako se zabavljate, onda resite aj sad da se vencamo pa cemo da zivimo zajedno, umesto da se prvo zivi zajedno bar godinu dana, pa onda vencavanje i deca. Pa onda ukapirate da zajednicki zivot nije bas tako romantican pa vam brak kriv.

Nije brak nezgodan nego ziveti zajedno sa nekim. Kad nadjes osobu sa kojom mozes fino da funkcionises u zajednickom zivotu, brak je samo papir-ugovor.

Kažu da je prvih 30-ak godina braka problem, posle sve ide mnogo lakše...

Uh,šta reći?! Mnoge stvari navedene u ovom tekstu su tačne. Posebno takav sam/takva sam i to je to. Takođe,se slažem sa komentarom da toga nije bilo pre braka. Iz velikog iskustva pričam,jer sam sad u trećem braku, žene su uvek mnogo spremnije od muškaraca. Mi sa mnogo više stvari moramo da se suočimo i više stvari odreknemo,dok muškarci na to nisu spremni. Pitajte koliko muškaraca je spremno da bude ceo dan sa bebom ceo dan? Mislim da od 100 možda bude jedan,i to možda. Njima je to prenaporno, a šta onda očekuju od svojih partnerki ako je njima naporno?! Kompromis i razumevanje sa obe strane,uvek neko mora više da popusti,ali ne treba da se trpi jer to onda ide u nezadovoljstvo. Ali isto tako, ne treba dizati ruke. Najveći neprijatelj u braku je inat i ponos,ako to isključite brak će uspeti.

Ana, 26. februar 2015 09:27)

A mudro je ćutao za vreme zabavljanja. A kad uđeš u brak,onda stvari "treba postaviti na svoje mesto". Kome još treba supruga koja misli svojom glavom?

Neki moji poznanici su takvi. Razmaženi,nezreli i sujetni,žena im je neka vrsta druge majke koja čisti za njima i prinosi im sve na izvolte.

Blagi užas. Vremenom mogu samo da budu gori. Spasavaj se na vreme.

Meni je prva bila najlaksa a svaka sledeca sve teza:)

Zanimljivo da od jedanaest komentara samo jedan potpisuje žena, a preostalih deset muškarci.
Zamolio bih nekog psihologa da napiše svoje mišljenje o tome.
Unapred zahvalan.

@Brodolom

Ne vidim razlog zašto biste mi poželeli loša dešavanja u životu. Dete je na putu, imam stalan posao i ne smatram da ću biti siromašna, nesrećna i prevarena žena. Baš naprotiv. Ali zaista bi trebalo da se oslobodite te negativne energije u vama i počnete da širite ljubav, a ne zlobu. Pozdrav!

Prva godina nikad nije laka, ali je ipak najlaksa.

Nama su najteza bila godina posle rodjenja prvog deteta - dinamika naseg odnosa se puno promenila, ja sam se promenila (uz sve to, postporodjajna depresija me nije zaobisla), trebalo je dosta vremena da se oboje naviknemo na nove uloge. Prva godina zajednickog zivota/braka (vencali smo se posle pola godine zajednickog zivota) mi je u izuzetno lepom secanju, izgleda da smo imali dosta srece (a mozda i nesto pameti).

@Ana
Odlican komentar i ubola si u srz, razumem te potpuno. Spasavaj se dok jos nije kasno, prekrati to odmah u startu. Samo da napomenem da ni nama koji smo trbuhom za kruhom ne idu brakovi bas 100%, ja sam se razveo prve godine posle odlaska a znam jos puno parova koji su se rastali...

@Zalutao
Stvar i jeste u tome, sto tako nije bilo pre braka.Niko nije lud da udje u nesto tako. Tek kada "udjes" u neku porodicu, otkrijes neke stvari-narocito one ruznije.Tek kasnije se otkrije ono sto je "iza kulisa", sto se ne prikazuje tokom zabavljanja.I naravno ima onih koji lazu.Zasto to ljudi rade? Zato sto se plase da ce biti odbaceni, pa glume nesto,a posle maske padnu. Mnogi cesto ( pogresno) misle da kada se vencaju da je sve zavrseno, i napokon mogu da budu oni "pravi", a ne oni fini .Na srecu postoji i razvod.

@Ana
Zao mi je sto si prosla tako ali dobra stvar je sto si svega svesna i sto si resena da zivis zivot kako tebi odgovara.
U svakom slucaju zelim ti srecu.

@Ana:
@Hames:

Postoje i obrnuti slucajevi, odnosno brakovi u kojima zena vodi glavnu rec, a muskarac je krpa za brisanje prasine. Zapravo, svi ljudi su po prirodi bezobraznici koji kad im das prst uvek zgrabe celu saku. Jedini trik da prezivis u takvom svetu je da u drugoj ruci drzis batinu, kojom ces da zamahnes i kazes STOP kada vidis da druga strana preteruje. Postavljanje jasnih granica i pravila igre tako da svako zna svoje mesto je tajna uspesnog braka. To treba uraditi na pocetku, jer posle je kasno. Za razliku od mnogih koji misle suprotno, pogresno postavljene granice u pocetku se vise ne mogu nacrtati. Jer navike se tesko lece. Jedini lek je razvod. Zao mi je, vise srece i pameti drugi put.

Slicna igra se desava recimo i na poslu. Kada vide da volis da radis sefovi i gazde ti uvale posao da ne mozes da se okrenes. Ali ako im u samom pocetku jasno kazes NE oni se privremeno povuku i cekaju novu priliku da te natovare kao magare.

Prosto, ljudska bezobrazna priroda ti je to. Zivot nije fer, znam. Navikni se na to.

@Ivana
Oprostite molim Vas, ako ste moj prethodni komentar doziveli suvise licno, odnosno u negativnom kontekstu. Zaista to nisam zeleo, niti se bavim takvim stvarima.
U krajnjem slucaju to je bio moj kratak osvrt i analiza danasnje svakodnevice koja ukljucuje mlade bracne parove i koja pokazuje vrlo veliki trend razvoda.
Inace imam skladan brak od 1995 godine i troje odrasle dece.
Ogromnu energiju, toleranciju i odricanje morate uloziti da bi imali uspesan brak.
Ja sam to prosao i verujte vecina ljudi sa slicnim iskustvom ce Vam to posvedociti.
Ali ono sto vidim oko sebe, vezano za vecinu mladih ljudi koji stupaju u brak je totalni promasaj i nespremnost za zajednicki zivot.
U tom smislu sam se (pomalo nepromisljeno), nadovezao na Vas komentar i veoma mi je zao sto ste to doziveli kao neprijatnost. Jos jednom se izvinjavam zbog toga.
Zelim Vam sve najbolje u zivotu.